Израел, Палестина и Србија: „После короне смо се вратили у нормалу - у бомбардовање"

  • Слободан Маричић
  • ББЦ новинар
People look at a damaged car at a site where a rocket fired from Gaza landed, as Israeli-Palestinian cross-border violence continues, in Ashkelon, southern Israel, May 16, 2021

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Погођени аутомобили у граду Ашкелону на југу Израела

Израел је једна од земаља која се у претходних годину дана најбоље носила са пандемијом корона вируса, али таман када је опасност од Ковида-19 почела да јењава, експлодирала је пандемија насиља.

„Нису се чуле сирене неко време, не знам шта им је", каже за ББЦ на српском Душко Михалек из Бершеве, града у Израелу.

Сукоби израелске војске и палестинских екстремиста у појасу Газе и на окупираној Западној обали трају дуже о недељу дана.

„Чекај само да затворим врата, ако крену да знаш да ћемо морати да прекинемо", упозорава он.

Михалек је само један од око 1.500 држављана Србије у Израелу и најновије сукобе и те како осећају на сопственој кожи.

„Бершева или Вирсавеја, како је позната у Библији, налази се на 40 километара од Газе и они када избаце те далекосежне ракете, онда мање грувају на нас", наводи Михалек.

До сада је у Гази погинуло 212 људи, међу којима 61 дете. У Израелу је страдало десеторо људи, а међу њима и двоје деце.

Напетости између Израелаца и Палестинаца почеле су да расту пре неколико недеља у окупираном источном Јерусалиму, а онда су почели и сукоби припадника две заједнице у том делу града.

Хамас, који контролише Газу, почео је са ракетним нападима, а претходно је ова екстремистичка организација захтевала од Израела да повуче безбедносне снаге из источног Јерусалима.

Пошто је Хамас започео ракетирање, израелска војска је одговорила ваздушним нападима.

„Живим у Бер Шеви 30 година, увек је све горе и горе, а ја сам све старији и старији", наводи Михалек, седамесетдвогодишњак.

„Раније сам имао лепу кућу са бункером у њој, а сада...", додао је, али га је усред реченице прекинула сирена за ваздушну опасност.

На тренутак је заћутао.

„Ево га… Одох", рекао је кратко.

Који трен касније чуло се отварање врата.

„Ајмо, ајмо, ајмо", неко је говорио осталима, док су одјекивали ужурбани кораци.

Онда је било потпуно тихо. Само је сирена завијала.

Потпис испод видеа,

Шта је позадина нових сукоба у Јерусалиму?

Живот под сиренама

„Ево ме, преживео сам", каже Михалек уз осмех десетак минута касније.

„Овако је десетак пута дневно, а ноћу је поготово тешко, устанеш пет-шест пута, па се и не наспаваш", додаје.

Сукоби Палестинаца и Израелаца нису ништа ново - напетости расту периодично и на сваких неколико година избијају сукоби.

Може ли човек да се навикне на то?

„Не можеш, али на нашу срећу Израел има веома добру одбрану - систем Гвоздена купола је врло ефикасан", каже Михалек.

Реч је о одбрамбеном систему који непријатељске ракете пресретне у ваздуху, тако да оне не стигну до циља.

„Опасно је само што може да се деси да делови тих ракета падну, али већи део буде уништен у ваздуху", објашњава Михалек.

Ипак, како наводи, проблем је што Хамас - највећа од неколико екстремних палестинских група - има све модерније наоружање, са већим дометом.

„А мој проблем је што сам, да бих деци дао паре, морао да продам дивну кућу са бункером - имам четворо деце и десеторо унучади", наводи.

„Онда смо купили ову која је као из Три прасета, срушила би се да дунеш на њу, а и нема склониште, па морам да трчим прекопута".

Да ли се плаши?

„Како не", каже кратко.

„Зато што се плашим отишао сам из моје отаџбине".

Михалек је из Новог Сада, а у Израел је стигао почетком деведесетих, када је почео грађански рат у Југославији.

Каже да су „њих који немају српско презиме највише мобилисали да се иде на Вуковар".

„Поготову Русине, Мађаре и Словаке по околним местима...

„Хтели су и мог сина, али је он полуслеп и није могао - и сада једва отрчи до склоништа, није способан за самосталан живот, а камоли за фронт.

„Тако смо дошли овамо и доживели још масу ратова", наводи.

Потпис испод видеа,

Шеик Џара - насеље у Јерусалиму које желе и Израелци и Палестинци

„Бомбардовање као нормала"

Осамдесетак километара одатле, у израелском граду Реховоту живи Арман Бивас, рођен у Приштини.

„Имајући у виду све што се дешава, овде је прилично мирно", каже Бивас за ББЦ на српском.

Реховот је град у којем се налазе две важне и светски познате институције - Пољопривредни факултет и Вајцманов институт за науку, из којег су дошли бројни добитници Нобелове награде.

„Има студената из Србије и Хрватске, често се може видети српска застава, има и много наших магистара, као и један професор Пољопривредног факултета", каже.

Реховот се налази на око 25 километара северно од луке Ашдод и јужно Тел Авива, градова који су последњих дана претрпели велику штету.

„Чују се сирене и ми одемо у склониште, али сукоби су или испред или иза нас, тако да смо отприлике на прелетишту", наводи Бивас.

Иако је рођен на Косову, његова породица се због очевог занимања - војни лекар - стално селила, тако да је одрастао у неколико градова широм Србије.

Војску је служио и у Југославији и у Израелу, где живи већ 40 година.

Има два одрасла сина и од недавно је пензионер, а каже да веома је тужан због свега што се дешава последњих недеља.

„По политичком опредељењу сам лево, тако да сам песимиста као и сви левичари и као да сам наслућивао шта ће се све десити", наводи.

Да ли се за четири деценије навикао на сталне сукобе?

„Нажалост", каже кратко.

„На сваких годину и по буде акције и навикне се човек на све и свја, што је ужасно... Јако је тужно то што морамо да се навикавамо на бомбардовање, то нигде нема".

Израел се до недавно рвао против корона вируса, додаје Бивас, а после се вратио „у нормалу".

„Код нас је бомбардовање нормала", каже кратко.

Шта се дешава у последњем таласу насиља?

Војска је наставила са ваздушним нападима на Газу и у ноћи имеђу понедељка и уторка, а Хамас је ракетирао градове у Израелу.

Израелски лидери најавили су да ће наставити са нападима, а вође Хамаса тврде да ће имати одговор на то.

У више градова у Израелу у понедељак су се огласиле сирене за узбуну, а ракете су долетала са југа из Газе, али и са севера, близу границе са Либаном.

Израелска војска саопштила је да је извела артиљеријски напад ка Либану као одговор на испаљивање ракета које нису добациле до циљева.

У саопштењу се наводи да је „осујећено око 160 терористичких оперативаца током ноћи и да је у појасу Газе уништено 15 километара тунела које је Хамас изградио".

Најмање седам Палестинаца је погинуло у понедељак у израелским нападима на Газу.

Болнице у Гази су пред колапсом услед ваздушних напада, рекао је лекар за ББЦ Светски сервис.

Здравствени службеници у појасу Газе хитно позивају да се обезбеде залихе опреме, а указују и на стални нестанак струје.

Здравствени систем се већ борио са пандемијом Ковид-19 пре него што је сукоб избио прошле недеље, а људи и даље пате, рекао је др Мухамед Абу Раја, педијатар за ББЦ.

„Ситуација у Гази постаје све гора и гора - здравствени систем се урушава", рекао је он.

Амерички председник Џо Бајден позвао је израелске власти и палестинске екстремисте на прекид сукоба.

Светски лидери и представници међународних организација позвали су сукобљене стране да предузму мере како би се спречиле погибије цивила и уништавање зграда и инфраструктуре.

УН су изразиле забринутост због штете на инфраструктури у појасу Газе у којем живи око два милиона људи.

У саопштењу се наводи да је 40 школа и четири болнице „потпуно или делимично уништено" претходних дана.

УН су упозориле и да се смањују залихе горива неопходне за функционисање најважнијих служби.

Мајк Рајан, шеф Одељења за хитне ситуације Светске здравствене организације, рекао је да напади на здравствене установе морају одмах да престану.

Потпис испод видеа,

Шта је Западна обала?

Живот у склоништу

„До сада смо још три пута трчали (у склониште)", писало је у поруци од Михалека само сат-два после разговора за ББЦ на српском.

Тада је објаснио да је његова зграда старија, због чега нема засебан бункер, већ се иде у заједничко склониште.

„Отрчимо сви одмах тамо и треба да смо унутра десет минута", објашњава.

Све нове зграде у Израелу према закону морају да имају приправна склоништа.

„У кварту сам где живе старији људи, само бабе и деде по кућама и то углавном нови досељеници, најчешће из Русије.

„Тако да се у склоништу најчешће прича руски", објашњава.

Како каже, данас кад је изашао из склоништа на небу је видео црни облак.

„Тачно изнад наше зграде су ту пресрели једну ракету, што је добро јер остаци никада не падну одмах, него због инерције оду мало даље", описује он.

Иако је у Реховоту ситуација мирнија, Бивас такође често мора у склониште.

Његова жена је лекарка у Ашкелону, који је честа места Хамаса, и једно вече кад је била на послу син и он нису отишли у бункер.

„Први пут сам са прозоре моје куће видео како изгледа бомбардовање и како небо светли изнад града.

„После сам од жене добио пацке, јер она каже да мора да се иде у бункер и тачка, нема завитлавања", каже уз осмех.

Потпис испод видеа,

Бомбардована зграда док је ББЦ репортер уживо извештавао

Шта даље?

У овом тренутку нема назнака када би сукоби могли да буду окончани.

„Мир мора да дође, то је неминовно", наводи Бивас.

„Питање је само када, надам се да ће се то десити ускоро - нико се није надао оваквим стварима", додаје.

Ипак, то неће бити лако и Бивас каже да је песимиста.

„Наравно да се неће завршити на овоме, последњи сукоби су само мали сегмент великог заплитања и Гордијевог чвора", сматра.

Нада се само да ће се све смирити ускоро и да ће моћи да дође у Србију, у подножје Таре, где је пре неколико година са супругом направио кућу.

„Често смо тамо, али годину и по дана нисмо долазили због корона вируса."

Михалек сматра да ће ускоро доћи до затишја јер „(Палестинци) пуцају док имају чиме".

„У понедељак је објављено да су имали 15.000 ракета, од чега су трећину лансирали, а велики део је уништен", каже.

Ипак, шта год да се деси, он не планира да иде из Израела.

„Овде имам четворо деце - најстарији не види, нема породицу и живи са нама, а од осталих имам десеторо унучади", наводи.

Како каже, то су све мешовити бракови, деца не знају српски, одрасла су у Израелу и вероватно не би ни хтела да иду.

„А где ћу ја без њих?", упитао је на крају Михалек.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk