Србија и хуманост: Где и коме однети вишкове гардеробе

  • Катарина Стевановић
  • ББЦ новинарка
гардероба
Потпис испод фотографије,

Време је да претресете ормаре - а шта ћете с гардеробом коју више не желите да носите?

Стигло је пролеће и време је за сезонско препакивање гардеробе.

Има ли у вашем ормару ствари којој ту више није место и које бисте желели да се решите?

Шта радите са стварима које су носиве, али су вам досадиле?

Око 16 одсто људи у Србији одећу поклања у добротворне сврхе, исто толико је чува у ормарима, а свако други је даје рођацима, пријатељима, познаницима, подаци су Центра за унапређење животне средине.

Разлог за мали број оних који одећу одлучују да дају у хуманитарне сврхе могао би да буде и то што многи можда не знају коме могу да је поклоне и коме је потребна.

Да би се тај проблем превазишао, Центар за унапређење животне средине недавно је направио мапу организација које прихватају половну гардеробу и дају је људима којима је потребна.

„С обзиром на то да људи имају велику потребу и жељу да прослеђују одећу коју не користе, сматрали смо да би било добро направити платформу која би олакшала процес поклањања половне одеће организацијама и институцијама које за тако нешто имају потребе", каже за ББЦ на српском Владан Шћекић из Центра за унапређење животне средине.

Сваке године у Србији се прода више од 80.000 тона одеће - 12 килограма гардеробе по становнику, показало је прошлогодишње истраживање овог Центра.

Један од циљева поклањања одеће је и њено дуготрајније коришћење и рециклажа, те смањење утицаја на животну средину.

Владимир Ђурђевић, климатолог и ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета, рекао је прошле године на трибини с овом тематиком да је модна индустрија у врху загађивача природне средине.

Сматра да сваки проблем са загађењем треба да се решава на месту где оно настаје, јер једанпут када се оно испусти у животну средину, врло тешко га је пронаћи.

Како мапа функционише и ко је све на њој?

Када на мапи кликнете на белу мајицу којом су означени они којима можете да однесете гардеробу, појавиће се име организације, контакт, коме помаже, каква је гардероба потребна, шта се још може поклонити.

Појавиће се и информације о радном времену, да ли пакети могу да се доставе поштом, каква одећа није прихватљива.

Један од најважнијих услова је да гардероба буде чиста и цела - сагласни су саговорници ББЦ-ја из неких од организација с мапе.

„Ако је неко сиромашан, не значи да није вредан поштовања", кажу у Удружењу помоћ Крагујевчанкама за ББЦ на српском.

То је једна од око 40 организација, удружења, центара на мапи, а међу њима је чак и манастир Градац из околине Рашке.

„Испод мапе се налази упитник преко ког могу да се пријаве организације које примају одећу, а до којих ми нисмо дошли и нисмо их мапирали", каже Шћекић.

За десетак дана, од када је мапа постављена, јавило им се неколико организација, а мапу је посетило више од 20.000 људи.

Саговорници ББЦ-ја сагласни су у томе да је овакав вид умрежавања добар јер даје информације коме је и где могуће поклонити гардеробу.

„Урадили смо добру и корисну ствар", каже Шћекић.

Колико је поклањање гардеробе важно?

Око пола милиона становника Србије је сиромашно, а око 250.000 људи добија социјалну помоћ - подаци су Тима за социјално укључивање.

Реч је о подацима пре пандемије корона вируса, а Светска банка упозорава да би криза могла додатно да отежа положај најсиромашнијих.

Тиме би могла додатно да се повећа и потреба за поклањањем гардеробе.

У београдском Свратишту за ББЦ на српском кажу да се утицај пандемије и те како осећа.

„Месецима је у континуитету повећан број девојчица и дечака који нам долазе, па су нам самим тим и потребе повећане", каже Мина Лукић из Свратишта за децу у Београду.

Објашњава да у последњих пест месеци није било дана да кроз обе њихове локације у Београду не прође мање од 40 девојчица и дечака.

„Пре пандемије дани са толико посета на једној локацији били су једни од јачих дана", прича Лукић.

Додаје да је утисак да разлог за то „језив положај породица с којима радимо и степен сиромаштва у ком су у овом тренутку".

Лукић додаје да је оваква мапа важна јер људи могу да се информишу коме је шта потребно, а организације које имају потребе постају видљивије.

„Дешава се често да људи позову, кажу да имају нешто да донирају, а не знају коме да дају, па питају нас.

„Онда их ми упутимо. Сада могу да пронађу информације и на овој мапи", каже координаторка Свратишта.

На две адресе београдског Свратишта може се однети одећа и обућа за децу и младе, а осим тога добродошли су и слаткиши и грицкалице, конзервирана храна, млеко и млечни производи.

Потпис испод видеа,

Пет ствари које су свакодневно потребне Свратишту за децу

И новосадско Свратиште за децу, као и Свратиште за одрасле из тог града су међу организацијама којима се може донети одећа.

Никола Јовановић из Свратишта за децу у Новом Саду кажу да им помоћ свакодневно доноси 10-15 људи.

„Не инсистирамо ни на чему посебно. Шта год донесу, добро је дошло", каже Јовановић.

Додаје да је што се гардеробе тиче - увек потребан доњи веш и обућа.

На дневном нивоу поделе доста одеће, а кроз њихове просторије дневно прође између 45 и 50 деце.

И нишка Кућа могућности је на овој мапи.

Они пружају подршку, смештај и помоћ младима по изласку из система социјалне заштите.

Јелица Ивановић из ове организације каже да млади са 18, односно 26 година ако студирају, тада крећу у самосталан живот, а њихов програм им пружа подршку на путу ка осамостаљивању.

„Радо се одазовемо када се неко јави и жели да донира гардеробу младима. Када они узму оно што им је потребно, оно што остане, ми донирамо даље.

„Има много организација и људи којима је то потребно", каже Ивановић.

Додаје да је њиховим корисницима најпотребнија храна, средства за хигијену и на крају гардероба.

„Сада патике, дуксерице, летња гардероба. Покућство такође - јастук, јорган, посуђе", прича саговорница ББЦ-ја.

Најтраженије: обућа

На листи најтраженијих и најпотребнијих предмета многих организација је - обућа.

„Оно што је критично у овом тренутку је мушка обућа између броја 40 и броја 50.

„Немам ниједан једини пар, а то сви траже", каже за ББЦ на српском Марија Милић из организације АДРА Србија која помаже бескућницима.

Важно је да обућа буде носива, додаје.

„Ми сви имамо навику да носимо обућу све док може да се носи, док се малтене не распадне. Људи донесу такву обућу, а она није употребљива.

„Што се одеће тиче, критеријуми су мањи - важно је да је цела и чиста", каже Милић.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Важно је да обућа буде цела и носива

Осим обуће, потребна је и практична, функционална гардероба.

„Доносили су нам људи свашта - свилене кошуље и спаваћице, сакое.

„Онда доста времена потрошимо да истребимо донацију, да бисмо дошли до нечег што је потребно стварно.

„Ваљда људи неће да баце, па је лакше да нама дају", каже Милић.

И адресе шабачог у новобеоградског Црвеног крста убележена је на овој мапи.

Снежана Петровић из Црвеног крста Шабац каже да редовно од суграђана и других донатора примају гардеробу.

„Што се тиче суграђана, оквирно на месечном нивоу прикупимо између 100 и 200 килограма гардеробе, што је на годишњем нивоу између две и по и три тоне", прича Петровић.

Прикупљену одећу деле сваког четвртка и њихови корисници су с тим добро упознати.

И суграђани који би да поклоне гардеробу, али и остале ствари које су потребне, адреса Црвеног крста у Шапцу је врло позната, додаје Петровић.

„Наши суграђани знају и да је важно да очувамо достојанство оних који такву помоћ добијају и да је битно да не доносе поцепану и исфлекану гардеробу.

„Некада се и то деси, а наше је да подсетимо", прича Петровић.

Уз суграђане, гардеробу им повремено поклањају и бутици, а осим расподеле четвртком, гардеробу носе и на пунктове Народних кухиња.

„Прошле године смо имали повећано доношење гардеробе.

Могуће да су људи више били код куће и чистили ормаре, па нам је магацин био препун."

Потпис испод видеа,

Даница Шмиц има 84 године и најстарија је волонтерка Црвеног крста Србије.

Нови живот текстила

Већ више од десет година Ужичани знају да гардеробу која им више није потребна могу да однесу у Женски центар Ужице.

Однедавно је и њихова адреса на мапи.

Марина Туцовић каже да се на месечном нивоу у њихов центар слије између тоне и тоне и триста килограма половног текстила, у зависности од периода у години.

„Мапа је врло значајна зато што покрећемо велику тему - о значају даривања, али и рециклаже текстила", прича Туцовић за ББЦ.

Њихов програм прикупљања и рециклаже текстила у основи има три дела у складу са тим какав је текстил.

„Прво и основно јесте поновна употреба. У оквиру програма ми имамо развијен сервис за поклањање половног текстила."

Тако стижу до више од 280 породица којима поклањају гардеробу.

„То није само сервис за социјално угрожене породице и појединце, већ за све који имају вољу и жељу и препознају значај поновне употребе у читавом процесу очувања животне средине", објашњава Туцовић.

Често добијају одећу која је флекава, поцепана или оштећена - па је прерађују.

„Од таквог текстила правимо различите нове производе - цегере, промо торбе, дечје играчке од рециклираног текстила, несесере и многе друге производе.

примају гардеробуИмамо радионицу, опремљену шивару."

Аутор фотографије, PA Media

Осим тога, у потрази су за неким ко жели да уложи у опремање технолошке линије за производњу рециклираног влакна.

„То би омогућило збрињавање комплетног текстилног отпада.

„Све што не може поново употреби и остане нуспроизвод из различитих конфекција из такситлне индустрије, може да се рециклира и да се добије рециклирано влакно које опет представља улаз за производњу нетканог текстила.

„Од таквог влакна увек могу да се развијају различити еколошки производ", објашњава Туцовић.

Погледајте видео: У овом италијанском граду се рециклира стара одећа

Потпис испод видеа,

Италијански град у којем се одећа рециклира

Глобални подаци показују да је последњих година производња у текстилној индустрији нарасла за 40 одсто, а у истом проценту увећао се и отпад, што из фабрика и конфекција што из кућних гардеробера који се сада много брже празне стварајући простор за нову одећу и обућу.

Рециклажа текстила је нешто што је прихватљиво и неопходно, тврди Туцовић.

„Текстилна индустрија сама по себи врло је агресивна. Живимо у потрошачком друштву и у времену брзе моде.

„Све више је неквалитетног текстила, све више је гардеробе која се носи по једну сезону или мање.

„Све је то оптерећење за животну средину како с аспекта настанка текстилног материјала, као и шта после с отпадом.

„Већина тог текстила садржи деривате нафте, јер су у питању синтетичка влакна која се добијају из деривата нафте", додаје Туцовић.

Каже и да је корона вирус у том смислу донео и нешто добро.

„Покренута је зелена агендљ и причу о поновној употреби и томе где смо, шта смо и како ћемо даље.

„Ја то видим као прилику да се и ова тема на адекватан начин реши."

Зашто поклањати гардеробу?

„Пре свега због себе и своје породице, а онда и због свих нас.

„Тиме не само што помажете некоме ко није у прилици да дође тог неког текстила, већ помажате и женама које раде овде код нас.

„Упошљавамо жене из рањивих група. С треће стране, чувате и бринете о животној средини", закључује Туцовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk