Корона вирус и привреда: Развојни пут Миливоја Давидовића, Србина чији је рад објавила СЗО

  • Марија Јанковић
  • ББЦ новинарка
Миливоје Давидовић

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Потпис испод фотографије,

Испред своје омиљене институције - Управе за федералне резерве САД

Национална служба за запошљавање у Суботици 2016. године.

Овде је почео развојни пут Миливоја Давидовића, који данас има 37 године и бави се економетријом.

Иако је већ тада имао завршен докторат, за њега није било посла, толико да му из Националне службе шест месеци нису послали ни једну понуду.

Четири године касније, Миливоје је на Фејсбук профилу објавио да му је рад о привредним последицама корона вируса објавила Светска здравствена организација.

„Моја каријера у Србији као да је инспирисана драмом Развојни пут Боре Шнајдера (сатирична комедија о некадашњем социјалистичком систему)", каже Миливоје за ББЦ на српском.

„Сматрали су ме вишком, али су ми и дали ветар у леђа да проверим колико стварно вредим.

„Тако сам и дошао у ситуацију да напишем рад који је објавила СЗО".

Овај пут нимало није био једноставан, а Миливоје је завршио са два доктората, три мастера, али и много једноставних одговора на питања - шта треба урадити са 100 евра од државне помоћи и у који бизнис треба улагати током короне.

Одрастање уз папире Светске банке

Миливоје је прво докторирао економију у Новом Саду и остао да ради као сарадник на факултету.

Ипак, после неколико година остао је без посла.

Пошто није добијао друге пословне понуде, пријавио се на 15 универзитета у свету, највише у Америци и добио пет позитивних одговора.

На крају је изабрао Универзитет Илиноис у Чикагу.

„Поново сам почео да студирам и изабрао сам нешто што се зове економетрија", каже он.

„То је заправо примењена математика у области економске анализе података".

Он је човек који за себе каже да је „одрастао уз податке и истраживања Светске банке и Управе за федералне резерве Сједињених Америчких Држава".

Потпис испод видеа,

Како вирус корона утиче на наше џепове

Без обзира што је докторирао у Србији, у Чикагу је морао поново да упише мастер.

„Глобално тржиште не препознаје докторате из Србије како ми мислимо.

„Само неколико европских доктората се сматра довољним", каже Миливоје.

„Није само ствар у томе да их званично прихвата или не, већ се захтева практично предзнање из математике и програмирања да би се пратила настава, а то се у Србији на економији не учи".

Корона вирус и рад довољно добар за СЗО

Током 2020. догодиле су се две ствари значајне у животу Миливоја.

Имао је докторску презентацију и почела је епидемија корона вируса.

„Ја сам бавим статистиком и коришћењем података да би се донели неки економски закључци", каже он.

„Зато, чим је проглашена пандемија, ја сам ту видео и добру прилику да напишем истраживачки рад о утицају пандемије на глобално финансијско тржиште, криптовалуте, злато, нафту и акције".

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Потпис испод фотографије,

Миливоје са колегама на презентацији свог доктората

Ризик је, каже, веома порастао, највише за улагање у криптовалуте, на пример четири до пет пута.

„Закључио сам и да, за разлику од других криза, информација јесте оно што највише утиче на пропадање банака", каже он.

„Чим би се објавило да се, на пример, појавио нови сој вируса, банке би једна за другом пропадале.

„Када се појави позитивна вест, тржиште се одједном опоравља".

Али, какве то везе има са Светском здравственом организацијом?

„Једноставно, мој рад је објавио један специјализовани економски часопис, а затим га је СЗО преузела", објашњава Миливој.

„Нису ме контактирали, али нису ни морали јер су преко тог часописа средили све".

Практична економија: Питања и одговори

Колико год су његове методе компликоване за разумевање, могу да донесу једноставне одговоре - колико је корона вирус утицао на ризике за инвестирање и уопште на руковођење финансијама:

ББЦ: Шта бисте урадили са 100 евра помоћи који су грађани Србије добили од државе, са знањем из економије које имате?

Миливој Давидовић: Да у Србији имам просечну плату 500 евра, већи део тог износа бих ставио са стране.

ББЦ: У који бизнис бисте уложили сада?

Потпис испод видеа,

Сто евра за пунолетне грађане: Мера о којој не престаје полемика

Миливоје Давидовић: Тренутно је експлозија платформи за образовање, то се јако тражи.

Уложио бих у микс криптовалута, али не само у биткоин, већ у комбинацију.

Да сам велики играч и инвеститор, улагао бих у злато јер се показало да на сваку негативну вест о корона вирусу, вредност злата расте.

ББЦ: У који бизнис не бисте уложили?

Миливоје Давидовић: Ово није добар тренутак за нове неистражене идеје.

Није добар тренутак за ризичне подухвате, који се нису већ показали успешним.

ББЦ: Да ли ће се свет и Србија привредно опоравити од пандемије и када?

Миливоје Давидовић: То је највећи проблем са овом економском кризом, што је није изазвало финансијско тржиште.

Оно у шта сам сигуран јесте америчко тржиште, оно ће се опоравити.

На докторату као у основној школи

Миливоје је већ раније живео привремено у иностранству.

Шест месеци је био у Лондону, а исто толико је провео и у Њујорку, када је био на програму Ворк енд травел.

„Тада сам видео шта је Америка и знао сам да ће ми бити тешко", каже он.

„Оно што нисам знао јесте да ћу, чак и на докторату, морати да идем на предавања сваког дана, као да сам у основној школи.

„То је дрил који мораш да прођеш, идеш пешачким маршом сваки дан".

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Потпис испод фотографије,

Миливоје са синовцем и нећаком, каже да му највише недостаје породица

Већ две године заредом на универзитету у Чикагу биран је за најбољег студента.

„Илузија је када наши људи мисле да Срби имају јак образовни систем који нуди пуно предзнања и да наши студенти одмах доминирају када оду преко", каже он.

„Ми имамо таленат за математику, али то је само добар старт.

„Заправо, не доминираш ти нигде, доминираш када крваво радиш".

Ипак, убрзо је почео да се бави оним што је цео живот желео.

„Сањао сам о Управи за федералне резерве Америке, а онда сам гостовао на панелима заједно са највећим играчима ове установе или са инвеститорима који у једном потезу одлучују о 100.000 милиона евра", каже он.

„То је за мене остварење сна".

„Највећа ајкула"

Од 2020. године и у најзабаченијем селу на свету вероватно знају шта је Светска здравствена организација.

То што му је ова организација преузела рад, за Миливоја је један од оних доказа које је тражио када је одлазио из Србије - да вреди.

„Звали су ме другари и говорили: сада си постао највећа ајкула", каже он.

„Нико није могао да верује, као ни ја".

Ипак, каже да је по природи „амбициозан тип".

„Ево, баш сада поново тражим посао јер сам завршио докторат", додаје он.

„Само што се сада осећам мало другачије него док сам чекао да ме зову из суботичке Националне службе за запошљавање.

„Али, још ја не осећам да сам стабилан негде, са једним успехом иде и нова неизвесност".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk