Душан Кецман, Партизан и тројка у Загребу: Једанаест година од меча са Цибоном и чувене победе за 0,6 секунди

  • Слободан Маричић
  • ББЦ новинар
Кецман

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кецман је навијачима црно-белих један од омиљених играча из последњих 15 година

На данашњи дан пре десет година кошаркаш Партизана Душан Кецман погодио је тројку са своје половине за титулу регионалне Јадранске лиге. Ово је прича о томе.

Загребачка Арена је у трансу.

Бојан Богдановић из ћошка је погодио тројку за победу… Или су барем тако многи мислили.

Готово сви кошаркаши Цибоне су улетели у терен. Радовање је већ почело, иако је самафор заустављен на 0,6 секунди до краја.

Лопту испод Партизановог коша држи Александар Рашић и гледа коме ће да је дода.

„Размишљао сам се да ли да је дам Кецману, који је ближе нашем кошу, или Робертсу негде на пола терена", присећа се Рашић за ББЦ на српском.

„Искрено, Робертс ми је био логичније решење, јер је ближи кошу, али је Кецман толико желео лопту… Дај ми, дај ми, дај да је само опалим. И ја му дам", додаје.

Десно од њих, код Партизанове клупе, помоћни тренер црно-белих Владе Јовановић уопште не гледа шта њих двојица раде.

„После те Богдановићеве тројке био сам у потпуном нокдауну", каже Јовановић за ББЦ.

„Окренуо сам се на другу страну, пажњу су ми одвукли играчи и тренери Цибоне који су се радовали, тако да нисам видео да је лопта поново у терену…

„Нисам имао снаге ни да протестујем због њиховог улетања у терен. Једноставно, мислио сам да шансе нема. Сви смо били нокаутирани… Сви осим Рашића и Кецмана".

А онда су и кошаркаши Партизана улетели у терен.

Мук

Десет година касније Кецманова тројка се и даље редовно препричава и сви је се радо сећају. Ње и мука у Загребу.

„Чуо сам то. Буквално сам чуо то хлађење публике у секунди", каже Јовановић.

„Од еуфорије до збуњености. Као да си ножем пресекао атмосферу. Мук. Збуњеност. Више нико не зна шта се дешава.

„Навијачи се чак нису ни бунили. То је било толико јако да су и они изгубили осећај да треба да реагују, звижде, шта год. Цела хала је била у нокдауну", наводи он.

Исто каже и Дејан Станковић, тада новинар агенције Бетa, а сада уредник портала Моцарт спорт, који је тог 25. априла 2010. био у новинарској ложи загребачке Арене.

„Седели смо баш иза коша где је пала, где је погодио. А кад се то догодило… Tај прелаз у животу нисам доживео", каже Станковић за ББЦ на српском.

„Како је лудовање на трибинама утихнуло… Као да је свануло у осам увече или да је годишње доба из лета прешло у зиму. Такав је прелаз био."

„У једном тренутку играчи Цибоне скачу, вриште, славе, добар део од њих уопште није видео лопту код Кецмана, а онда исто раде и кошаркаши Партизана", наводи.

Колико је Кецманов кош велики показује и то да се Станковић - новинар - не сећа готово ничега са тог меча.

„Обично памтим изјаве играча и тренера после великих утакмица. Шта је ко рекао, па и мало емоција - да ли је тренер био нервозан, радостан… Овде ништа. Само та тројка", каже.

Зато се Рашић свега сећа.

„Цео тај последњи минут као да је јуче био. Сећам се сваког потеза, кретње сваког играча, грешака које су се десиле, радовања њиховог, нашег радовања… Као да је било пре пар сати све. Све ми је урезано у сећање", наводи Рашић.

„Јединствен осећај и јединствен кош, као она Ђорђевићева тројка за освајање Европе 1992. године. То се ретко дешава… Свакако је лепо бити део историје".

Потпис испод видеа,

Партизан: Како су рагбисти црно-белих заиграли балет

Последњи напад

За оне заборавне, да се присетимо - Лоренс Робертс, кошаркаш црно-белих, имао је два слободна бацања на само неколико секунди пре краја.

На семафору је у том тренутку писало 72:71 за Партизан. Међутим, Робертс је оба бацања промашио.

„Потрефило се тако… Не кажем да је Робертс изврстан извођач слободних бацања, али није ни лош", каже Јовановић.

„Друго, врло важно, ради се о озбиљном и стабилном човеку... Такмичару. Да сам могао да бирам не би ми био први избор, али не би ни био у другој половини", додаје.

Цибона је кренула у напад.

„Ја сам ту чувао Богдановића", присећа се Рашић.

„Лопта је стигла до Марка Томаса који је на том мечу дао 30 поена и мислио сам се да ли да изађем на њега или да останем уз свог играча…"

Напомена: Богдановић до тог тренутка није погодио ниједну тројку из шест покушаја.

„Размишљао сам овај је дао 30 поена, овај ниједан, боље да изађем на Томаса. То сам урадио, Томас додаје Богдановићу и он убацује тројку", каже Рашић.

Сви су мислили да је крај - па и судија.

„Да, било је као дај да завршимо и да идемо кућама", каже Рашић.

„'Да изводим', питао сам га, а он као 'чекај, чекај, чекај'. И онда је било 'ма изведи, да завршавамо'…

„Јер док он све врати да седну, док се изведе опет, изгубићемо време, па као 'ајде да завршавамо да идемо кући. Чим је дао дозволу ја је дајем Кецману и он убацује".

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кецман је у Партизану провео пет година (2006-2008 и 2009-2012), а две године је био и помоћни тренер. Тренутно је тим менаџер црно-белих

Шта о свему каже Кецман?

Па много тога, новинари га редовно зову да им прича о Загребу.

„Невероватно да је већ прошло десет година... Док си играч мислиш да ће бити још таквих погодака, али сад већ схватам да многи немају срећу да их памте по нечему специфичном", изјавио је недавно за Новости.

„То је најдражи тренутак у мојој каријери, који је чак у избору ЕСПН изабран међу десет најдраматичнијих завршница у спорту".

Како каже, цела каријера му се слила у тај моменат.

„Освајао сам Евролигу са Панатинаикосом, седам титула у Србији са Партизаном, четири пута био првак АБА лиге, узимао пехаре у Купу Србије и Грчке... Све то на једну страну, тројка на другу и између знак једнакости", истиче.

„Сви ми спортисти живимо за то да дамо кош или гол који ће се генерацијама препричавати. Мене ће по томе памтити дуго".

За тројку знају сви, па и његови мали синови.

„Недавно су на телевизији пуштали четвртфинале Евролиге против Макабија из 2010. и одмах су клинци запазили да сам и ја на терену.

„А чувену тројку из Загреба видели су ко зна колико пута и онда кад изађемо на игралиште често кажу 'тата може да погоди преко целог терена'".

Кецман, данас тим менаџер Партизана, нешто раније је у интервјуу за Моцарт Спорт поменуо и једног веома важног човека - оног за записничким столом који је у Загребу зауставио сат на 0,6 секунди, а могао је да пусти да време истекне.

„Прошле године када смо играли против Цибоне у Загребу прилази ми човек и пита ме ´Кецмане, ти се мене не сећаш?´. Ја кажем да се не сећам. И он ми каже 'ја сам био делегат и онај који је зауставио време´.

„Када сам почео да се смејем, рекох ´хвала ти, честитам ти´. И он се смеје. И каже ми да је и он заслужан за тај кош. Царе, хвала ти."

Потпис испод видеа,

На овим теренима је Коби Брајант почео да игра кошарку

О атмосфери у Загребу

Дејан Станковић

Била је специфична атмосфера. Сећам се почетка треће четвртине и девојке у некој мајици Партизана која је седела у првих неколико редова од паркета…

А и била су два-три навијача Партизана дијагонално од нас.

У једном тренутку је ту улетела групица од десетак хулигана са фантомкама. Хтели су да их нападну, али је обезбеђење брзо реаговало.

До тог тренутка је атмосфера била мирна прилично мирна. Да, било је тензије - финале, играју српски и хрватски клуб, али није било ничега што превазилази границу.

Међутим, кад се то десило ситуација почиње да се закувава - почињу вређања, убиј Србина" и све одлази у неки непријатељски тон.

Било је 15, 20 српских новинара, од којих неки нису могли да контролишу емоције кад Партизан промаши или постигне кош, па су ка ложи летеле флашице, кокице…

Доживео сам и горе, али било је непријатно.

А када је Кецман погодио тројку сви смо скочили… Невероватна тројка, скочио би и неутрални гледалац, догодило се нешто што никада ниси видео у животу.

Било је и пар људи који су отворено славили, па су према нама поново кренули разни предмети.

А кад смо кренули назад… Обично препричавамо утакмицу, овај је играо добро, овај није… Овог пута смо се само гледали у чуду, разјапљених очију.

Као, човече шта је урадио… Нема ту шта паметно да се каже и анализира.

Знаш да то што си видео нећеш видети више за живота… Не само код нас, него ни на телевизору, ни пре, ни после. То се не дешава.

Баланс

Навијачи црно-белих се те 2010. сећају као једне од најуспешнијих у историји клуба, иако је њен крај био прилично буран.

„Јако смо добро радили у то време. Ишли смо на то да увек победимо или барем да будемо близу тога", каже Јовановић.

„Ни највећим европским клубовима се не дешавају те ситуације коју смо ми доживели те године у Партизану", додаје он.

Кецмановом тројком освојена је регионална лига - нешто касније и домаће првенство и куп - а изборен је пласман на Фајнал фор Евролиге у Паризу.

Међутим, само месец дана од оноликог радовања у Загребу, уследио је шокантан пораз од Олимпијакоса.

Ситуација се обрнула - Партизан је био на прагу победе, Теодосић је шутирао тројку, маши цео обруч, али лопту хвата Чилдерес и доноси Грцима продужетак.

„Да је закачила обруч ништа од тога се не би десило… Овако му је пала право у руке", каже Јовановић.

Кецман је иначе то у интервјуу за Вајс назвао „упостављањем космичког баланса".

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кецман и Душко Вујошевић са противницима из Олимпијакоса (Чилдрес и тренер Јанакис), пред Фајнал фор у Паризу

У продужетку су Грци два пута имали по пет поена разлике, Партизан је успео да се врати, али је Рашић промашио тројку за изједначење.

„Колико је добра била та сезона, толико је била и трагична на крају. Већ добијена утакмица, промашај, продужетак… Није било лако", каже Рашић.

„Баш ми је криво што та екипа није задржана на окупу још једну сезону, да видимо шта би било догодине. Сигурно да бисмо догурали далеко опет. Али ето, негде победиш, негде изгубиш. То је све спорт", каже он.

Како наводи, Партизан би у финалу имао више шанси против Барселоне од Олимпијакоса,

„Олимпијакос је имао одличне појединце, али нису били тим и нису деловали сјајно. Барселона је те године заслужено освојила", истиче он.

Тадашњи тренер црно-белих Душко Вујoшевић је недавно изјавио да би Кецманову тројку трампио за победу против Олимпијакоса.

„Кад би то могло тако, мењао бих наравно. Драга ми је та титула, али када бих хипотетички могао, мењао бих је за финале Евролиге. Већи би успех било финале Евролиге", рекао је Вујошевић.

А шта о томе кажу Рашић и Јовановић?

„Тешко питање… Мењао бих ако бисмо освојили трофеј, не бих само за финале", каже Рашић уз осмех.

„Ко памти оне који су били други? Нико. Увек бих изабрао трофеј. А ако бирам трофеј Евролиге или регионалне лиге, сигурно бих изабрао Евролигу", додаје.

Јовановић није сигуран.

„Да сам сигуран да бисмо освојили Евролигу и ја бих се вероватно мењао. Међутим, ту тројку и тај трофеј у Загребу нико никада неће заборавити… Сви остали трофеји у АБА лиги су у његовој сенци.

„Оставио бих како јесте, тако је вероватно било суђено. И није лоше испало". наводи.

Срећа

Дакле, дошао је још један 25. април и навијачи црно-белих ће вероватно целу суботу провести уз компјутере и телевизоре, уживајући у Кецмановом шуту.

Саговорници ББЦ-ја за то време чекају да корона прође.

„Срећа па имамо двориште, па деца излазе напоље да се играју", каже Рашић.

„Сунчамо се, радимо вежбе, сређујемо травњак, мало радимо домаћи преко РТС-а… Успевамо некако да убијемо време, иако нам је свима преко главе ове изолације. Али издржаћемо, морамо. Што се мора није тешко", истиче он.

Код Јовановића ситуација није тако једноставна - њега је хаос због пандемије затекао у Кини.

„Oд јануара je овако, већ четири месеца сам у изолацији. Не могу да кажем да сам се већ навикао, не можеш се навићи", наводи.

„А сад сам у Јапану, па ме исто сачекало и овде. Шта ћу, покушавам да нађем неки свој ритам", додаје.

Како наводи, у таквим ситуацијама човек мора да буде дисциплинован.

„Морате направити себи неки програм и држати га се. Мора да се ради нешто. Ако не можете напоље, онда треба радити на себи. Покушајте сваког да урадите нешто корисно, за себе или за друге".

Зашто се онда не би вратио мало у 2010. годину и уживао у једној кошаркашкој утакмици са срећним исходом.

„Ма, гледам са децом нон-стоп. Не целу утакмицу, али погледам често тај тренутак", каже Јовановић.

„Гледам радост свих који су били ту… Дулета (Вујошевића), Саше (Даниловића). Колико смо само рада и љубави уложили према том клубу и колико су се сви искрено радовали...

„Кецман је тада направио нешто што ће препричавати генерације".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk