Вакцина, корона вирус и онколошки пацијенти: Да ли и када треба да приме вакцину

mammogram

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Онколози саветују оболелима од карцинома да се вакцинишу

Драгана Тодоровић има 48 година и у септембру 2018. године оперисала је карцином. Од тада је на хормонским терапијама.

У јулу прошле године добила је корона вирус и на лечењу у болници провела осам дана, због обостране упале плућа.

„Да нисам имала корону и да немам антитетла, више бих се интересовала о вакцинама и верујем да бих више знала и на основу тога бих правила одлуку коју да примим", каже Тодоровић за ББЦ на српском.

Онколог који прати њено здравствено стање је протеклих недеља био на боловању, па није успела да се консултује с њим да ли и коју вакцину да прими.

Али намерава да од њега потражи савет.

Број оболелих од карцинома у Србији 2018. године био је 41.661 људи, показују последњи јавно доступни подаци Института Батут.

Сви су они у групи људи посебно угрожених од Ковида-19.

Доктор Даворин Радосављевић са Института за онкологију и радиологију Србије каже да су ови пацијенти три до пет пута подложнији компликацијама и смрти од Ковида-19.

„Не постоји убедљивија реченица која би требала да убеди пацијенте од малигних болести да се вакцинишу, јер они спадају у изузетно осетљиву групу", рекао је Радосављевић, руководилац Клинике за медикалну онкологију овог института, на Форуму пацијената оболелих од канцера.

На овом скупу су лекари различитих специјалности говорили да ли они који пате од онколошких, хроничних и акутних болести треба да приме вакцину против корона вируса.

Када онколошки пацијент треба да прими вакцину

Аутор фотографије, Getty Images

Катарина Васиљевић има 29 година и лечи се од папиларног карцинома штитасте жлезде који је откривен прошлог лета, усред пандемије.

Тренутно чека контролу, али и вакцину против Ковида-19.

„Пријавила сам се без много размишљања и очекивала да ћу убрзо да заврнем рукав, али се то није десило, иако сам приоритетан случај", каже Васиљевић.

На контроли ће снимањем утврдити да ли у Катаринином организму још увек има канцерогених ћелија, што значи да је лечење у току.

Управо због тога се консултовала са докторком са Института за онкологију и радиологију Србије која прати њено стање.

Докторка је охрабрила да прими вакцину, „јер нема бојазни да би у тренутној фази болести нешто лоше могло да се догоди".

„Објаснила ми је да су Фајзер и Модернина вакцина сигурне за моју ситуацију", каже Васиљевић.

Додаје да у тренутку када се консултовала са лекарком кинеска и руска вакцина нису биле одобрене.

Радосављевић каже да су препоруке да они који примају радиотерапију могу да се вакцинишу у било ком тренутку тог процеса, а да пацијенти који се спремају за хируршко лечење приме вакцину пре захвата.

„Ако не тада, бар две недеље после хирурушког лечења", саветовао је Радосављевић.

За пацијенте који су тренутно на хемиотерапији, саветује да се вакцинишу пре почетка или између циклуса - „две недеље после хемиотерапије, односно једну недељу пре циклуса", каже.

Напомиње да вакцину не треба да приме они пацијенти који у том тренутку имају компликације са хемиотерапијом, што показује, на пример, лоша крвна слика.

У том случају треба сачекати да се крвна слика врати у нормалне вредности.

Доктор Иван Ђикић рекао је ББЦ на српском да вакцину не би требало да приме пацијенти који су у тешкој акутној фази болести.

Уколико нису - не постоје контраиндикације за примање вакцине, рекао је Ђикић, члан Немачке академије наука, који је учествовао у припремама стручних мера у борби против епидемије у Немачкој.

Овако је изгледао почетак вакцинације у Србији

Потпис испод видеа,

Корона вирус: У Србији почела вакцинација против Ковида-19

Страх од нуспојава

Драгана каже да се боји нуспојава, не само зато што је имала карцином, већ што сваки лек може да изазове одређене реакције.

„Али верујем у свог лекара", додаје Тородовић.

Катарина се не боји контраиндикација након вакцинације, и каже да једва чека да „изгрли све драге људе".

Радосављевић објашњава да једину стварну опасност представљају алергијске реакције, које су непосредне - најжеће и најтеже се дешавају у првих пола сата.

„Вакцина није ни отров, није ни лек, то је помоћ да се имунолошки систем припреми са болешћу с којом се до тада није сусрео", каже он.

Пацијенти са активном малигном болешћу и ослабљеним имунитетом не треба да примају живе вирусне вакцине, међутим, Ковид-19 вакцине које имају аденовирусе као вектор (руска вакцина, Оксфорд/Астразенека вакцина) не спадају у правом смислу у живе вирусне вакцине и не садрже вирус који је изазивач Ковид-19.

Према препорукама међународних стручних асоцијација на основу досадашњих испитивања вакцине у општој популацији могу се вакцинисати:

  • Пацијенти који су завршили онколошко лечење
  • Пацијенти који су завршили онколошко лечење пре више месеци или година и који нису ослабљеног имунитета због претходне терапије или основне болести могу да се вакцинишу и изаберу било коју вакцину уз поштовање контраиндикација (године старости, алергије и друго, за сваку вакцину наведено у њеном упутству)

Чак и ако су примили вакцину, Радосављевић саветује пацијентима који болују од онколошких, неуролошких и хематолошких болести да се чувају као и раније и да се „не кураже и ходају као да је проблем решен".

„Могуће је да имунолошки одговор неће бити довољан, јер малигна болест утиче на пад имунитета.

„Савет је да се екстремно чувају, чак и кад се вакцинишу", рекао је онколог.

Додао је да се не зна колико дуго траје заштита и да ли вирус након вакцинације може да се пренесе на другу особу.

Аутор фотографије, Getty Images

Којом вакцином треба да се вакцинише онколошки пацијент

Онколог сликовито одговара на ово питање.

„Треба узети било који појас за спасавање, јер су сви добри, само су боје различите", каже Радосављевић.

Они пацијенти који одлазе на редовне контроле и који не примају терапију могу без много разговора и питања да приме вакцину.

„Саветујемо оне који су у процесу активног лечења да се консултују са лекарима који прате њихово лечење", каже онколог.

На сајту Института за онкологију и радиологију Србије пише да у овом тренутку још не постоје подаци о томе колико су вакцине против Ковида-19 ефикасне и безбедне код особа са активном малигном болешћу.

Наводи се и да ће поједини произвођачи вакцина планирају да започну истраживања вакцинације код онколошких пацијената у блиској будућности.

Даница Грујичић, директорка Института за онкологију и радиологију препоручила је свим онколошким болесницима који су се излечили од малигне болести или су сада у ремисији да слободно приме било коју вакцину против корона вируса.

„Они који примају терапију или чекају операцију треба да разговарају са онкологом и поступе онако како лекар који их води сматра да треба да ураде", рекла је Грујичић недавно за РТС.

Додала је да би давање вакцине пацијентима који тренутно примају хемиотерапију могао да буде „пуцањ у празно", с обзиром на то да је њихов имунитет већ ослабљен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk