Људска права, корона вирус и Србија: „Бројна ограничења у остваривању слобода" у години пандемије
Аутор фотографије, Владимир Живојиновић/ББЦ
Са протеста испред Скупштине Србије у јулу 2020.
Пандемија корона вируса донела је додатне изазове и ограничења у остваривању права и слобода у Србији, оцењено је у обимном извештају за 2020. годину Београдског центра за људска права.
Увођење, како кажу аутори, „неуставног" ванредног стања и строгих мера, попут забране изласка из куће, једна је од главних замерки српским властима.
„Угроженост живота и здравља грађана Србије, као и поштовање и заштита њихових људских права током пандемије представљали су претежак задатак за власт у Србији, која често није успевала да нађе адекватне одговоре", наводи се у извештају, представљеном у четвртак у Београду.
Механизми и процедуре којима се штите људска права се све мање користе и под притиском су извршне власти, а таква је ситуација и са независним телима, која нису одиграла важну улогу током ванредног стања, оцењују аутори извештаја.
„Зашто ванредно стање, а не ванредна ситуација?"
„Сматрамо да је било неуставно увођење ванредног стања, јер су одлуку донели председник Републике, премијерка и председница парламента", каже једна од уредница извештаја Весна Петровић.
Према Уставу Србије, ванредно стање проглашава Народна скупштина, али када није у могућности да се састане „одлуку о проглашењу ванредног стањеа доносе заједно председник Републике, председник Народне скуштине и председник Владе".
Парламент у том периоду није радио, због Уредбе Владе и Наредбе Министарства здравља којима се забрањује окупљање у затвореним просторима.
Међутим, Петровић каже да је проглашењем ванредног стања на начин како је урађено обезвређена улога парламента, који је носилац сувернитета свих грађана.
„Ово поткрепљујемо чињеницом да се седнице скупштине данас неометано одвијају", каже Петровић.
Петровић каже да је у датим околностима било довољно увести ванредну ситуацију, „с обзиром на то каква је епидемиолошка ситуација била касније, односно данас".
„Поставља се питање да ли је исправно поступање сада или тада", додаје она.
Додала је да је Уставни суд одбацио све иницијативе за оцену уставности увођења ванредног стања.
Посматрајући бројеве заражених, хоспитализованих и умрлих, епидемиолошка ситуација у Србији данас је знатно неповољнија него када је ванредно стање уведено.
У извештају су анализиране и одредбе о увођењу епидемоилошких мера, које су често биле врло непрецизне и које су често мењане.
„Доводиле су људе у потпуну забуну и њихова обавештеност је била недовољна", каже Петровић.
Аутор фотографије, Фонет
Строге мере и за пензионере
Једна од првих мера уведених од проглашења ванредног стања била је забрана изласка напоље старијима од 65 година у граду, односно од 70 у местима са мање од 5.000 становника.
„Једна од најтужнијих сцена у том периоду је била управо када пензионери у 4 ујутру излазе из куће по намирнице, а напољу је још мрак", каже Петровић.
Она се пита зашто су мере биле толико строге за поједине категорија становиштва.
„Један од разлога је та да је постојала необавештеност, као и страх оних који су те мере доносили", сматра Петровић.
Угрожене групе становиштва
У извештају је представљена и анализа положаја људи који живе на улици, Рома, припадника ЛГБТ заједнице, особа са инвалидитетом.
„Бескућници су категорија становништва која није имала приступ ниједној услузи која је могла да им помогне током пандемије", рекао је Душан Покушевски, један од уредника извештаја.
Подсетио је на период од осам месеци током којег Прихватилиште за одрасле у Београду није радило, те они који су тражили помоћ нису могли да је добију.
Такође, забележни су и проблеми у онлајн настави, која је у великој мери била недоступна, посебно сиромашнијима - Ромима и деци са инвалидитетом.
Права жена
Дискриминација жена током пандемије посебно је била изражена када је у питању насиље, здравствена нега и неплаћени рад.
Такође, према подацима који су представљени на конференцији „двоструко више жена је изгубило посао током пандемије".
„Седам одсто жена у односу на четири одсто мушкараца остало је без посла у овом периоду", рекао је Покушевски.
Особе са инвалидитетом
После пет година је усвојена Стратегија за особе са инвалидитетом.
Поједина права и даље су стављена на чекање, а многе услуге су и даље или су постале недоступне, а најважнији је персонални асистент.
Аутор фотографије, Владимир Живојиновић/ББЦ
Слобода изражавања и стање у медијима
„И онако тешко стање на медијској сцени се 2020. године још више погоршало", рекао је Иван Протић, један од аутора извештаја, дугогодишњи новинар и уредник новинске агенције Бета.
Додао је да се број напада на новинаре повећао и да је оштро обраћање политичара новинарима на конференцијама постало свакодневница.
„По подацима Независног удружења новинара Србије (НУНС) 2020. години било је 186 угрожавања новинара, од којих су 32 физички напади", рекао је Протић.
Репертоар увреда на рачун новинара остао је исти - „страни плаћеници", „продужена рука опозиције", додао је.
Говор мржње у медијима је све присутнији, као и пласирање лажних вести, напоменуо је он.
Протест у Београду: Дан други, исто одстојање
