Друштвене игре и фудбал: Шта је „Мафија" - игра која је залудела репрезентативце Србије

  • Слободан Маричић
  • ББЦ новинар
Тада

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Тренутак током прославе Митровићевог гола, када су репрезентативци на неколико секунди поново заиграли Мафију

Ко су мафијаши који убијају под окриљем ноћи, да ли ће лекар успети некога да спасе и да ли ће грађани уз помоћ полицајца пронаћи убице - једна од најпопуларнијих друштвених игара заразила је и фудбалску репрезентацију Србије.

Пресекао је Урош Спајић у 16. минуту једну лопту Азербејџанаца на средини терена, додао је Душану Тадићу, а он је проследио Александру Митровићу и - гол!

Неколико секунди касније, током прославе поготка, сви репрезентативци Србије су се окупили, одмеравали неколико тренутака и онда уз осмехе уперили прстом у једног од њих.

Можда су пронашли ко је од њих део мафије?

Друштвена игра скривених улога, у којој има елемената психологије, блефирања, убеђивања, манипулисања, па и смеха, деценијама је популарна широм света, а нарочито на интернету.

Многи је воле и у Србији, а од недавно је играју и у репрезентацији Србије.

„Сваког дана је играмо, после ручка, вечере, у авиону… Нас 20 учествује, добра је и за атмосферу и за занимацију по карантинима и хотелима", изјавио је Александар Митровић после меча са Азербејџаном, објашњавајући шта су заправо радили током прославе.

„Треба да се претвараш да си нешто што ниси… Добри момци против лоших", додао је капитен Душан Тадић уз осмех.

Милка Домановић, која дуго игра Мафију, каже за ББЦ на српском да је она занимљива зато што је свака партија „нова прича и нова мистерија коју треба решити".

„Има партија кад се на самом крају деси неки неочекивани преокрет - и открије се да је мафија неко за кога су сви мислили да је недужан - препричавају се годинама", наводи.

Мафија је настала крајем осамдесетих година у Русији, на одсеку за психологију Универзитета у Москви, а наводно ју је КГБ користио за тренирање агената.

„Постала је стандард за тимбилдинге, јер може да је игра и до 20 људи, а инспирисала је и читав низ сличних игара", каже за ББЦ на српском Иван Николић из Дарквуда, издавача Мафије за Србију.

Ипак, она је углавном нешто много једноставније од тога.

„Кад год помислим на Мафију, помислим и на драге људе са којима је играм", каже за ББЦ на српском Невена Здравковић, која је последњих година почела да је игра.

Потпис испод видеа,

Валар моргулис: Погледајте како је изгледао турнир у друштвеној игри „Игра престола"

Правила, правила

Мафија се игра у две етапе - дан и ноћ, а играчи су подељени у два тима - грађане и мафију.

И нико не зна ко је ко.

„Извучете улогу и играте представу у којој има много добрих прича, запажања, маестралних извлачења из безизлазних ситуација и доста импровизације", каже Домановић.

Циљ грађана је да из игре избаце све чланове мафије, а циљ мафије је да елиминишу све грађане.

Како се то ради?

Током ноћи, када град спава и сви играчи жмуре, мафија наратору игре покаже на играча којег жели да „убије" - избаци.

Онда сване дан и креће (углавном жустра) расправа ко јесте, а ко није део мафије.

„Мафија све време покушава да не уради или каже нешто чиме би се одала, креће међусобно оптуживање - са разлогом или без - граде се читаве теорије како што дуже остати у игри…

„Све су свему, сви се добро забављају", наводи Домановић.

На крају дана грађани гласају за оне који су им најсумњивији и играч са највише гласова је избачен, био он заиста мафија или не.

„Свако је сумњив и нико није безбедан", каже Николић.

Многи су тако невини страдали, ако је мафија убедила остале да су баш они криви за убиства.

„Највише памтим једну од првих партија кад сам чак имала и 'озбиљну свађу' са другарицом јер ме је баш жестоко оптуживала да сам мафија", каже Здравковић.

„А на крају се испоставило да је она заправо била мафија, не ја", додаје.

Онда опет иде ноћ када мафија убија и тако све до краја игре, док једна страна не буде потпуно елиминисана.

„Главна ствар - у Мафији нема варања", истиче Домановић.

„Колико год да је лагање и манипулисање саставни део игре, недопустиво је отворити очи када то није дозвољено и на тај начин закључити ко је ко".

У игри постоје и разне специјалне улоге које помажу мафији или грађанима, а најосновније су лекар и полицајац.

Лекар током ноћи покаже наратору на неког играча и тиме га спасе ако је баш он те ноћи убијен, док полицајац покаже на кога сумња и добија одговор да ли је та особа заиста мафија.

Али шта онда? Да ли то рећи јавно или не?

Ако кажеш, сигурно си мртав у следећем кругу, мафија ће те средити, јер си им претња.

Или неће ако је лекар жив… Али да ли је жив?

Ух, много дилема.

Шта кажу репрезентативци?

Александар Митровић је после меча објаснио шта значи необична прослава гола.

„То је нешто наше… Имамо неку игру коју играмо, цела екипа, цела свлачионица - зове се Мафија", рекао је Митровић.

Због тога су се, каже, договорили да прослава гола буде у мафија стилу.

„Имаш бандите, адвокате, детективе, медицинске сестре… Свако добије по карту и онда иде свађа, треба да се нађу бандити", објаснио је нападач Фулама део правила.

Како наводи, све је више репрезентативаца који су се заразили Мафијом, што је довело до необичне појаве - мобилни телефони морају на паузу.

„Добро је за конекцију, да се зближимо", рекао је Митровић уз осмех.

О Мафији је после меча са Азербејџаном причао и капитен Душан Тадић.

„Играо сам је раније са децом, занимљива је, сви једва чекамо, па смо тако прославили гол, мало смо се зезали, окупили", наводи.

Тадић истиче да то показује заједништво у екипи.

А који репрезентацији је најбољи у Мафији?

„Нема најбољих, сви мало блефирају, лажу, али има стварно добрих играча… (Милан) Гајић је јако добар, никад не знаш шта има, као и (Марко) Грујић.

„Изгледа да је то нека Звездина школа, добро су се показали, не знам зашто", рекао је капитен уз осмех.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Тадић и Митровић су одлично сарађивали у прве три утакмице квалификација

Зашто је мафија занимљива?

Невена је Мафију први пут играла пре неколико година, после једне свадбе.

„Одиграли смо неколико партија, мало се свађали и остали будни до зоре", присећа се.

Како каже, углавном је игра са десетак пријатеља, а партије су често прилично бурне.

„Веома је занимљива, јер осим што се добро исмејемо на разне оптужбе и аргументе, често се покаже и колико је неко способан да нас убеди да говори истину", додаје.

Милка се са Мафијом упознала током студија, на једном дебатном кампу, када се такође играло по целу ноћ.

„Дебатери обожавају Мафију, јер вам омогућава да се покажете као добар говорник и да вежбате наступе, а окружени сте људима који ће сецирати сваку вашу реч, сваки покрет и доводити у питање сваки аргумент", каже.

Мафија је, наводи, занимљива и због тешке комуникације са саиграчима.

„Немате прилику да се договорите и кренете заједно у неку акцију, већ свако игра за себе, износи аргументе, а покушава да допринесе заједничком тиму.

„Ако сте грађани ни не знате ко је у вашем тиму, већ играте за неку општу ствар", каже.

Што је више људи, то је игра занимљивија, али и компликованија, јер то дозвољава и додатне улоге, којих има прегршт.

Тако, на пример, грађани могу да добију помоћ телохранитеља, који штити особу на коју покаже, заводницу/заводника, која некоме може одузети „посебне моћи", али и мафија може да има помоћ.

Игру додатно може да зачини серијски убица, који не игра ни за мафију, ни за грађане, већ за себе, или чак још једна мафија која игра и против грађана и друге групе.

И нико ту не зна ко је ко.

Потпис испод видеа,

Пикси - од играча из Паси Пољане, до селектора са Маракане

Свесна је, каже Домановић, да све звучи апстрактно и можда штреберски, али је веома забавно, чак и кад вас избаце из игре и посматрате са стране.

„Прво, често се догоди да ништа није онако како сте мислили док сте били у игри, останете потпуно у чуду, а онда вам је занимљиво да пратите како даље напредује.

„Ко је успео да прозре мафију, ко одлично манипулише, ко се прави невешт, што може да буде тактика…"

Добра ствар је, додаје, што нико не прича у глас, већ кад на њих дође ред и увек свако може да каже шта мисли.

„Освежавајуће је у односу на свакодневицу, парламент, медије…"

Мафија је популарна широм света и зато је што је могуће играти само уз помоћ папирића са исписаним улогама, или уз помоћ карата.

Тако, на пример, ко извуче џокера постане део мафије, жандари су полиција, краљ може да буде лекар, а остале карте грађани.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Катан је једна од најпопуларнијих друштвених игара 21. века

Здравковић међутим мисли да и није баш добра у Мафији.

„Увек сам им сумњива и испаднем на почетку, а била сам мафија можда само два пута и никада нисам успела да победим", наводи.

За победу су, сматра, најважнији јаки аргументи и никако не мењати израз лица.

„Често не могу да издржим, а да се не насмејем", каже.

Како бити добар у мафији?

Милка Домановић

Да би био добар играч, потребно је да слушаш, посматраш, пратиш и памтиш како се ко понаша и шта прича из рунде у рунду.

Такође, важно је и да играш подједнако ангажовано у којој год да си улози.

Неким људима је забавно да играју само кад су мафија или имају неку посебну улогу, па се ако су грађани понашају се незаинтересовано, тако да их је лако провалити их.

Али постоје разне тактике.

Често у групи постоји неко ко је изузетно добар, увек има детаљне теорије, одличне аргументе, веома је убедљив и врло лако постане некакав вођа.

Због тога одређен број играча мање-више ради шта та особа каже, јер јој верују.

А у Мафији не можете заправо никоме да верујете.

Једна од тактика је одмах убити искусне играче, који вас увек збуњују и за које никад нисте сигурни у ком су тиму и преварили су вас ко зна колико пута.

Међутим, ја никако не волим ту тактику, увек је занимљивије и узбудљивије кад најбољи играчи остану до краја.

Постоје људи који су способни да вам тако објасне шта се заправо догађа, да ни ви више нисте сигурни која сте улога.

А и није занимљиво кад неко практично ћути све време, не укључује се превише и само убија грађане кад падне мрак.

Највише ми је криво да изгубим од таквих играча.

Мафија је увек бројчано мања од остатка екипе, тако да је сваки члан важан, али ако процените да су неког сви провалили, онда и ви можете да ускочите на тај вагон и заправо будете најгласнији у оптужбама и избаците свог саиграча.

То вам тренутно може нашкодити, али вам на крају може донети победу у игри, јер ће вам остали веровати, ви сте избацили бандита, а сигурно један мафијаш не би избацивао другог".

Аутор фотографије, Filip Baljkas

Потпис испод фотографије,

Модерне друштвене игре у све популарније у Србији

Историјат

Аутор игре је Димитриј Давидов из Русије.

Прву партију Мафије одиграо у пролеће крајем осамдеетих, на одсеку за психологију Универзитета у Москви.

Игра се одатле проширила по учионицама и студентским домовима широм Русије.

„Постала је популарна по универзитетима, а пошто је дедуктивног карактера и човек треба да уђе у улогу и поистовети се са њом, КГБ ју је наводно користио у оквиру њихових програма", каже Николић.

Током деведесетих Мафија стиже и у друге земље Европе, као и у Америку.

Потом 1997. године стиже Вукодлак Андрјуа Плоткина, игра веома слична Мафији.

Плоткин сматра да се вукодлак боље уклапа у идеју скривеног непријатеља који током дана изгледа потпуно нормално.

Током година Мафија је добила бројне варијације, а често је користе и за предавања о невербалној комуникацији и вештинама преговарања.

„Доста глумаца игра Мафију јер је добра за улазак у улоге - није то само игра, глуми се, блефира", наводи Николић.

Веома је популарна на интернету, постоје разни сајтови и форуми за љубитеље Мафије, може се играти и преко интернета, а постоје и турнири широм света.

У међувремену је добила низ верзија и различитих правила које зависе од земље или града, па и од тога с којим друштвом играте.

Лиценцирана верзија, у којој су сажета сва правила, стигла је у Србију крајем 2017. године, преко Николића.

„Постоји много жанрова игара, а Мафија је прва и најбоља парти игра, која је повукла читав тренд игара сличног калупа", каже Николић.

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије,

Репрезентацију Србије у септембру очекују нови изазови - и у квалификацијама за Светско првенство и у Мафији

Шта даље?

Фудбалери Србије одлично су почели квалификације за Светско првенство у Катару 2022. године.

Прво су у Београду савладали Ирску 3:2 и ремизирали са Португалом 1:1 - иако је Роналдо у последњим минутима можда постигао још један гол.

Неколико дана касније репрезентативци Србије су у Бакуу 2:1 савладали Азербејџан.

Србија је са седам бодова друга у Групи А, иако и Португал има толико, али има бољу гол разлику.

Директан пласман на Светско првенство оствариће само победик групе, док другопласирани иде у бараж.

Нови квалификациони мечеви - и нова прилика да играју Мафију - биће у септембру, када следе мечеви против Луксембурга и Ирске у гостима.

За то време љубитељи Мафије покушавају да се изборе са короном и радним обавезама.

„Када играмо углавном нас је 13, 14, тако да је мало теже окупити баш целу репрезентацију", каже Домановић.

„Последњих година се не окупљамо тако често - када радите није тако једноставно читаву ноћ остати будан и разборит да играш Мафију како доликује", додаје.

У једном тренутку су, каже, због карантина размишљали да играју преко интернета, али су одустали од тога.

„Верујем да нам је Митровић сада свима вратио лепе успомене и да једва чекамо да ситуација дозволи да мафија крене у поход", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk