Смедерево и корона вирус: Цртање по зидовима и рад у Железари

  • Ивана Николић
  • Новинарка сарадница
Смедерево центар града

Аутор фотографије, Ивана Николић/ББЦ

Потпис испод фотографије,

Пуст центар града

Становници Смедерева су наизглед дисциплинованији од Београђана и Новосађана, и чини се да већином остају у кућама, двориштима, терасама или - на прозорима.

Они који шетају углавном су опрезни и држе међусобно одстојање, док су маске и рукавице постали саставни део гардеробе.

Град на Дунаву изгледа мирније него икад, многе фабрике настављају рад, али поједини грађани осећају напетост и брину - нарочито за децу и старе.

У Смедереву има пет потврђених случајева заразе корона вирусом, укључујући један смртни исход, према подацима Завода за јавно здравље Пожаревац.

Опрез у Железари Смедерево

Радници Железаре Смедерево држе одстојање док улазе у круг једне од највећих фабрика у Србији, у власништву кинеске ХБИС групе.

На капијама, које се дезинфикују после сваке смене, њихову телесну температуру мере термовизијске камере.

Дезинфикује се и круг фабрике и сва места за која сматрају да им је то потребно, објашњава Дејан, један од дугогодишњих радника Железаре.

„Увели су много мера и редовно подсећају на њих: дозвољен је рад од куће коме опис посла то дозвољава, у мензама је ограничен број људи на пет и то на прописаној даљини", каже Дејан за ББЦ на српском.

Потпис испод видеа,

Како држање дистанце помаже у борби прoтив корона вируса

Сви радници Железаре су добили маске које су у обавези да носе при доласку и одласку са посла, као и током радног времена уколико нису сами у канцеларији.

Удаљеност међу радницима у просторији мора бити минимум два метра.

„Мало се више користе одмори, где нема много посла људи су узели одморе да би се смањиља циркулација.

„Радници који имају малу децу могу да користе плаћено, као и старији од 60 година који имају неку хроничну болест", додаје Дејан.

Он поштује све прописане мере, одлази на посао и у набавку за кућу.

„Страх готово да не постоји... Само велика доза опреза", каже.

„И плашим се и не плашим се"

Улица краља Петра Првог - главна пешачка зона у Смедереву - позната по бројним баштама и кафићима који су пуни у ово доба године, сада је скоро потпуно пуста.

Аутор фотографије, Ивана Николић/ББЦ

Потпис испод фотографије,

Кафићи у Улици краља Петра не раде

Кафићи, ресторани, тржни центри, школе, вртићи и занатске радње у Смедереву су затворени, док многи грађани раде од куће.

Епидемија корона вируса и увођење ванредног стања погодили су приватне предузетнике, од којих је већина привремено ставила катанац на врата.

Фризерка Маја Ивановић каже да је салон затворила оног тренутка када је уведено ванредно стање, те да финансијске последице епидемије увелико осећа.

„Све ми трпи. И посао, и деца, и родитељи, и пас", каже Маја за ББЦ на српском.

Због недостатка примања, али и да би помагала болесним родитељима којима је излазак из куће забрањен, привремено се одселила из свог стана назад у родитељски дом.

Телефони институција у Србији које можете контактирати уколико имате питања о корона вирусу:

Контакт центар Министарства здравља: 19819

Специјалан број Министарства здравља за питања у вези са корона вирусом: 064 8945 235

Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут: 011 2684 566

Бројеве телефона института и заводе за јавно здравље на територији на којој боравите можете пронаћи на страници covid19.rs.

„Да немам моје, који имају пензију, било би ми много тешко. Па немамо ми паре у штеку за ове дане, ко има", каже видно изнервирана Маја.

Осим родитељима, помаже и ћерки, која има двоје мале деце. Како су ћерка и зет због хроничних здравствених проблема у угроженој групи, Маја свакодневно обавља куповину и за њих.

„Излазим у пуној ратној опреми: рукавице, маска. Увек држим одстојање у продавницама и заиста поштујем све мере."

Чим дође кући, прска обућу доместосом, кесе асепсолом и алкохолом, па скине ствари и иде право у купатило.

Додаје да је преоптерећена и уморна због бриге за своју породицу.

„И плашим се и не плашим се. И фрка ми је и није", каже Маја.

Планинар на принудном одмору

Радојко Димитријевић члан је култног Планинарског клуба Челик из Смедерева већ 33 године, али не памти да је ишта изазвало дужу паузу у планинарењу од корона вируса.

Димитријевић (72), кога сви знају по надимку Раја, сада проводи дане у свом стану чији прозори гледају на Дунав и парк.

Друштво му праве телевизија и апликације на мобилном телефону које му је инсталирала унука.

Аутор фотографије, ББЦ/приватна архива

Потпис испод фотографије,

Раја се бави планинарењем

„Има нервозе, ја сам иначе сваки викенд на планинама, а сада сам већ две недеље код куће. Не бих да ризикујем те не излазим, али ми је заиста тешко", каже Димитријевић за ББЦ на српском.

Једини излазак био му је прошлонедељни одлазак у набавку, када је смео да обави куповину у раним јутарњим часовима, као и пензионери широм Србије.

Ове недеље није излазио - он и жена имају свега, па за продавницом није било потребе.

Током дана чује се и са колегама и пријатељима из Челика, али и из других планинарских удружења широм земље.

„Пропустили смо много лепих излета, то је штета", говори Димитријевић са сетом.

„Кондиција не може да падне, али на планинарење идем и због дружења и здравља."

Па ипак, прво што жели да уради када се епидемија заврши је да посети децу и унуке.

Потпис испод видеа,

Леба на конопче

Цртање, читање и 1.001 питање

Двогодишња Софија Марин највећи део времена проводила је у парку преко пута родитељског стана, или у дружењу са децом у центру града - на смедеревској фонтани.

Када је уведено ванредно стање затворени су вртићи и паркови, а бакама и декама је саветовано да не чувају децу, јер она могу бити ефикасни преносиоци вируса.

Софија од тада мало времена проводи напољу, а њени мајка и отац - као и већина родитеља у Србији - нашли су се у незавидној позицији.

Софијин тата Стефан каже да је ситуација за сада добра, а да нервозе нема. Ипак, ниједна активност у кући не може да прође без Софије.

„Трудимо се да је што више анимирамо, читамо заједно књиге. Видим да јој је на тренутке досадно, још је сада ушла у фазу да поставља хиљаду и једно питање: шта је ово, како ово, како се ово зове…", каже Стефан за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, ББЦ/Приватна архива

Потпис испод фотографије,

Породица Марин

Изласци из куће сведени су на најмању меру. У почетку су изјутра заједно одлазили по хлеб, али су са тим престали.

Сада преподне углавном проводе на Југову, запуштеном одмаралишту на Дунаву надомак града, где нема много људи.

Контакте и „грљење и љубљење" породица Марин је такође свела на минимум.

„Страх је некако више везан за родитеље, бабе и деде, више се бринем за њих, јер су у критичној групи.

„Ми се чувамо, носимо маске, перемо руке, дезинфикујемо врата и кваке, предмете које често додирујемо у току дана", каже Стефан.

Аутор фотографије, Ивана Николић/ББЦ

Потпис испод фотографије,

И у цркви мора да се држи одстојање

У сличној ситуацији је и Тања Катанчевић, мајка двојице дечака од три и пет година.

Сада време проводе на тераси, у дворишту испред куће и на викендици, а са другим људима углавном немају контакт.

„Није претешко, али је мало теже него уобичајено, када иду у вртић. Док је било дозвољено, ишли смо сваки дан у парк и у Тврђаву, али сада више не", објашњава Тања за ББЦ на српском.

Тања, иначе козметичарка, каже да је престала да ради са појавом првог случаја заразе корона вирусом у Смедереву.

Она се не плаши, али њена мајка је у страху јер је хронични болесник, па је сада одвојена од остатака породице и са њом немају контакт.

Њени синови Ахилијас и Димитриос сада цртају по зидовима са мамом, и редовно су укључени у кување, каже Тања.

„Све у свему, успевамо да изађемо на крај", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk.