Избори у Србији 2020: О репликама, амандманима и ресторану - шта посланици заправо раде у Скупштини Србије

  • Слободан Маричић
  • ББЦ новинар
Политика

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Посланици Српске напредне странке у Скупштини.

Када су децу у емисији Кефалица питали шта је политичар, један од одговора - поред оног да политичари праве политанке - гласио је: „Неко воли неког, а други воли неког (другог) и они причају и никада не могу да се договоре".

У истој емисији су их питали и шта је скупштина: „Тамо се договара шта ће чије да буде и ко ће да буде главни".

Посланици у Народној скупштини представљају људе који су их изабрали на изборима и у њихово име расправљају о начинима вођења државе.

Нови парламентарни избори само што нису стигли, а многи нису баш сасвим сигурни шта посланици заправо раде.

Од предрасуда који се могу чути о активностима народних посланика, најчешћа је она да се они ништа не раде, само се свађају и седе у скупштинском ресторану.

„Није тачна та предрасуда да сви посланици ништа не раде. Далеко је од тога.

„Понекад се остане и до баш касно, до девет, десет сати", каже за ББЦ на српском Иван Пековић, који је годинама радио у скупштини, али иза сцене, помажући посланицима у административним пословима.

Иван нам је помогао да утврдимо како изгледа један радни дан посланика Народне скупштине.

8.45 - долазак у Скупштину Србије

„Радно време Народне скупштине је од пола осам, а посланици у скупштину углавном долазе око девет сати", каже за Пековић.

У последњем сазиву скупштине, Пековић је око администрације помагао Клубу самосталних посланика.

„Ми из администрације некада дођемо и пре осам да бисмо поднели предлоге измена и допуна дневног реда. Посланици опозиције имају право на то када је редовно заседање, за ванредно не", додаје он.

Потпис испод видеа,

Избори 2020: Кратка историја вишестраначја у Србији

Посланици током дана присуствују седницама скупштине. Ту су и седнице скупштинских одбора или рад у посланичком клубу и канцеларији.

  • Седница Народне скупштине

„Седнице се одржавају од уторка до петка, али може их бити и понедељком, суботом и недељом, било је тих случајева", каже Пековић.

Ако тог дана има седнице, онда посланици одлазе у скупштинску салу и са политичким неистомишљеницима дебатују о предлогу неког закона или предлогу за измену и(ли) допуну неког закона.

„Имамо рок до 10 да поднесемо допуне дневног реда и амандмане, то јест, предлоге за измену законског текста. Амандмане нам посланици из нашег посланичког клуба шаљу и током викенда, често и пред саму седницу, па се дешава и да не стигнемо да их поднесемо", каже Пековић.

Како каже, посланици често немају много времена за припрему пред седницу.

„Нарочито када има више тачака дневног реда, посебно када те тачке немају везе једна са другом и када су то закони из различитих области", додаје.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Можда вам ово буде ново радно место?

Скупштинска седница у идеалном сценарију подразумева рвање аргументима, реплике и бројне реплике на реплике. У пракси је ситуација другачија, па падају и тешке речи.

Све то, наравно, у име грађана, које посланик представља.

„У току седнице посланици размењују мишљења, консултују нас из администрације да ли је нешто технички исправно или не, како може технички да се изведе то што се подноси… Понекад, чим неко у сали нешто каже, одмах се заказују конференције за медије", каже Пековић.

Иначе, ако тог дана на дневном реду није гласање скупштинска сала често зна да буде прилично празњикава.

Међутим

Празна седишта могу значити и да део посланика опозиције бојкотује скупштинске седнице зато што су оне, како кажу, потпуно обесмишљене.

Посланици владајуће коалиције то негирају, истичући да се све ради по процедури и закону.

Потпис испод видеа,

Избори 2020: Шта се дешава са бојкотом

У извештају Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта) - невладине организације која се бави посматрањем избора, као и рада скупштине - наводи се да у скупштинском раду постоји неколико проблема и да је ситуација „алармантна".

„Све већа концентрација моћи у рукама извршне власти и политичких партија, као и системске злоупотребе демократских процедура, доводе до урушавања положаја и утицаја парламента", наводи се у њиховом извештају Народна скупштина: Храм или параван демократије, из јануара 2019. године.

Како наводе, положај и утицај Народне скупштине је „де факто деградиран".

„Прекомерна употреба хитних процедура и новоустановљена пракса обједињавања расправе о десетинама системских и значајних закона, као и подношење стотина амандмана владајуће већине, како би се спречила расправа о законима у процедури, свели су легислативну активност скупштине на пуку форму без суштинског садржаја", наводи се у извештају.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Премијерка Ана Брнабић у Скупштини Србије.

Како наводе, један од најбољих примера опструкције парламента је Закон о буџету који је 2018. донет са још 29 закона у оквиру обједињене расправе и као шеста од 31 тачке дневног реда.

„Посланици владајуће већине овом приликом предложили су чак 436 амандмана, од чега чак 400 амандмана на прву тачку дневног реда, на које је време време за расправу потрошено, након чега је више од две трећине ових амандмана повучено.

„На тај начин је пуних 10 сати предвиђених за расправу потрошено је за излагање амандмана, а за расправу о другим тачкама, укључујући Предлог закона о буџету, није било времена".

Они истичу да је та пракса настављена и током целе 2018. године, због чега су „посланици из редова опозиције били де факто онемогућени да расправљају о предлозима закона".

А према подацима Отвореног парламента, највише обраћања Скупштини Србије - коју део опозиције бојкотује - у актуелном сазиву има Маријан Ристичевић из коалиције око владајуће Српске напредне странке - 1.504.

На тој листи се даље смењују посланици Српске радикалне странке и напредњака - Вјерица Радета (СРС - 1.430), Владимир Орлић (СНС - 986), Александар Мартиновић (СНС - 831) и Наташа Јовановић (СРС - 642)

У извештају Црте из 2019. се истиче и да је у Скупштини Србије од почетка 11. сазива усвојено 354 закона, од чега је Влада предложила 344, то јест, чак 97 одсто.

Како наводе, владајућа већина често или игнорише предлоге законе које подносе грађани и посланици из редова опозиције, или они уопште не заврше на дневном реду скупштине.

„То у пракси значи да они не могу да остваре своје право предлагања закона које им је де јуре гарантовано Уставом", наводи се у извештају Црте.

Колико посланици долазе на седнице?

ББЦ је од скупштинских служби добио податке о присуству народних посланика на седницама Народне скупштине од почетка 2018. до новембра 2019. години, тачније за 191 радни дан посланика.

Од актуелних посланика Миланка Карић, која је у скупштину ушла на листи са напредњацима, била је присутна само један радни дан, исто колико и посланик ДС-а Горан Јешић.

Здравко Станковић, посланик Народне странке, а претходно члан Социјалдемократске странке (СДС), био је присутан два дана, а Ненад Милић (ЛДП-ЛСВ-СДА Санџака) три.

Званичник социјалиста и директор „Србијагаса" Душан Бајатовић је за то време био у скупштини укупно девет дана.

Највише долазака имају неки од посланика Српске напредне странке.

Радослав Цокић и Блажа Кнежевић су били 191 радни дан, а један мање Борка Грубор, Миланка Јевтовић Вукојичић, Младен Лукић и Ана Чарапић.

Потпис испод видеа,

Сто евра за пунолетне грађане: Мера о којој не престаје полемика

14.00 - 15.00 пауза

Време је за ручак.

Многи посланици тада бирају скупштински ресторан, често помињан у медијима по ниским ценама.

„Фамозни ресторан", каже Пековић кратко.

„Тај ресторан није толико велики, па може да се деси да не буде места. Део посланика зато прилично похита тамо", додаје он.

Међутим, како каже, храна није баш јефтина за све.

„За плату посланика те цене нису велике, али јесу за плате оних који раде у администрацији, што може да буде и око 25.000 динара. Ја сам као млађи консултант почео са 35.000, онда те цене уопште нису мале.", наводи Пековић.

Реч је о људима који су запослени у Народној скупштини и који обављају административне послове за посланичке клубове, раде у писарницама, скупштинској библиотеци и други службеници.

Сви они могу да једу у скупштинском ресторану.

„Понекад си цео дан у Скупштини, од ујутру у седам-осам, до увече у девет-десет. Где ћеш да једеш? Па, тамо.

„Раније си комплетан ручак могао да добијеш за између 300 и 350 динара, а 2018. су цене су порасле, тако да сада ручак зна да буде 400-500 динара", каже Пековић.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Због епидемиије Ковида-19 посланици су морали да носе маске.

15.00 - враћање на посао

После ручка следи наставак седнице и даља расправа.

То може да потраје, па чак и да ескалира.

Током година су у Народној скупштини виђене разне сцене - било је тешких речи, физичких сукоба, поливања водом, камења, а неке су и износили из сале.

Случај посланичких питања

Сваког последњег четвртка у месецу у Скупштину Србије долазе министри Владе Србије и тај дан резервисан је за посланичка питања.

Тог дана је нарочито бурно.

Од 16 до 19 часова, посланици могу да Влади Србије или надлежном министру упуте питање или критику, а на које је су Влада или министри дужни да одговоре.

„Посланичка питања представљају један од најраспрострањенијих и најчешће коришћених механизама парламентарне контроле", наводе из Црте.

На пример, током посланичких питања у фебруару је Јахја Ферхатовић, посланик Странке правде, упутио питање о отварању конзулата Босне и Херцеговине у Новом Пазару.

Премијерка Ана Брнабић му је одговорила да ће питање конзулата проверити са Министарством спољних послова, али да то зависи и од унутрашњих одлука Босне и Херцеговине.

Према подацима Отвореног парламента, посланици актуелног сазива који су поставили највише посланичких питања су Ђорђе Вукадиновић (24), Маријан Ристичевић (22), Бошко Обрадовић и Војислав Шешељ (20), Муамер Зукорлић (17).

Потпис испод видеа,

Када изборни дан крене наопако: Искуства посматрача

  • Скупштински одбор

А ако нема седница посланици би време могли да проводе на заседању њиховог скупштинског одбора.

Скупштинских одбора има 20 (19 + Одбор за права детета које је посебно стално радно тело) и они прате рад Владе, као и тела које надзире Скупштина.

Међу њима су Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, за дијаспору и Србе у региону, за европске интеграције, за Косово и Метохију, за финансије, за културу и информисање, за права детета, за привреду, за спољне послове, за заштиту животне средине…

Сваки посланик може бити члан једног или више одбора, а може и присуствовати седницама других одбора. Ко је у ком одбору можете пронаћи - овде.

„Скупштински одбори често се сматрају местом где се одвија прави рад парламента, а контрола кроз парламентарне одборе истиче се и као најсистематичнији метод за контролу рада извршне власти", наводи се у извештају Црте.

Међутим

У извештају Црте се наводи да „проценат председника скупштинских одбора који не припадају владајућој већини континуирано опада од 2008. године".

„Током 2008. године, у духу добре праксе, половина председника одбора Народне скупштине није била из редова владајуће већине. После избора 2014. године, овај проценат почео је да опада, а данас износи свега 10 одсто.

„Другим речима, тек два од 20 одбора Народне скупштине не припадају владајућој већини, а само једним одбором председава представник из редова опозиције", наводи се у извештају.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Ко ће у наредне четири године седети у овим клупама видећемо после 21. јуна.

Иначе, ситуација и на скупштинским одборима може да ескалира.

Познат је случај из 2017. године када је Бошко Обрадовић, лидер Двери, током заседања Административног одбора компјутерским мишем гађао Александра Мартиновића из СНС-а и председавајућег одбора.

Обрадовић је нешто касније рекао да је „миш скочио и ујео Мартиновића за нос" и то зато што „није могао да трпи неправду".

Све се потом пренело на суд.

Мартиновић је против Обрадовића поднео кривичну пријаву због кривичног дела насилничко понашање, на шта је Обрадовић одговорио пријавом због угрожавања сигурности.

Тужилаштво је у марту 2018. године одбацило обе кривичне пријаве.

  • Посланички клуб/канцеларија

А шта ако посланици нису ни у сали, ни на седници одбора?

„Прво, посланици често из посланичких клубова прате седницу. Током дана могу имати и састанак посланичког клуба, телефоном или уживо", каже Пековић.

Највећи део зграде Народне скупштине заузимају управо просторије посланичких клубова.

Посланички клубови постоје због лакше организације и координације посланика са јединственим наступом у Скупштини Србије.

Посланици се ту договарају ко ће радити на ком закону, те ко ће колико говорити - пошто је време ограничено.

Према неписаном правилу, клуб са највећим бројем посланика увек се налази на другом спрату, а како број посланика опада, повећава се висина на којој се у скупштинској згради налазе просторије посланичког клуба, пише Време.

Најбројнија посланичка група актуелног сазива је група СНС-а, која има 104 члана.

„А ако нису у сали током онда имају састанке са неким невладиним организацијама, амбасадорима, грађанима, баве се страначким активностима, дају интервјуе, изјаве… Некад радиш више ако ниси на седници, заправо", истиче он.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Обрадовић је недавно протестом прекинуо седницу Народне скупштине због чега су га изнели из сале.

18.00 - крај радног дана (можда)

Седница траје најмање до 18 часова, али расправа може да се одужи, па и настави следећег дана.

„Знало је и дуже да се остане - до девет, десет сати", истиче Пековић.

О продужењу рада на седници после 18 часова, председник или председница Народне скупштине обавештава скупштину најкасније до 16 сати тог дана.

За све ове обавезе, посланици добијају око 100.000 динара (80.000 плате + 30.000 посланичког додатка), док је шефови посланичких клубова зарађују нешто више.

Истраживање новинара ЦИНС-а, колико грађане Србије коштају представници у Народној скупштини показало је да је у периоду од 2016. до 2020. за плате и трошкове народних посланика исплаћено 1,4 милијарде динара, односно 1,9 милијарди са порезом.

Како наводе, за укупно 402 посланика на име плата и посланичких додатака исплаћено је више од милијарду динара.

За гориво утрошено на долазак на седнице парламента или одбора издвојено је скоро 290 милиона, за изнајмљивање станова или хотелских соба у Београду 6,3 милиона динара, а за трошкове службених путовања у иностранство мало више од 102 милиона динара.

Шта даље?

Они који желе да сваког дана виђају Коње вране Томе Росандића и да дебатују у Народној скупштини морају прво да до ње стигну.

За то је потребно да буду на нечијој листи на парламентарним изборима - и то на неком високом месту - и да та листа освоји поприличан број гласова.

Тада би могли да добију могућност за улазак у политички живот Народне скупштине, који нимало није лак.

Олакшавајућа околност је што политичари барем имају ту ексклузивну могућност да праве политанке.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk