Србија и образовање: Како би изгледао школски дан да су испуњена сва обећања министра

Паметна табла Image copyright Getty/Alexander Ryumin
Натпис на слици Оваква учионица би требало да постане свакодневница... некад

После распуста - продуженог услед епидемије грипа - време је за повратак у школске клупе.

Србија не стоји баш најбоље на редовним Писа тестирањима - прошле године, заузела је 45. место на листи од 79 држава, а резултати су показали да је трећина 15-годишњака у земљи функционално неписмена.

Стога су кључне речи које се последњих година јављају кад год на ред дође питање осавремењивања образовног програма и услова школовања су интерактивно, дигитално, савремено.

Поједини ученици су заиста могли да испробају интерактивне табле и дигиталне уџбенике, као и да искусе савремене начине извођења наставе.

Међутим, оно што су апсолутно сви ђаци добили је само велики број обећања.

Image copyright Ministarstvo prosvete
Натпис на слици Министар просвете, науке и технолошког развоја - јак на речима, понекад и на делу

Откако се од 2016. године налази на функцији министра просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић је обећао много тога - између осталог, информатику као обавезан предмет, матуре које се снимају камерама, роботе, холограме и потпуно функционалне тоалете.

Шта је све најављено, а шта је испуњено? Пред вама је водич кроз алтернативну стварност - како би изгледао школски дан да су испуњена нека од обећања.

Напомена: Испуњена обећања су истакнута звездицом (*) а сви школски разговори измишљени

Основна школа

Управо сте ушетали у учионицу.

Учионица је чиста, ваздух је пријатан, а и топло је јер грејање ради без проблема.

Носите вашу омиљену гардеробу. Било је назнака да ће ваша школа увести униформе и да ће сви другари бити обучени исто, међутим до тога није дошло.

„То ће трајати најмање две године зато што смо свесни да нема довољно новца и нећемо ником наметати обавезу на силу, али ћемо се потрудити да видимо шта је то могуће да сама школа уради, јер немају све школе потребне услове", изјавио је министар 2019. године.

Међутим, више не морате да ломите главу која сте смена, јер сада постоји само једна смена. То је дивно.

*Укупно 204 школе део су пилот-пројекта једносменске наставе.

Школа је препуна ђака првака, вакцинисаних, а како и не би била када је приликом уписа обавезна потврда о вакцинисању, а казна за родитеље који не упишу децу у први разред износи 100.000 динара.

Имате паметну, интерактивну таблу и дигитални уџбеник, јер имате толико среће да похађате једну од школа коју је захватила дигитализација.

*Дигиталну наставу похађају ученици првог и петог разреда у оквиру пилот-пројекта „Две хиљаде дигиталних учионица". Како је најављено, од почетка школске 2021/2022. године, дигитална настава биће спроведена у свим разредима осмолетки и гимназија, као и у већини средњих стручних школа.

После другог часа чује се продоран звук звона и то значи само једно - велики одмор. Осећате да би ускоро могли нешто да поједете.

Кренули сте да купите чипс или неки слаткиш, али то је одавно немогуће набавити, барем не у школској кантини.

Међутим, доступно вам је „школско воће", као и „школско млеко". Те намирнице су јефтине, док су за неке ученике потпуно бесплатне.

„Желимо да децу учимо колико је важна здрава исхрана, а не да им у школама продајемо чипс и слаткише", рекао је Шарчевић 2017. године.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици За неке је овај призор ноћна мора, али не у српским школама

Али пре него што загризете воћку, желите да оперете руке. Срећом, сви тоалети у школи су чисти и у функцији, а и знате да је 95 одсто тоалета у школама широм Србије „доведено у ред".

Излазите из тоалета, док приближавате храну устима, осећате како вам руке миришу на течни сапун.

Узимате гриз школског воћа и гутљај школског млека. Осећате се добро, здраво.

Натпис на слици Ко је за једно школско млеко?

Враћате се са одмора и почиње час информатике. Информатику сви знају добро, јер постоји као обавезан предмет за први разред још од 2017. године.

„Пре тога се мора утврдити шта је то што недељно оптерећује ученике, да не би било приче да се увођењем информатике сви стандарди померају", објаснио је Шарчевић 2016. године.

Неколико година касније, поново сте у истој клупи, без униформе, једете воће и са осталим ђацима причате о избору средње школе.

Како вам информатика супер иде, размишљате да упишете једно од специјалних ИТ одељења.

„Чујем да их има 50, тако је барем било најављено за ову школску годину", каже неко из групе.

*Постоје44 специјализована ИТ одељења у 36 гимназија широм Србије, али интересовања ученика нису подједнака у свим школама.

„Имају и роботе за програмирање", додаје неко други.

*Роботи који ће ђацима у 344 школе у Србији помоћи у учењу програмирања додељени су у Научно-технолошком парку у Београду у оквиру акције "КОДиграње" 2017. године.

Марљиво спремате матурски испит, јер никоме не пада на памет да преписује када ће завршне испите ове године снимати камере из птичје перспективе.

Научили сте више од претходних генерација.

Сад имате и знање из предузетничког васпитања, саобраћајног образовања и финансијске писмености.

А сваког дана сте се и бавили спортом. Збогом кривој кичми и осталим пошастима 20. века.

*Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић потписао је 2017. године у Основној школи „Вук Караџић" у Београду Протокол о сарадњи на програму „Основи безбедности деце" са министром просвете Младеном Шарчевићем. Септембра 2018. године уведена је финансијска писменост. Није познато да ли су ђаци трчали и играли фудбал сваког школског дана.

Средња школа

Нова школа, нови школски другари, нове просветне иновације.

Паметна табла, пројектори, часови информатике - у овој школи ћете први пут штампати нешто на 3Д штампачу.

Међутим, професорка вам каже да, нажалост, још увек није стигао.

Нема места незадовољству, јер су средства већ обезбеђена, па ће штампач кад-тад стићи.

Али није то једино што вам професорка најављује. У школе ускоро стижу и холограми.

Image copyright BBC / BBC Studios
Натпис на слици Да ли је ово будућност српских школа?

„Неће роботи и холограмске пројекције професора заменити праве наставнике, нити ће виртуелна реалност заменити уџбенике", изјавио је министар Шарчевић.

„То ће бити само помоћна средства која ће наставу чинити занимљивом", појаснио је он.

Ви сте у ИТ одељењу, али министар Шарчевић каже да ће се у наредном периоду ставити акценат на осавремењивање кабинета за биологију, хемију и физику.

Да ли да на време размислите о промени професије? У информатику се улаже толико година уназад да је већ passé.

„Ма не размишљај о томе сад", каже ти другарица из клупе. „Наука је генерално хит већ годинама".

И у праву је. Према стратегији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, истраживачки центри, налик Петници и Тршићу, биће оснивани у наредне две године широм Србије.

Један такав се већ гради у Белој Цркви.

Можда време проводите и у једној од 880 компанија које учествују у систему дуалног образовања. То би значило да већ зарађујете и то 20 одсто од плате потпуно обучене особе.

*Од септембра 2019. године, у дуалном систему образовања је више од 5.100 ученика из скоро 50 градова. Ученицима је у понуди 35 занимања, а најтраженија су: индустријски механичар, кувар, бравар и заваривач.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Министарство просвете започело је неколико пилот пројеката

Док трепнете, већ сте четврти разред средње школе.

Отплесали сте матурски плес у центру града, још једном оборивши рекорд заједно са ученицима широм света, али прави изазов је тек пред вама.

Не знате где вам је глава јер већ неколико месеци покушавате да похватате конце око националне матуре која је заменила класичан пријемни испит још 2018. године.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionУченици београдске Математичке гимназије праве роботе који могу бити врло корисни.

Факултет

Ново образовно поглавље у вашем животу.

Зграда факултета на ком сте започели студије је огромна, препуна људи.

Док гледате у бројке изнад врата, покушавајући да пронађете слушаоницу у којој ће се одржати уводно предавање, сударате се са неким знатно старијим од вас.

„Извините, професоре", кажете посрамљени.

„Професор? Какав професор, па нисам ја професор, ја сам вам колега. Хајде, то уводно предавање је ионако безвезе, ништа паметно нећете да чујете. Хајмо у клуб на кафу, да вам објасним како ствари овде функционишу."

Љубазно прихватате позив искуснијег колеге чији вам израз лица улива поверење.

Уз кафу вам објашњава да студира по старом програму, који је био на снази пре увођења болоњског система.

У међувремену сте прешли на „ти".

„Дакле, сад имаш рок до 2021. да завршиш факс?", питате, јер више нико не говори факултет.

„Да, мада, ко зна шта ће да се изјалови. Можда продужим још мало", каже и испија последњи гутљај кафе.

*Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је 2017. године да студенти коју су уписали факултет по старим прописима имају још једну годину да окончају студије, јер нових продужетака неће бити.

У априлу 2018. године је изјавио да је рок за завршетак студија по старом програму 30. септембар.

У септембру 2019. године, министар Шарчевић је изјавио: „Још две године студентима који се школују по старом наставном програму да до 2020/2021. године заврше студије".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи