Жене, Осми март и цвеће: Шта да поклоните ако заиста волите ову планету

Човек купује цвеће

Аутор фотографије, Getty/Dmitry Feoktistov

Потпис испод фотографије,

Није свеједно које ћете цвеће купити

Без обзира да ли Осми март обележавате даривањем поклона или не, једно је сигурно - тог дана биће продато на тоне цвећа широм света.

И док то можете сматрати лепим гестом за извесну особу, куповина цвећа можда и није толико леп гест за саму планету Земљу.

Али зар цвеће није потпуно природно?

Зар се његов узгој не налази на оној доброј страни еко активизма?

Да ли овај текст само покушава да упропасти празник, традицију и мења потрошачке навике становништва?

Иако се процес узгоја цвећа у самој сржи може сматрати органским - у зависности од тога које се технике користе - оно што читаву ствар чини мање органском и штетнијом по планету јесте начин транспорта и складиштења цвећа.

А шта да радите уколико вам је стало до планете једнако колико и до даривања цвећа?

Па, постоји решење и заправо није толико лоше.

Ана Брдаревић је техничарка хортикултуре и власница фирме за цветну декорацију Рајска птица.

Ана има предлог за цвеће чија берба и складиштење у овом тренутку не штете планети и тиме га чине савршеним осмомартовским поклоном.

„Сада је најбоље поклонити нарцис, зумбул или висибабе. То је цвеће које цвета управо у овом тренутку", каже Ана за ББЦ.

Нарцис, зумбул или висибабе можете купити у цвећари, на пијаци или код уличних продаваца.

„Ово цвеће не проводи време у хладњачи. Убере се, најчешће на ливади у близини шуме, и одмах се носи на продају", каже Ана.

Ипак, за Осми март, Дан заљубљених и сличне датуме, највише се продају руже, сведочи Ана.

„Црвене руже, само у различитим облицима. Ако је ружа 200 динара, људи мисле да ће се други више обрадовати томе него нарцису чија цела везица кошта 100 динара."

Аутор фотографије, Getty/Sergei Bobylev

Ана каже да иако постоји домаћи узгој, већина ружа на домаћем тржишту је увезена и то махом из Холандије и Македоније, док знатно мањи проценат стиже из Румуније и Бугарске.

„А и те руже са југа Србије морају до Београда и севернијих крајева да се транспортују у хладњачи."

Већина украсног цвећа које се може наћи у цвећарама широм Србије заправо је увезена из Европске уније и других земаља.

Према подацима Привредне коморе Србије, током 2019. године, Србија је увезла 6.32 милиона тона цвећа и другог украсног биља укупне вредности 11.63 милиона евра.

Током исте године, Србија је извезла 3.43 милиона тона цвећа вредности 4.15 милиона евра.

„Вредност извоза је већа за 10 одсто у односу на претходну годину, док је вредност увоза већа чак за 22 одсто", каже за ББЦ др Даница Мићановић из ПКС.

Мићановић је задужена за координацију области производње цвећа и украсног биља.

Она такође истиче да последњих пет година у Србији постоји тренд успона за око 10 одсто годишњег раста вредности спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља.

Али то је једна друга тема јер, иако добра по привреду, оваква пракса није најбоља по екологију.

Како би до цвећара стигло у оном лепом, шареном, свежем издању на које смо навикли, цвеће мора да се транспортује у посебним хладњачама.

Иако не постоје званични подаци колико таква пракса заправо загађује околину, можете да претпоставите да хладњаче које превозе милионе тона цвећа широм земље ипак остављају карбонски отисак.

Домаће руже не заврше само у домаћим цвећарама. Српске руже све чешће се могу наћи у иностранству.

„Током 2019. године, најзначајнији је био извоз ружа", каже др Мићановић.

Међутим, када је реч о ружама, није све отишло у црвено.

Иако не одустају од куповине најпопуларнијег цвета, Ана Брдаревић каже да купци све више одустају од еколошки неприхватљивих декорација.

„То је све ређе. Избегава се паковање у мрежама и целофанима, људи све чешће бирају обичан папир."

Тако да, ако сматрате да баш морате да купите ружу, барем се потрудите да на њој нема видљиве пластике и материјала који се не могу рециклирати.

Оно што је посебно охрабрујуће, прича Ана, јесте да млади све више бирају ливадско цвеће, што нас поново враћа на нарцис, зумбул или висибабе.

Једини „проблем", појашњава она, јесте што ово цвеће „не траје дуго".

„Један или евентуално два дана од тренутка када се убере."

Али ако цвет купите седмог или осмог марта - а биће их у продаји, без обзира што је недеља - остаће довољно свежи да обрадују вољену особу.

Савет: постоји велика вероватноћа да ће ту исту особу еколошка позадина приче додатно обрадовати, зато не би било лоше поменути то приликом примопредаје букета висибаба.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk