Шумарице: Како треба да се понашамо код споменика жртвама рата

  • Урош Димитријевић
  • ББЦ новинар
Спомен парк Шумарице

Аутор фотографије, Драгана Милетић

Потпис испод фотографије,

Споменик у Шумарицама

Поједине посетиоце историјских локалитета у Србији очигледно повремено ваља подсетити на то шта се од њих очекује приликом посете.

Управа Спомен-парка „Крагујевачки октобар" у Шумарицама објавила је саопштење у којем апелује на „људску пристојност" посетилаца приликом фотографисања.

„Запослени у Спомен-парку Крагујевачки октобар су у последње време приметили једну непримерену појаву међу појединим суграђанима нашег града, а то је да се неки од њих фотографишу у неприкладним, па чак и увредљивим позама испред Музеја '21. октобар' и испред споменика и хумки у самом Меморијалном парку", наводи се у саопштењу.

Из Спомен-парка такође истичи да „не постоје законске регулативе којима бисмо то могли да спречимо, али зато на овај начин апелујемо на елементарну људску пристојност и поштовање према крагујевачким жртвама Другог светског рата које почивају у Шумарицама".

„Пристојност се подразумева"

Заменик директора Спомен-парка „Крагујевачки октобар" Ненад Карамијалковић, каже за ББЦ да је спомен-парк културно добро од изузетног значаја, проглашено 1979. године.

„Постоје мере техничке заштите споменика, шта је дозвољено радити и то прописује Републички завод за заштиту споменика културе", каже Карамијалковић за ББЦ.

Он додаје да је пењање по споменику или било какав други облик угрожавања могуће санкционисати, као и праксе попут снимања без дозволе.

„Фотографисање је, наравно, дозвољено, али није прописано у ком облику, којим позама, али подразумева се да је на меморијалном комплексу непристојно позирање", истиче Карамијалковић.

„Иста пракса важи и за гробља, а ово, са 30 хумки, јесте гробље."

Аутор фотографије, Dragana Miletić

Потпис испод фотографије,

Подаци Музеја „21. октобар", показују да је 2.264 људи стрељано у Крагујевцу и околини 1941. године

Шта се догодило 21. октобра 1941. године у Крагујевцу?

Те 1941. године, у Крагујевцу и околини убијено је више од две хиљаде људи.

Иако се у први мах говорило о више од седам хиљада убијених, а затим о пет хиљада жртава, према подацима Музеја „21. октобар" стрељано је 2.264 људи. Стрељање је преживела 31 особа.

Оно што се са сигурношћу зна је да се тог 21. октобра догодила рафална паљба о којој у Крагујевцу није смело да се прича.

Пет дана раније, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца 16. октобра 1941. код села Љуљаци, нападнут је немачки 3. батаљон 749. пешадијског пука.

Само неколико дана раније, 10. октобра, главнокомандујући генерал окупационих снага у Србији Франц Беме објавио је да ће за сваког убијеног немачког војника, мушкарца, жену или дете, бити стрељано сто заробљеника или талаца, а за рањеног 50.

У нападу код села Љуљаци је страдало девет, а повређено 27 војника. Један од њих касније је подлегао повредама.

Мајор Паул Кениг, највиши немачки официр у Крагујевцу, добија наредбу и квоту од 2.300 људи које треба стрељати.

У Крагујевцу и околним селима 19, 20, и 21. октобра квота је испуњена.

Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, али и Рома, чистача ципела, старих између 12 и 15 година.

Читав октобар је у Крагујевцу посвећен жртвама страдања

Хулиганизам је много већи проблем

Заменик директора Спомен-парка „Крагујевачки октобар" каже да проблем непримереног понашања „постоји, али да није забрињавајућег обима".

„Испало је као да је то учестала појава, што није тачно. Ми смо добили два дописа грађана који су приметили објаве на друштвеним мрежама, и тим поводом смо дужни да јавно реагујемо", каже Карамијалковић.

Он додаје да постоје много већи проблеми.

„Много већи проблем је хулиганизам, који се дешава на та два гробља, о чему се није много извештавало."

„Фотографије су, иако непримерене, ипак безазленије, а приказане су као много већи проблем."

Шта још није пристојно радити на оваквим локалитетима? Плесати уз гласну музику

На месту спомен-комплекса Бубањ у Нишу је замало одржан музички фестивал пре четири године. Организатори су изабрали за локацију фестивала „Три песнице", место на ком је током Другог светског рата стрељано више хиљада људи.

Како преносе Јужне вести, након негодовања јавности, а и због чињенице да Републички завод за заштиту споменика није издао дозволу да се на овом месту окупе љубитељи музике, локација је промењена.

Фестивал је одржан на нишкој Тврђави, уз незадовољство организатора и коментар да је Бубањ „много боља локација".

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Ако вам ове шине изгледају као добро место за шашаве фотографије, одустаните од те идеје

Селфији из Аушвица...

Управа Меморијалног центра Аушвиц је у марту прошле године поручила посетиоцима да престану да позирају на шинама.

У објави на Твитеру, Меморијални центар је поделио фотографије људи који балансирају на шинама, позвавши их да „поштују" сећање на жртве.

Посетиоци су замољени да обрате пажњу на симболику иза тих фотографија.

„Постоје боља места на којима можете да научите да балансирате од места које симболизује депортацију стотине хиљаде људи до њихове смрти", наводи се у саопштењу.

Нацисти су убили више од 1.1 милион Јевреја у Аушвицу. Страдало је и више стотина хиљада других, махом Пољака.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Девојка се фотографише у напуштеном граду Припјату

... и из Чернобиља

Популарност ХБО серије допринела је све већем броју туриста у Чернобиљу.

Туристи би требало да покажу поштовање према жртвама нуклеарне катастрофе, рекао је аутор ХБО серије Чернобиљ Крег Мазин у јуну прошле године.

У зони у којој се 1986. године догодила нуклеарна несрећа, неки туристи се фотографишу са осмехом на лицу позирајући испред затворене електране. Једна особа се фотографисала гола.

Мазин је изјавио да је предивно што људи обилазе Чернобиљ, али је подсетио туристе да се тамо догодила страшна несрећа.

„Покажите поштовање према свима који су патили и који су се жртвовали", написао је на Твитеру.

Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је уредбу која омогућава почетак радова у овом подручју. Обновиће се стазе за шетњу и побољшати пријем мобилне телефоније.

„Чернобиљ је до сада био део негативног бренда Украјине. Дошло је време за промене", рекао је Зеленски.

Новом уредбом биће сређени и пловни путеви, као и контролни пунктови. Такође, биће укинуто и ограничење за снимање.

Аутор фотографије, Dragana Miletić

Потпис испод фотографије,

Спомен парк основан је 1953. године

Само пристојно

Заменик директора Спомен-парка „Крагујевачки октобар" Ненад Карамијалковић подсећа да Шумарице нису само „меморијални, већ и рекреативни парк".

„То је рекреативни парк од 1933. године, са хотелом и спортским теренима, кроз који прође хиљаде људи дневно".

Понавља да од посетиоца захтевају само пристојност.

„Ми морамо да апелујемо, али не желимо да се створи представа да је у питању неко бахато понашање. Такви случајеви су заиста ретки."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk