Корона вирус, плате, принудни одмор и отказ: Шта ако радите код приватника

мушкарац ради за компјутером Image copyright Diego Puletto
Натпис на слици Рад од куће није свима доступан

Драгана Б. се дружила са људима који су провели време са једним зараженима од корона вируса у Италији.

Ради као комерцијалиста и посао јој је на терену.

Зато је, каже за ББЦ, узела одмор јер јој је „тако било најлакше".

Умеђувремену је њена фирма свела посао на петину, јер нико није наручивао козметичке производе којe продају, па је Драгана са сопственог одмах послата на принудни одмор.

„Две недеље добијам 60 одсто плате, а верујем да немају представу шта ће после, ако се карантин настави", каже она за ББЦ на српском.

Држава Србија је донела Уредбу која регулише рад током ванредног стања.

„Међу радницима и послодавцима је конфузија око радне обавезе која се уводи у време ванредног стања", каже за ББЦ Марио Рељановић са Института за привредно право.

„Уредба се односи готово у потпуности на права радника у јавном сектору, док се у приватном - запослени остављају послодавцу на милост и немилост".

Министарство рада објавило је и појашњења шта је, а шта није по закону.

Image copyright WPA Pool
Натпис на слици Радници у фабрици ипак не могу да раде од куће

Шта стоји у Уредби

Држава је донела Уредбу о организовању рада послодаваца 17. марта.

Ипак, Министарство за рад је објавило појашњења Уредбе јер је, како кажу, дошло до „недоумица грађана Србије, односно послодаваца и запослених, у вези са њиховим правима и обавезама током ванредног стања изазваног вирусом COVID-19".

Главне мере и појашњења су:

  • Апелујемо на послодавце да, уколико то природа делатности и посла које обављају дозвољава, запосленима организују рад од куће
  • Послодавци чија је делатност таква да није могућ овај начин организовања дужан је да своје пословање усклади са условима ванредног стања
  • Послодавац треба да омогући једном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а ако то није могуће онда применити рад у сменама
  • Уредба послодавца обавезује да одложи службена путовања у земљи и иностранству
  • Послодавци су обавезни да у циљу осигурања заштите и здравља запослених и странака обезбеде све мере које се односе на хигијенску сигурност објекта и лица у складу са законом
  • Послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година

Шта ако радите код приватника

Закон о раду се заправо примењују као и до сада и Уредба га није изменила, каже Рељановић.

„Препоручен је рад од куће, а ако не онда рад у сменама са заштитом и то је све у реду".

Оно што је проблем, додаје он, јесте што се ове мере односе само на државна предузећа и јавну управу.

„Приватни послодавац може да каже да не може да организује рад у сменама, нити од куће и да се посао наставља као и до сада, без обзира што неки имају код куће децу или не могу да дођу на посао јер нема градског превоза", каже Рељановић.

„Послодавац може да смањи на 50 одсто радно време, а да радници одмах добијају мању зараду".

Милош Вучковић са портала Радник.рс каже за ББЦ да им се јавио велики број људи.

„Многи су буквално били приморани да узму одмор, а неки су послати и на принудни", каже Вучковић.

„Доста људи је и добило отказе, јавио нам се поштар коме је истекао уговор на одређено и нису му продужили, а ту је и велики број људи који су радили на црно".

Шта ако сам у изолацији

Запослени који је у самоизолацији мора да добије решење од државе о томе и има право на плату, али је она као да је био на боловању - 65 одсто.

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурање.

Ипак, право на ову накнаду немају који нису у радном односу, односно немају уговор о раду, стоји у појашњењу Министарства.

Принудни одмор и неплаћено

Радник може да узме неплаћено, али само ако он то жели, додају из Министарства.

Многе фирме примењују и могућност принудног одмора у трајању од 45 радних дана.

Тада радници имају право на 60 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде.

Вучковић каже да је мејл њиховог портала „препун примера људи који не знају шта да раде и које је њихов шеф на неки начин изиграо".

„Неки људи су нам рекли да су им активирали бланко отказе, а некима је послодавац наложио да сами траже неплаћено. По закону, радник не може да добије решење о неплаћеном, ако га не тражи", додаје он.

Све то је, мисли Вучковић, последица што „држава није конкретизовала помоћ приватном сектору".

„Сада смо у ситуацији да су сви иначе проблеми радника у Србији увеличани лупом", додаје Вучковић.

Шта ако добијем отказ

Постоји и опција отпуштања у приватном сектору, а у том случају случају због смањеног обима посла радници се проглашавају технолошким вишковима.

„То није проблем за нове послодавце, они брзо могу да прогласе раднике технолошким вишковима, али велике фирме морају да напишу програм за које мишљење дају синдикати и Национална служба за запошљавање. И морају да им исплате отпремнине", додаје Рељановић.

Уколико послодавац не исплату отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све оне запослене, код којих послодавац није испоштовао одредбе закона, кажу у Министарству рада.

Они који добију отказ, имају право на новчану накнаду за случај незапослености.

„Право на новчану накнаду има запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и лице које по основу уговора обављало привремене и повремене послове, а које је у периоду од најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци било у осигурању", пише у појашњењу.

Шта траже радници, а шта послодавци

Из Асоцијације слободних и независних синдикатапослали су писмо премијерки Брнабић предлажући да би сви радници за време изолације и лечења од корона вируса требало да примају целу плату.

Према њиховом предлогу, мању плату не би требало да добије ни неко ко је заражен, али ни радник који се самоизоловао.

Они су предложили да се на основу члана 117. Закона о раду утврди накнада зараде у висини 100 одсто зараде коју је остварио за предходних дванаест месеци.

То се односи на запослене који су обухваћени мерама Владе за спречавање ширења и сузбијање корона вируса, за време трајања, пре свега обавезног карантина и лечења, наводи се у писму.

„Сви смо на истом броду и треба нам најбоље решење", каже за ББЦ на српском Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.

Он каже да законски није регулисано како радници у приватном сектору треба да буду плаћани у оваквим ситуацијама.

„Закон о раду не предвиђа те могућности и систем функционише мање-више „по договору", додаје.

Од послодавца зависи да ли ће раднику дозволити да ради или да остане код куће уколико оболи да не би дошло до ширења заразе.

„Мислим да би била и велика штета и за фирму да дође на посао неко ко осећа симптоме", каже он.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Превоз до посла је битан сегмент

Каква су правила у другим земљама

У Грчкој су затворене школе као превентива ширења вируса, а очекује ће се то одразити на 1,5 милион деце и студената.

Зато је Влада увела мере да помогне родитељима који раде, али и предузећима - у државном сектору ће плате бити покривене у потпуности, а у приватном ће држава покрити једну трећину, а послодавац је дужан да плати остатак.

Родитељи који раде имаће право на 15 дана одмора, а мере се односе на оне са децом до 12 година.

Влада Северне Македоније је донела одлуку да се радних обавеза ослободи по један родитељ деце до десет година, док не прораде вртићи и обданишта.

Сви запослени у основним и средњим школама су ослобођени радних обавеза.

„Италија и Мађарска су помогле приватним фирмама, како много радник не би добило отказ", каже Рељановић.

„Имамо и пример Шпаније, која је преузела потпуну контролу над свим здравственим институцијама, па и приватним и Словеније, која је донела пакет мера да сви који не могу да раде од куће имају право на 80 одсто зараде.

„Тако, 40 одсто плаћа држава, а 40 одсто послодавац."

Енглеска је, додаје Рељановић, увела бескаматне кредите како би помогла послодавцима да издрже и задрже раднике.

Хрватски Завод за здравствено осигурање донео је одлуку да се онима који морају да остану у карантину омогући да остваре право на плату.

Радник којем је епидемиолог потврдио да мора да се самоизолује одмах то и чини, а у обавези је да о томе обавести изабраног лекара телефоном или мејлом.

Ако се запослени ипак договори са послодавцем да ради од куће или на неки други начин, не мора ништа да пријављује.

Они који, пак, не могу да раде од куће морају да попуне Изјаву о привременој неспособности и спречености за рад. Све могу да ураде електронски.

Када им се све одобри, од Завода добијају 2.128 куна за 14 дана, што је 280 евра.

Image copyright Fotogloria
Натпис на слици Лек за корона вирус се и даље тражи

Председник Независних хрватских синдиката Крешимир Север сматра да је то неправда коју би требало исправити јер „није праведно да појединце који су присиљени на карантин друштво кажњава малим износом накнаде", преноси Јутарњи лист.

„Особама које је друштво због интереса заједнице изолирало и који су се сами показали друштвено одговорнима и пријавили своје кретање и могућу опасност од заразе, требало би рефундирати износе за недолазак на посао барем у висини просечне плате", каже Север.

Из Завода су објаснили да је висина надокнаде утврђена на основу Законом о здравственом осигурању и да не може да се мења.

Из Савеза синдиката Републике Српске затражили су од послодаваца да исплаћују пуну плату радницима који, због превенције заразе вирусом корона, појаве симптома болести или неге оболелих чланова уже породице, одсуствују са посла и не могу да извршавају своје редовне обавезе и задатке.

Запослени који сматрају да су им повређена права из радног односа, могу да се јаве Инспекторату за рад на мејл inspekcija@minrzs.gov.rs или на kontrola@minrzs.rs. Бесплатан број телефона Инспекције је 0800 300 307.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи