Избори 2020: Какав је живот у местима у којима Српска напредна странка није на власти

  • Катарина Стевановић
  • ББЦ новинарка
Избори

Аутор фотографије, STRINGER

Потпис испод фотографије,

21. јуна ће се гласати и за локалне власти

Алија Салкунић живи у Шапцу и на питање колико је општина и градова у Србији у којима на власти није Српска напредна странка, не зна тачан одговор.

Шабац је једна од свега четири локалне самоуправе - од укупно 174 колико их је у Србији - у којима градску политику води нека друга странка или коалиција.

„Знао сам да је мало, али ово ми је изненађење", каже пошто је чуо овај податак.

Уз Шабац, Српска напредна странка нема власт још у Чајетини, Параћину и београдској општини Стари град.

Док се 21. јун и датум одржавања парламентарних, покрајинских и локалних избора приближава, Шапчани Алија и Живан, и Параћинке Наташа и Љубинка, причају да ли се и колико разликује живот у ова два града.

Параћинка и оно што је од Стакларе остало

Наташа Костић је професорка енглеског језика из Параћина.

Ни она није знала колико је „опозиционих" места у Србији, а живот у Параћину описује као „досадну свакодневицу".

Каже и да једва саставља крај с крајем.

„Имам ћеркицу од шест година и живим с братом, братанцем и мамом. Живимо од моје просветарске плате и мамине пензије од 12.000 динара", каже Наташа за ББЦ на српском.

Град у коме живи некада се поносио фабрикама стакла, штофа и слаткиша. Данас се у овом поморавском градићу и даље производе слаткиши, нешто мало стакла, али производње штофа нема.

Потпис испод видеа,

Избори 2020: Кратка историја вишестраначја у Србији

„Поносили смо се раније Штофаром и Стакларом, то су била два највећа предузећа, највише људи је у њима радило.

„Кад кренете ујутру, град је био пун људи. Данас тога нема и могу да кажем да је ово град духова", прича за ББЦ на српском Љубинка Зимоњић.

Она има 62 године, живи са 25-годишњим сином. Ниједно од њих тренутно не ради.

У Љубинкином случају то „тренутно" траје 25 година.

Престала је да ради када је родила сина. Имао је здравствених проблема, па је морала да да отказ.

Када је покушала да се врати на стари посао после неколико година, није било места.

Од тада повремено ради, „не седи скрштених руку", како каже, и броји ситно до пензије.

Иако каже да живи у „граду духова", напомиње да се ипак улаже, да је град уређен и сређен, али да се посао често добија преко странке.

„И они раде исто што и Вучићеви. Тако је то. Сви они се међусобно пљују, али раде по истом принципу", прича Љубинка.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Параћину у марту 2020. износила је 45.957, што је око 14.000 динара мање од републичког просека.

Зараду једнаку или вишу од републичког просека добија око трећине запослених у Србији, док половина запослених има зараду која је једнака или мања од параћинског просека.

У Параћину је, према проценама РЗС-а, 2018. године живело 50.798 људи. То су уједно и последњи доступни подаци.

На евиденцији Националне службе за запошљавање у Параћину у априлу ове године било је 6.626 незапослених.

Тежак живот

Пошто ни она, а ни њен син немају стална примања, захваљујући помоћи коју им шаљу пријатељи из иностранства, довијају се да саставе крај с крајем.

На питање како живе, одговор је кратак - „никако".

„Не радимо ни син ни ја и да немам пријатељице у иностранству које ми помажу, не знам како бисмо."

Љубинка прича и да има одређене повластице, као и да не плаћа изношење смећа и воду.

„То нам плаћа општина годинама, за то им свака част."

И Љубинкина суграђанка Наташа каже да се тешко живи, а да је доста људи из њеног окружења због посла отишло у иностранство.

„Мојим другарицама су мужеви углавном отишли у иностранство, а оне су овде, чувају децу и немају посла, живе приватно и плаћају кирије, или су обоје овде, али не раде, па живе од пензија родитеља", каже Наташа.

Кофери у том граду углавном се пакују за Немачку и Шведску, док нема много оних који одлазе да живе у неки други град у Србији, објашњава Наташа.

„Прича о овом граду јако је жалосна. Ни млађи често немају посла. Мени није важно ко је на власти, слика је тужна. Слабо се улагало у овај град."

Оно што упада у очи је, каже Наташа, велики број продавница с половном гардеробом и коцкарница и кладионица.

Потпис испод видеа,

Регистрација за гласање из иностранства: Чему служи сајт hocudaglasam.com

„У неке веће куповине одлазимо у Крагујевац, Крушевац или Јагодину. Овде има свега неколико бутика, затворили су се многи", каже.

У Параћину не ради ни биоскоп, позоришних представа има у току сезоне, али других активности за слободно време је мало.

„Ако бисмо желели неку активност с децом, овде је то неизводљиво, увек морамо да идемо негде другде", прича Наташа.

Љубинка ће 21. јуна изаћи на изборе. Зна за кога ће гласати на локалу, али за парламентарне изборе још није одлучила.

У Шапцу крај Саве није све тако сиво

Алија Салкунић и Живан Лазаревић из родног града су се привремено селили због студија, али су се по дипломирању вратили.

„Када сам се иселио из Шапца, постојале су две опције за младе кад заврше студије.

„Прва је запошљавање у граду студирања, одмах по завршетку студија, а друга је повратак кући где је озбиљан и стабилан посао било знатно теже наћи", прича Живан за ББЦ на српском.

Он је одабрао другу прилику, која је, каже, била мање популарна.

Тренутно се бави логистиком и ради као планер производње у ауто индустрији.

Потпис испод видеа,

Предизборна атмосфера у Кули 2019. године

По повратку у родни град 2015, брзо се запослио као возач - већ је имао две године искуства рада као курир.

Радио је као дистрибутер новина, а због ноћног рада, каже, тај посао многи нису желели.

„Могао сам да радим и као дневни возач, за нешто мање новца или да радим у угоститељству.

„У то време није било ни речи о позицији оператера на производној линији коју, рецимо, сада има сваки млади човек у Шапцу", прича Живан.

Од тада се доста тога променило, каже.

„Сада постоји неколико индустријских постројења које запошљавају до хиљаду или више радника и то се примећује."

Он ради у фабрици која запошљава око две хиљаде људи и планира се додатно запошљавање.

„Сада чак имамо људе из околних градова који долазе у Шабац или чак младе, школоване људе из свих крајева Србије, који изнајмљују станове и граде каријере у Шапцу", прича Живан.

Политика га не интересује, али каже да је фабрика у којој ради дошла у Шабац захваљујући СНС-у.

Његов суграђанин Алија стекао је дипломе два факултета, али је посао у струци у Шапцу тражио две године по завршетку студија.

„Радио сам као сезонски радник, радник на замени, вратио се средњошколској струци па у приватној пракси радио масаже, затим хонорарно помагао другима у изради стручних радова.

„Било је тренутака у којима ми се чинило да године улагања у знање и образовање ничем не вреде, јер редовног посла у струци није било ни на видику", прича Алија.

Потпис испод видеа,

Протести ”1 од 5 милиона” проширили су се ван главног града.

Посао у струци нашао је у једној приватној компанији у Шапцу прошле године и задовољан је и срећан што ради у струци за коју се школовао.

„У поређењу са већином других градова у Србији, не звучи фер да кажем како је незапосленост у Шапцу најдрастичнији проблем", прича Алија.

Додаје да је боље говорити о томе како се до посла долази и колико се образовни профили људи који трагају за запослењем подударају са отвореним и слободним радним местима.

„Доласком страних фирми, стотине грађана се запослило и у локалној јавности влада наратив да они успешно издржавају породице од тог рада. У мери у којој је то истина - добро је, али нису сва искуства тако позитивна.

„Знамо и да исте те фирме колико лако примају, толико лако и отпуштају раднике после две године, услови нису баш толико пријемчиви - просечна зарада не одговара просечној потрошачкој корпи", прича.

И у овом граду је популаран одлазак у иностранство због посла, а саговорници ББЦ-ја кажу да се одлази у Америку, Немачку, Норвешку и Аустрију.

„У поређењу са незадовољством и учмалости о којима слушам од познаника из других мањих градова, рекло би се да живот у Шапцу и даље пружа више достојанства, спокоја и разноврсних дешавања у току године у односу на већину других средина.

„Макар се окружујем оптимистичним људима који умеју да цене и искористе све прилике, а не онима склоним да увек око нечег кукају", каже Алија

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Шапцу у марту 2020. износила је 52.650, што је за око 7.000 динара мање од републичког просека.

У Шапцу је, према проценама РЗС-а, 2018. године живело 110.918 људи. То су уједно последњи доступни подаци.

На евиденцији Националне службе за запошљавање у Шапцу у априлу ове године било је 6.293 незапослених.

Опозиција и последице

Да ли се у Шапцу осећа то што је локална власт другачија од републичке?

Алија каже - „и те како".

„Од притисака којима је изложена градска власт, које чак и ми грађани и нестраначке личности увиђамо, преко покушаја опструисања рада локалних органа власти и седница, до бројних мера којима државни апарат покушава да маргинализује и искључи Шабац из финансијских и привредних, а за време короне видели смо - и здравствених токова", каже Алија.

Додаје и да су улагања у Шабац врло мала, па мештани самим тим имају мање прилика и за посао, а последично и за живот у нормалним условима.

Алија има критике и на рачун локалне власти.

Потпис испод видеа,

„Сви као један”: Грађани, опозиција и три захтева

За грађане је, каже, бескорисно пренаглашено поређење са Београдом и београдским властима у покушају да се на тај начин издигне углед Шапца.

„Можда градоначелнику доноси неке политичке поене на националном нивоу и у очима шире друштвене заједнице, али затеже линију фронта између локалних и републичких власти, док ми који живимо у Шапцу од таквог доказивања немамо ништа", прича Салкунић.

Његов суграђанин Живан Лазаревић није заинтересован за политику.

Каже да је политичка ситуација у држави таква да нема шта лепо да каже, па ретко и коментарише.

„Проблем који видим на политичкој сцени је тако катастрофално и апокалиптично велик, да се искрено депримиран кад год видим какво парче пропаганде на папиру или монитору", каже Лазаревић.

Политичка ривалства у Шапцу тренутно се, каже, своде на сукобе на друштвеним мрежама, а појам „бот" је уништио било какву конструктивну дебату на интернету.

„Већина наших политичких представника не жели конструктивну дебату, већ хаос, сензационализам и систематску, стратешки примењену пропаганду.

„Неминовно неслагање опозиције и владе у свакој земљи треба да представља одређену врсту конструктивног ривалства - можда као природна селекција, сурово али са великом сврху.

„Мој утисак је да то ривалство у Шапцу представља некултурне људе који пишу коментаре на интернету."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk