Климатске промене и временска прогноза: Хоће ли 2020. бити најтоплија година у историји

  • Марија Јанковић
  • ББЦ новинарка
лето

Аутор фотографије, Alex Wong

Потпис испод фотографије,

Можда ће ово лето бити најтоплије које познајемо

Ова година би могла да буде најтоплија на планети у историји мерења, процењују амерички научници.

Звучи вам као да сте ово већ чули?

Вероватно и јесте, јер је овај рекорд већ оборен у Србији и Београду прво 2018, а затим и 2019, године.

Рекорд јури и остатак планете, па је 2019. година била друга најтоплија од када постоји мерење.

Ове године ће температура ипак мировати?

Изгледа да ипак не.

Амерички научници Националне управе за океане и атмосферу објавили су да постоји чак 75 одсто шансе да 2020. година буде најтоплија година до сада.

У Србији је та могућност нешто мања од 50 одсто, каже метереолог Бранко Спаравало за ББЦ на српском.

„То би било већ трећу годину за редом да се обара рекорд", додаје он.

Потпис испод фотографије,

Загревање

Колико брзо се 'топимо' у Србији

Последњих десет година, свака следећа година била је близу рекордно топле или је оборила тај рекорд, објашњава Спаравало.

Претходне две године су већ 'отопиле' рекорде.

„Прва четири месеца ове године је средња температура на нивоу претходне две са минималном разликом од +0,2 степена Целзијуса у односу на 2019. и 2018", каже он.

„Ова година има за нијансу топлија прва четири месеца".

Потпис испод видеа,

Чачак: Како је волонтеризам младих дао нов живот обали Мораве

То ипак не мора да значи да ћемо рекорд имати и ове године, објашњава метереолог, јер су биле године и са знатно топлија прва четири месеца од последње три, па није оборен рекорд.

„Мало топлији мај", а затим „топлији јун" са „топлијим јулом и августом", наставиће се са „михољским летом у октобру" - ово је прогноза за 2020. за Србију Републичког хидрометереолошког завода.

„Има још осам месеци и пресудни ће бити јесен и почетак наредне зиме", каже Спаравало.

„Тако смо 2019. имали екстремно топао октобар, новембар и децембар и мања је шанса да се то понови две године за редом".

Аутор фотографије, ANDREJ ISAKOVIC

Потпис испод фотографије,

Хоће ли свет уронити у још један топлотни рекорд

Које су најтоплије године у Београду

2019. је најтоплија година од почетка сталног мерења у Београду, што значи у последње 132 године, подаци су Метеоса.

Мерења се врше од 1888. године, а средња годишња температура је 2019. била 14,6 степени Целзијуса.

Претходни рекорд је држала 2018. година са 14.4 степена на Целзијусовој скали.

У најтоплијих 11 година просечна температура није падала испод 13,59 степена Целзијуса.

Потпис испод видеа,

klimatske promene

Колико брзо 'јури' планета ка рекорду

Прва три месеца 2020. године била су друга најтоплија у историји мерења, кажу из Националне управе за океане и атмосферу.

Топлије је било само 2016. године, када је забележен јак утицај феномена „Ел Нињо", који је загрејао Пацифик и утицао на изненадни скок температуре.

Јануар 2020. је био убедљиво најтоплији јануар у историји мерења.

Такође, научници из ове институције израчунали су и да су и фебруар и март 2020. године били најтоплији месеци икада без Ел „Њина".

Чак и да 2020. не буде најтоплија година, додали су да ће 99,9 одсто бити међу првих пет.

Истраживачи су утврдили и да је ова зима била друга најтоплија до сада на свету.

У првих десет најтоплијих година најраније је била 2005. Све остале погодиле су земљу касније.

Потпис испод видеа,

Трка за спас фока у Финској

Зашто нам је само топлије

„У најтоплијих 10 година од 1888. нема ниједне пре 2000. године", каже Спаравало.

„Два су главна фактора за то - глобално отопљење и промена окружења станице Карађорђев Парк-Београд на коју се односе подаци.

„Тренд пораста је забележен у највећем делу света и посебно на већим географским ширинама."

Најхладније је у Београду било 1940, а у најхладнијих 10 година од 1888. само је једна након Другог светског рата.

„У целом свету је крај 19. и почетак 20.века био хладнији него друга половина 20 века. Сматра се да је човек у одређеној мери свакако допринео томе, осим што постоје и природне осцилације климе", мисли Спаравало.

Који су докази загревања у свету?

Свет је око један степен Целзијуса топлији него што је био пре широко распрострањене индустријализације, тврди Светска метеоролошка организација.

Двадесет најтоплијих забележених година у историји десило се у последње 22 године, а 2015-18 чине најтоплије четири.

Широм планете, просечан ниво мора повећао се за 3,6 милиметара годишње између 2005. и 2015. године.

Већина ових промена дешава се зато што, како се загрева, вода повећава запремину.

Потпис испод фотографије,

ниво мора

Међутим, сматра се да лед који се отапа није главни разлог раста нивоа мора. Повлачи се већина глечера у светским областима с умереном климом.

А сателитски снимци показују драматично опадање арктичког морског леда после 1979. године. Гренландски ледени омотач последњих година доживео је рекордно отапање.

Сателитски подаци показује да Западни антарктички ледени омотач такође губи масу. Недавна студија указује на то да је источни Антарктик такође вероватно почео да губи масу.

Последице климе која се мења могу да се виде и по вегетацији и копненим животињама. Међу њима су ранија времена цветања и сазревања плодова код биљака и промене територија код животиња.

Колико ће температура расти у будућности?

Промена у глобалној површинској температури између 1850. године и краја 21. века највероватније ће надмашити 1,5 степени Целзијуса, сугерише већина симулација.

Светска метеоролошка организација каже да ако се тренутни тренд загревања настави, температуре би до краја овог века могле да порасту за 3-5 степени Целзијуса.

Пораст температуре од 2 степена Целзијуса одавно се сматра уводом у опасно загревање. У скорије време, научници и креатори политике тврде да је ограничавање пораста температуре на 1,5 степени Целзијуса безбедније.

Извештај Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ) из 2018. године сугерисао је да би постизање циља од 1,5 степени захтевало „брзе, далекосежне и неприкосновене промене у свим сегментима друштва."

Уједињене нације воде политичку иницијативу за стабилизовање емисија гасова ефекта стаклене баште. Кина емитује више ЦO2 него било која друга земље. Следе је САД и земље чланице ЕУ, мада су емисије по глави становника много веће тамо.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Климатске промене доводе и до екстремних временских прилика

Али чак и ако сада драматично смањимо емисију гасова ефеката стаклене баште, научници кажу да ће се ти ефекти наставити. Великим воденим и леденим масама су потребне стотине година да реагују на промене температуре. А потребне су деценије да се угљен диоксид избаци из атмосфере.

Шта су заправо климатске промене?

Земљина просечна температура је око 15 степени Целзијуса, али је у прошлости знала да буде много виша и много нижа.

Клима има природне флуктуације, али научници кажу да температура сада расте брже него у већини ранијих случајева.

Сунчеву енергију која се емитује назад у свемир са Земљине површине апсорбују гасови ефекта стаклене баште и ре-емитују у свим правцима.

То истовремено загрева нижу атмосферу и површину планете. Без тог ефекта, Земља би била око 30 степени Целзијуса хладнија и врло неприступачно место за живот.

Научници верују да овом природном ефекту стаклене баште придодајемо и ми, гасовима које отпуштају индустрија и пољопривреда и тиме задржавамо више енергије и повећавамо температуру.

Овај феномен је познат као климатске промене или глобално загревање.

Шта су гасови ефекта стаклене баште?

Гас ефекта стаклене баште са највећим утицајем на загревање је водена пара. Али она се у атмосфери задржава свега неколико дана.

Угљен диоксид (ЦO2), међутим, задржава се много дуже. Требало би стотине година за повратак на пред-индустријске нивое, а природни резервоари као што су океани могу да упију само одређену количину.

Већина емисија угљен диоксида које производи човек потиче од сагоревања фосилних горива. Кад се секу шуме које апсорбују угљеник и остављају да иструну или се спаљују, тај похрањени угљеник се ослобађа и доприноси глобалном загревању.

Откако је индустријска револуција започела око 1750. године, нивои угљен-диоксида порасли су за више од 30 одсто. Концентрација ЦO2 у атмосфери већа је него било када у последњих 800.000 година.

Други гасови ефекта стаклене баште као што су метан и азотсубоксид такође се ослобађају преко људских активности, али њих има много мање него угљен-диоксида.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk