Избори у Србији у доба корона вируса: Са улица и хала у виртуелни свет

  • Петра Живић
  • ББЦ новинарка
Снимак екрана на коме је Инстаграм профил председника Вучића

Аутор фотографије, ББЦ

Када је председник Србије Александар Вучић најавио да ће априлски парламентарни избори, одложени због епидемије вируса корона, бити одржани у јуну, многи су се запитали како ће изгледати изборна кампања у доба физичке удаљености, маски и забрана већих окупљања.

Један од могућих одговора стигао је овог викенда, првим изборним скупом Српске напредне странке у виртуелном онлајн свету - Вучић се обратио екранима на којима су се видела лица неколико стотина присталица и симпатизера владајуће партије.

У получасовном обраћању, председник странке и државе говорио је о резултатима Србије у борби са епидемијом вируса корона и економским успесима, а симпатизери су га, као и на скуповима уживо, поздрављали аплаузом.

Није било питања - као што их нема ни на предизборним скуповима - а у данима пред изборе, можда ће ово бити главни начин да се политичари обрате гласачима.

'Тоталитарни карактер технологије'

Шта ће се дешавати ако се политичке кампање преселе у онлајн свет не можемо предвидети после првог онлајн митинга сматра професорка докторка Наташа Крстић са Факултета за медије и комуникацију у Београду.

„Да ли је то популистички, да ли је креативно, да ли гађа циљну публику и да ли је засновано на подацима... то би само истраживање могло да покаже", каже Крстић.

Доктор Владимир Михић са Одсека за психологију Филозофског факултета Универзитета Нови Сад сматра да немогућност физичке близине мења повезаност бирача и политичара.

„Познато је да су емоције снажније изражене у групи, и позитивне и негативне.

„Оваква врста митинга преко интернета не може ни на који начин да замени праве митинг, у смислу осећаја које људи имају када долазе на скупове", каже.

Иако уз помоћ модерних технологија присталице могу да се нађу „лицем у лице" са говорницима, Михић објашњава да осећај припадништва и одјек поруке политичара неће бити исти.

„Ви онлајн можете да видите по бројевима колико је људи присутно, можете да чујете поруке политичара, без обзира да ли је то уживо или није, али је психолошки јако мала вероватноћа да ћете се везати за те поруке", објашњава.

Професор политичке социологије на Универзитетском колеџу у Лондону Ерик Горди у првом онлајн митингу у Србији види „нешто узнемирујуће".

„Веома, веома је чудна сцена где видимо председника у студију, окруженог екранима са лицима симпатизерима - изгледа као научна фантастика", каже.

Пажњу му је привукао једина аудио реакција присутних симпатизера - аплауз.

„У научној фантастици, у таквим сценама, обично имамо и глас који издаје инструкције - у видеу смо могли да видимо да су учесници митинга поштовали неке инструкције - микрофони учесника били су искључени осим када је било потребно аплаудирати", каже.

Горди сматра да је први онлајн скуп испољио „тоталитарни карактер технологије".

„Подсећа на примере синхронизованих одговора које смо виђали у време Југославије, али и у Кини и Кореји. Има нечег узнемиравајућег у вези са овим видеом", додаје Горди.

И пажњу Михића су привукли аплаузи на првом оналјн митингу владајуће партије.

„Чини ми се да у Србији имамо изрежиране аплаузе који треба да појачају утисак да се народ слаже са нечим што политичари говори. Ту нема двосмерне комуникације - политичари често говоре шта треба да се уради, а народ је ту да то прихвати или не прихвати", каже.

А баш у двосмерној комуникацији види важност интернета и онлајн сфере када је повезивање бирача и политичара у питању.

„Онлајн комуникација би требало да подразумева покушај да се пошаље порука бирачима и оствари комуникација - да бирачи поставе питања, замерају, питају политичаре о ставовима", каже.

„Идеја онлајн митинга није лоша, али је промашена - скуп где друга страна нема реч губи смисао - такве поруке је могуће послати и преко телевизије или их можете снимити и поделити на интернету".

Потпис испод видеа,

Твитер и Србија: Шта даље након што је Твитер избрисао налоге који су подржавали Вучића

Одговоран начин политиканства

Професорка Крстић сматра да „политичке кампање које се одвијају онлајн у доба Ковида-19, без обзира на садржај и одабране канале, ипак представљају одговорно понашање".

„Ако преселимо политичке кампање онлајн, то је један одговоран начин политиканства", сматра она.

Престанак мера забране кретања, на улице Београда је извео присталице и власти и опозиције, упркос забрани окупљања више од 50 људи, што Крстић описује као „неодговорно понашање." .

Присталице СНС-а подржавали су посланике Александра Мартиновића и Сандру Божић који су штрајковали глађу јер „тужилаштво и судство не реагују на фашистичке испаде Бошка Обрадовића". Лидер опозиционог покрета Двери Обрадовић штрајкује глађу тражећи одлагање избора и преговоре власти и опозиције.

Полиција није прекинула скуп, већ је исте вечери Вучић затражио од грађана да се не окупљају до краја маја.

Дигитална кампања у дигиталној арени

Регионална дигитална арена далеко је од светских, процењује Крстић, наводећи кампању Барака Обаме која му је донела други председнички мандат и променила начин на који се друштвене мреже користе у политици.

„Далеко је и наша и регионална арена од коришћења Big Data(великих база података), микротаргетирања (циљања специфичних група становништва објавама) и других алата којима је Обама добио друге редседничке изборе", каже.

Политичка комуникација на интернету усред светске пандемије није новост.

Горди истиче пример Велике Британије где се део парламента састаје и гласа путем видео линка, а део председничке кампање у Сједињеним Државама живи у онлајн свету.

„Нова ситуација није проблем за Трампа који има приступ медијима, али јесте за противнике", каже и додаје да је демократа Џо Бајден у подруму инсталирао телевизијски студио како би се придружио дискусијама на телевизији".

„Политичари широм света импровизују одговор на проблем вируса корона. Сви покушавају да схвате како и шта да раде", каже Горди.

Политика у доба пандемије јесте занимљиво питање за демократију, каже Горди.

„Демократија се заснива на идеји да се одлуке доносе учешћем народа, да постоји контакт између институција и народа.

„Тренутно смо у фази када контакта има све мање - људима је поручено да не излазе из кућа", каже.

Виртуелни простор који је заменио физички контакт се наметнуо као решење, али Горди упозорава да је то ипак вештачко окружење.

„Тај онлајн простор треба да се заснива на повезивању, исто као и интернет", закључује.

Дигитални простор за време пандемије - шта смо највише претраживали у Србији?

Професорка Крстић је анализирала објаву компаније Гугл која је понашање корисника за време пандемије на претраживачу поделио у четири фазе:

Шок фаза - нагла промена у онлајн понашању:

„Претраживали смо симптоме корона вируса и остале информације о вирусу, али и Гугл школу, РТС планету и распоред наставе. Претраживали су се и појмови ванредно стање, полицијски час и 1. мај, Министарство здравља. Интересовале су нас и светске вести, попут Италија, Worldometrics, што је могло да укаже и на потребу провере тврдњи струке којима смо били изложени", каже Крстић.

  • Фаза Покушавам да вратим контролу:

„Тражим утеху у нечему што ми је блиско и познато. Претраживали смо: Имунитет и витамин Ц, рецепти онлајн, дијете, маске, вежбе код куће. Интересантно је да су у овој фази Нетфликс серије имале велики скок у претрази, као и и Народно позориште онлајн".

  • Фаза самодовољности

„Тражили смо шишање код куће, али претраживали смо и здравствене симптоме попут срчана аритмија, то значи да су људи имали симптоме али нису могли или смели да потраже помоћ у медицинским установама".

  • Фаза - нови животни пут

„Почели су људи да претражују баштенске гарнитуре, бицикле, вежбе за скидање сала на стомаку, уради сам. То све показује да успостављамо неку нову нормалност", каже Крстић.

Како изгледа дигитално небо Србије

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Да ли је време традиционалних медија прошло?

„Ми смо на дигиталним платформама били и пре епидемије. Више од осамдесет одсто људи у Србији користи интернет свакодневно - Јутјуб има три и по милиона корисника, а Фејсбук три милиона", каже Крстић.

Ипак, истиче да у Србији дигитално оглашавање не прати трендове у коришћењу интернета.

Медијски буџети за интернет маркетинг износе свега 17 одсто, а за телевизијски, 55 одсто, додаје.

„То су подаци пре епидемије, биће занимљиво да сагледамо да ли ће се нешто променити у перспективи, с обзиром да у развијеном свету дигитално оглашавање чини доминантан део медијског буџета".

Само делић дигиталног неба заузима и политичко оглашавање.

Невладина организација Шер фондација пратила је рекламирање политичких партија почетком маја, на самом почетку кампања за парламентарне изборе.

Од када је објављено да ће избори бити одржани 21. јуна, највише реклама покренула је коалиција окупљена око Уједињене демократске Србије (УДС), а владајућа Српска напредна странка (СНС) није имала ни један политички оглас, пише у анализи Шера.

На Фејсбуку је петнаест различитих политичких актера рекламирало своје програме или лидере.

Проблем са Фејсбук реклама је, истиче Шер, то што не постоје доступни подаци о новцу који су странке потрошиле на ову врсту рекламирања, која је циљна група становништва и који је досег ових реклама.

Фејсбук је, након прошлогодишњих председничких избора у Хрватској, објавио податке о сумама које су странке или појединци потрошили, оквирном броју људи којима је оглас приказан, њиховом месту становања и полу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk