Уставни суд: Ванредно стање због корона вируса није против Устава

  • Александар Миладиновић
  • ББЦ новинар
Београд, 11. мај 2020.
Потпис испод фотографије,

Седиште Уставног суда Србије налази се у центру Београда

Уставни суд Србије одбацио је све иницијативе којима је тражено да се оцени да ли је проглашење ванредног стања због борбе са вирусом корона било у складу са Уставом Србије.

Суд је ову одлуку објавио у кратком саопштењу на свом сајту, без додатног образложења.

Ванредно стање уведено је 15. марта заједничком одлуком председника, премијерке и председнице Скупштине Србије, а укинуто је одлуком Скупштине Србије 6. маја 2020. године.

Међу подносиоцима иницијативе су и опозиционе партије окупљене у Савезу за Србију, а један од чланова Јанко Веселиновић каже да им Суд није доставио одлуку.

„И када смо подносили иницијативу, рекли смо да се не уздамо у стручност судија Уставног суда јер су они тамо дошли по политичкој линији - то није независна институција која је изнад свих других.

Чекали смо да изађу из својих куча и викендица где су провели ванредно стање и коначно напишу одлуке, па ћемо ступити у контакт са међународним институцијама", најављује Јанко Веселиновић за ББЦ на српском.

ББЦ на српском доноси одговоре на питања шта је заправо Уставни суд, ко га чини и како ради, те каква су наша и суседска искуства са овом институцијом.

Шта треба знати о Уставном суду?

  • Чиме се бави? Уставни суд брине се да закони и прописи у Србији буду у складу са Уставом Србије и законима који се спроводе, као и да се разреше спорови о томе који је суд или државни орган надлежан за доношење одлука.
  • Ко чини Уставни суд? Ова институција има петнаест судија чији мандат траје девет година - по пет бирају Скупштина, председник и Врховни касациони суд.
  • Ко може бити судија Уставног суда? То може бити истакнути правник са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци, а један судија може бити изабран највише два пута.
  • Ко је на челу Уставног суда? Актуелна председница је крагујевачка правница Снежана Марковић која је на ову функцију ступила у јануару 2020. године.
  • Ко може да се обрати Уставном суду? Поступак пред овом институцијом могу да поведу државни органи са републичког, покрајинског или локалног нивоа, најмање 25 народних посланика, али и сам Уставни суд. Такође, свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости.

Уставни суд и ванредно стање

Када је због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године уведено ванредно стање, оно је потрајало 42 дана.

Између осталог, памти се и по полицијској акцији „Сабља", током које је приведено 11.665 особа које су се сумњичиле за повезаност са организованим криминалом.

На ту, али и многе друге одлуке државних органа поднете су иницијативе да се оцени да ли су биле у складу са Уставом и законима, а Уставни суд је своје ставове саопштио 8. јуна 2004. године.

Аутор фотографије, ANDREJ ISAKOVIC/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије,

Након полицијске акције „Сабља" уследио је низ суђења пред Специјалним судом за организовани криминал

Оцењено је тада да сама одлука о увођењу ванредног стања није била супротна Уставу и закону, али да неке њене одредбе јесу биле у супротности са овим правилима.

Суд је закључио да је повређен Устав одлукама које су спречавале обавештавање јавности, растурање штампе и других обавештења о разлозима проглашења ванредног стања.

Уставни суд пресудио је и да полиција није имала право да приводи и задржава грађане до 30 дана у својим просторијама, као и да су приведене особе морале имати право на браниоца.

Неуставна је била и одлука по којој је директор Безбедносно-информативне агенције имао право да одступи од начела неприкосновености тајне писама и других средстава комуникације без одлуке суда, као и одлука по којој се укида право на штрајк.

Уставни суд и епидемија у региону

  • Босна и Херцеговина: Уставни суд закључио је 22. априла да је наредбама којима је наређена забрана кретања особама млађим од 18 и старијим од 65 година на подручју Федерације БиХ прекршено право на слободу кретања из одредби Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Наложено је Влади Федерације БиХ и Федералном штабу Цивилне заштите да у року пет дана од дана пријема ове одлуке ускладе правила са Уставом.
  • Косово: На иницијативу председника Косова Хашима Тачија, Уставни суд Косова оценио је 31. марта противуставним мере које је предузела Влада Аљбина Куртија да ограничи слободу кретања као заштиту од ширења корона вируса. Када је истекао рок за уклањање ових мера, косовско Министарство здравља је донело одлуку да се кретање дозволи најпре на 90, а онда и на 180 минута дневно, у складу са претпоследњим бројем личне карте.
  • Словенија: Уставни суд наложио је средином априла Влади Словеније да сваких седам дана мора да провери утемељеност мере ограничавања кретања изван матичне општине због епидемије корона вируса као и да о томе обавести јавност. У јеку епидемије, грађанима Словеније било је дозвољено искључиво кретање у оквиру општине пребивалишта.

*Текст је освежен новим информацијама 22. маја 2020. године

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk