Корона вирус у Србији: Како два улична пса живе под ванредним стањем

Цеца и Белча Image copyright Đorđe Mandić
Натпис на слици Цеца и Белча

Амерички политичар и адвокат Џорџ Грејем Вест је својевремено рекао да је пас човеков најбољи пријатељ.

А шта се дешава са уличним псима у тренутку када је у Србији због корона вируса уведено ванредно стање, а ограничене кретања уведено од пет поподне до пет ујутру?

Оваква одлука Владе испрва је највише забринула станаре зграда који чувају псе.

Власти су убрзо дозволиле кратку и временски ограничену шетњу - на 200 метара од места становања и не дуже од 20 минута између 8 и 9 увече.

Дозвола би ипак могла бити кратког даха јер је председник Србије Александар Вучић најавио да ће у наредним данима ова одлука бити укинута због непоштовања правила.

Али власнички љубимци имају једну бригу мање од Цеце и Белче - два улична пса, становника напуштене зграде Инекс филма, некадашњег београдског сквота.

„Ако настане нека масовна хистерија и ако дође до потпуне обуставе кретања, мораћу да их водим из зграде по сваку цену, јер не желим да их оставим на милост и немилост", каже за ББЦ на српском Ђорђе Мандић.

Мандић, инжењер пољопривреде у сточарству и масер, брине о ова два пса већ дуго.

Због ванредног стања, у згради нема више радника обезбеђења који су му помагали у храњењу паса.

Нема више ни аутобуса београдског Градског саобраћајног предузећа (ГСП), главног превозног средства којим Ђорђе прелази десетак километара од куће до Карабурме, где живе његова два псећа пријатеља.

Он је зато преко друштвених мрежа затражио помоћ за њихово привремено удомљавање и позвао да се јаве добровољце који би их хранили.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКако би деца решила проблем напуштених животиња

Цеца и Белча у Инекс Филму

Ова два пса су једини преостали станари сквота Инекс филм - зграде коју је 2011. године заузела и прилагодила сопственој намени група уметника и активиста, са чиме се сложио и нови власник.

Неколико година је Инекс Филм био стециште алтернативне културе и уметности Београда, све до исељења 2015. године.

Објекат је некада представљао део филмског предузећа Инекс Филма, које је касније приватизовано.

Црна женка мешанка, Цеца, родила се у сквоту. Активисти су је пронашли у ђубришту зграде, док је Белча - мешанац дугачке беле длаке и њен дугогодишњи нераздвојни партнер, дошао нешто касније.

О њима су се бринули људи из сквота. Хранили су их, чистили, стерилисали, а једном приликом чак избављали Цецу из шинтераја.

Image copyright Đorđe Mandić
Натпис на слици Прва идеја је била удомити их

Одговорност спала на једно слово

Одговорност за псе је после исељења на себе преузео Ђорђе Мандић.

Прва идеја је била удомити их.

„Скупио сам њихове слике на једно место, написао текст који је гомила људи поделила путем друштвених мрежа и јавио се само један дечко, који је на крају морао да одустане. Убрзо потом сам и ја одустао од те намере", објашњава Ђорђе.

Цеца и Белча су заједно скоро десет година и тешко се растају.

Удомљавање би зато било могуће једино ако обоје иду у исти дом, што представља нову препреку у садашњој ситуацији.

О њиховој везаности говори и сцена када је Цеца због операције била накратко смештена код Ђорђа у стану.

„Белча је био тужан док она није била ту, а када се вратила наступило је весеље. Позвао ме је радник обезбеђења да ми јави да су пресрећни и да није могао да верује шта види - буквално филмску сцену", каже Ђорђе.

Помоћ пријатеља и чувара зграде

Радници обезбеђења му пуно помажу код чувања паса.

После затварања сквота, Ђорђе је скоро сваког дана долазио да „провери шта се догађа", док се није уверио да су „људи коректни".

Они су преузели бригу о њима у највећој мери, што га је поштедело свакодневних долазака.

„С времена на време су их током зиме чувари пуштали у своју просторију у којој су две грејалице, па је топлије. Некад су их пуштали да се мало угреју, а некад су и све време проводили ту", каже Ђорђе.

Чувари су га такође обавестили, када се Цеца разболела, а потом наставили да јој дају лекове.

Захваљујући њиховој предусретљивости, Ђорђе је до увођења ванредног стања два до три пута месечно одлазио до Инекса, пре свега да би им доносио џакове хране.

Половину новца за исхрану паса током свих ових година обезбеђује сам, док је друга половина материјална и финансијска помоћ пријатеља, дародаваца и зарада од журки које спорадично организује да би прикупио новац за њих.

У помоћ су неретко притицали и ветеринари који нису наплаћивали услуге.

Image copyright Đorđe Mandić
Натпис на слици Некадашњи београдски сквот

Ванредно стање

У згради сада нема никога, а њих двоје су остали на улици.

Ђорђе је уз помоћ пријатеља направио кућицу у дворишту.

„Ту им неће бити претерано хладно ако се ушушкају, али ипак су напољу. Белчи није толики проблем, али Цеци јесте, јер јој је оштећено срце", каже он.

План му је да наредних дана долази пешке, бициклом или да га пријатељи довезу колима не би ли нахранио псе.

„Не знамо ако наступи потпуна обустава кретања колико ће то трајати, уколико уопште наступи. Ипак, морам да мислим унапред.", закључује он.

Шта кажу из удружења ван Београда?

Поједина удружења из унутрашњости сматрају да се брига о животињама са улице не разликује у односу на ону која је постојала пре увођења ванредног стања, барем по питању исхране и склоништа.

Међутим, јављају се друге недаће.

„Проблем је у томе што су због ванредног стања сва удомљавања стала, што је негде и очекивано јер сви сада воде рачуна о себи", наводи за ББЦ на српском глумац Милош Ђуричић из зајечарског удружења за бригу о животињама БЕТА.

У Зајечару је, по њиховим незваничним подацима, на улицама између 500 и 1.000 паса, што посебно зависи од доба године.

Тренутно је огроман прилив напуштених животиња, а „решење скоро никакво, с обзиром да се нико не јавља".

Ипак, Ђуричић сматра да је тренутно највећи проблем што током периода забране кретања не раде ветеринари.

„Не постоји хитна служба, нити дозвола ветеринарима да могу да излазе на терен за неке хитне случајеве, што је негде и разумљиво јер видимо да све може да се злоупотреби", наводи он.

Додаје да разуме због чега је уведена тако стриктна мера забране кретања. Међутим, пита се шта ће радити власници паса чијим љубимцима позли у току ноћи, на пример.

Каже да ће удружење пратити ситуацију „из дана у дан" и прилагођавати се, водећи рачуна да не угрози здравствени систем Србије.

„Морамо да будемо објективни и размишљамо о томе како да најмање оштећени изађемо из ове приче и као људи и као животиње", каженЂуричић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи