Нестале бебе и њихови родитељи: „Наша деца немају цену"

Протест

Светлана (58) и Никола Шкеровић (62) сумњају да им је пре 17 година дете узето из породилишта - од тада протестују, буне се, али их, кажу, нико не чује.

„Сад нам потурају овај закон који нас неће довести до наше деце. Они ће нам, ако не буде могло да се утврди да су наша деца отета, исплатити нематеријалну штету од 10.000 евра.

„Али нас новац не интересује, нама треба истина о нашој деци", наводи Светлана за ББЦ на српском.

Са групом родитеља који деле тај проблем Светлана и Никола протестовали су испред зграде Скупштине Србије.

Натпис на слици Светлана и Никола Шкеровић 17 година трагају за истином

Сви они од посланика траже да не усвоје Закон о утврђивању чињеница о несталим бебама, а који се тренутно налази у скупштинској процедури.

„Предлогом закона уређује се поступак у коме се утврђују чињенице о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта на основу доказа који се у прикупе у судском поступку од државних и других органа, родитеља и других", наводе из министарства правде, које је предлагач закона, за ББЦ на српском.

Родитељи, међутим, верују да им закон неће омогућити да сазнају шта се догодило са њиховом децом.

Обавеза државе

Савет Европе (СЕ) већ годинама тражи од власти у Србији да усвоји мере којим ће бити обезбеђено да ће сваки појединачни случај бити испитан и да ће родитељи добити веродостојне одговоре о томе шта се догодило са њиховом децом, као и обештећења.

У министарству правде, које је предлагач закона, тврде да ће усвајањем њиховог предлога Србија извршити обавезе из пресуде Европског суда за људска права у предмету Јовановић против Србије.

Шта пише у предлогу закона?

  • Правична новчана накнада досуђује се и ако је суд донео решење којим констатује да не може да се утврди статус несталог новорођеног детета
  • Висину правичне новчане накнаде нематеријалне штете суд одређује по слободној оцени, ценећи све околности случаја, а пре свега интензитет претрпљених душевних болова и страха и друга мерила одређена законом којим се уређују облигациони односи
  • Правична новчана накнада не може да се досуди у износу већем од 10.000 евра

Случај Шкеровић

Шкеровићи верују да им је дете узето јер у Светланином картону постоје две отпусне листе.

„У једној пише да сам изашла из болнице са здравим дететом, а у другој да је дете болесно и да остаје у болници због даљих испитивања. Мој потпис некако стоји и на једној и на другој, што значи да је са првом отпусном листом из болнице изашла нека друга жена, а мени су дали болесно дете које је преминуло у болници", наводи она.

Код ње је та отпусна листа у којој пише да мајка излази кући, а да дете остаје на лечењу.

„То није све, има још пуно нелогичности... То нам је било треће дете", каже Светлана.

„Мајка са искуством", убацује се њен муж.

Готово две деценије, не напушта их осећај да нико не жели да им помогне, нити да се бави питањем нестале деце.

„Постојао је судски спор, истражне радње су трајале шест, седам година и све је било јако споро...

„И то је судбина свих родитеља који су овде, сви смо то прошли. То је мукотрпан и трновит пут, а ништа нисмо решили", додаје Светлана.

Они не верују да ће нови закон довести до решења.

„Осећамо се врло беспомоћно. Сви", каже Светлана.

„Мислимо да ће нас поново изиграти, да неће решити ништа, већ да само желе да се беби-афера заврши и да једноставно не дођемо до истине шта је било са нашом децом", додаје она.

Натпис на слици Мирјана Новокмет из Београдске групе родитеља несталих беба

Шта кажу родитељи?

На протесту поводом доношења закона Мирјана Новокмет из Београдске групе родитеља несталих беба рекла је држава не жели да реши проблем родитеља несталих беба, као и да је тако било и са свим претходним властима.

„Овај закон не ваља зато што само формално испуњава пресуду Европског суда. И зато што није имао јавну расправу. И зато што у њему не постоји истрага са посебним овлашћењима, на основу које би се сазнала истина шта се догодило са сваким дететом појединачно.

„Овај закон није добар и за нас је неприхватљив... Овако никада нећемо доћи до истине", истакла је Новокмет.

Родитељи су затражили истрагу са посебним овлашћењима и паралелне ДНК анализе.

„Тражимо да деца која сумњају у биолошко порекло имају право да дођу до својих родитеља и да не живе у лажима", рекла је Новокмет.

Савет Европе је у препорукама од јуна тражио да се додају два амандмана - један од њих детаљно регулише употребу ДНK анализе током судског поступка, а у другом се предвиђа обавезност судске пресуде из овог поступка у односу на друге судске поступке, ипак то се није нашло у предлогу закона.

Родитељи предлажу формирање тима психолога, педијатара и педагога који ће помоћи и родитељима и деци када сазнају ко су им биолошки родитељи.

„Такође, у овом закону не постоји ставка која објашњава шта ће се десити ако неко нађе живо дете - шта онда? Тражимо да се то правно регулише".

Ипак, најспорнија им је одредба о „правичној накнади".

„Па који би родитељ пристао да му не нађу дете, а да за то добије 10.000 евра? Срамота Србијо! Срамота шта радиш са овим мајкама и очевима! Срам вас било!", истакла је Новокмет.

Обратила се и народним посланицима.

„Да ли ће дигнути руку за овај сраман закон? Зар треба три генерације једне породице да се боре да би се сазнала истина? Је ли ово данак у крви поново у Србији?", упитала је она.

Шта каже држава?

Да је последња верзија законског предлога додатно усаглашена са предлозима родитеља и невладине организације Kомитет правника за људска права (Јуком).

„У изради текста закона учествовали су представници свих релевантних институција. Приликом оснивања Радне групе, њени чланови били су и представници Београдске групе родитеља и Удружења Родитељи несталих беба Србије", наводе из Министарства правде.

Родитељи, међутим, тврде да нису консултовани, док су из Јукома већ критиковали нацрт закона.

„Они око верзије закона апсолутно нису нас консултовали. Не знам шта подразумевају када кажу да су уважили наше сугестије", каже адвокатица Милена Васић из Јукома.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић, који је један од писаца закона, у новембру је поручио породицама да не очекују чуда.

Тада је, гостујући на РТС-у, рекао да верује да ће српско правосуђе пружити одговоре на многа питања која су деценијама мучила родитеље.

„Закон у области криминалитета имају ограничен домет", рекао је Бацковић, напомињући да закони тешко могу да „изравнају ситуацију" особама које се нађу у таквој ситуацији.

Натпис на слици Нада Махалко

Шта је спорно у предлогу закона?

Васић каже да постојећи текст предлога закона предвиђа да суд, уколико не може да утврди шта се догодило са несталим дететом, ово само констатује решењем, а родитељима може да припадне накнада штете - у висини до 10.000 евра.

Закон мора да се повуче из процедуре и да се напише нови, истиче она.

„У ванпарничном поступку какав је предвиђена за утврђивање статуса нестале деце не може да се изврши адекватна истрага. То је суштина."

„Истина, у понедељак су изгласали неке амандмане на одбору за правосуђе. Ми не знамо шта пише у тим амандманима јер нису објављени. Али тврдимо да је ово непоправљиво амандманима."

Јуком прати извршење пресуда Европског суда за људска права у Србији.

„У суштини, овакав текст закона не одговара никоме осим држави, јер закон не успоставља јасан механизам који даје могућност да се у сваком појединачном случају истражи судбина детета за које се сумња да је нестало, већ у свом тексту крије намеру државе да овакве случајеве затвори простом накнадом штете", рекла је Васић за Војс.

Прича Наде Махалко (68) за ББЦ

Породила сам се 1981. године, родила сам мушко дете, тешко 4.300. Речено ми је да се напио плодове воде и да је зато умро.

У отпусној листи пише патолошка трудноћа, што пише и у мом здравственом картону... Али моја трудноћа није била ни П од патолошке - била је сасвим уредна. Тај картон сам узела, код мене је.

Онда сам 1999. добила позив за војску за то исто дете. Ако је умро, зашто га зову у војску?

Од првог дана сам у овој групи, тражим права и истину. Само тражим истину - ако је дете умрло, где је? Ако је живо, где је?

Наша деца немају цену. Да ли би иједан посланик пристао да прода дете за 10.000 евра?

Само ћу их то питати, ништа више. Наша деца немају цену...

Тражимо да се измени закон, тај члан 21. у којем пише да ће нас исплатити сумом до 10.000 евра и да нам затворе случајеве. Ми то не желимо. Желимо само истрагу и истину.

Случај несталих беба - шта до сад знамо

  • Према подацима Удружења родитеља несталих беба, у Србији је у последњих 40 година у породилиштима лажно проглашено мртвим између 6.000 и 10.000 новорођенчади
  • Родитељи тврде да имају доказе да су њихова деца проглашавана мртвим још у породилишту, а затим препродавана на црном тржишту. Родитељи, њих око 2.000, су почели да се удружују почеком двехиљадитих
  • Као доказе су достављали документацију или чињеницу да нису добили папире, а поготово умрлице за своју децу. Наводили су и да им нису дозвољавали да виде децу, да их идентификују или преузму тело како би их сахранили, као и да у погребним предузећима нема евиденције да су њихове бебе сахрањене или кремиране на гробљима, док за осталу новорођенчад постоји запис
  • Међу доказима су и непотпуна медицинска документација у болницама и матичним службама о њиховој деци
  • Ипак, ни један суд још није утврдио да се ово заправо и догодило
  • Пресуда коју је у Стразбуру добила Зорица Јовановић, а затим и отац Богдан Јањић у Србији, подразумева да је суд утврдио да је дошло до „повреде права на породичан живот". Зато су добили - 10.000 евра
  • Европски суд за људска права је заправо вратио лопту у Србију - утврдио је да држава Србија није предузела потребне мере да расветли шта се догодило и за то јој је оставио годину дана
  • Овај рок је истекао 2014. године

Шта даље, ако закон буде усвојен?

Родитељи не одустају од борбе и трагања за одговорима.

„Тражимо наша права. Имам кући још деце, али то ми је било прво дете... Желим истину да знам", упорна је Нада Махалко.

Сличног става је и брачни пар Шкеровић.

„Борићемо се и даље. Ако буде усвојен тражићемо да се исправи. Борићемо се докле год не дођемо до истине", закључују они.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи