Африка у Србији: Музеј афричке уметности у Београду слави 44. рођендан

  • Сандра Максимовић
  • ББЦ новинарка
Музеј афричке уметности

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Nyimpa kor ndzidzi, у пренесеном значењу „човек не може опстати сам" - порука је која дочекује посетиоце на улазу у Музеј афричке уметности у Београду.

„Основан је као први и једини антиколонијални музеј посвећен афричкој уметности у Европи", каже Марија Алексић, директорка музеја, за ББЦ на српском.

Оригинална стална поставка Музеја афричке уметности није мењана пуне 44 године, а предмети већином потичу из западне Африке - Гане, Малија, Обале Слоноваче и Буркине Фасо.

Збирка оснивача, брачног пара Веде Загорац и доктора Здравка Печара, бившег југословенског амбасадора у Гани и Малију, краси музеј од отварања 23. маја 1977. године.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Поставка није резултат колонијалних освајања

Загорац и Печар су, по повратку у Југославију, одлучили да Београду дају све предмете које су на поклон добили током боравка у Африци.

„То нас разликује од осталих европских збирки афричке уметности", каже Алексић.

Сталну поставку чине поклони, додаје она, и није резултат великих колонијалних разарања, освајања, пљачки или кријумчарења.

Сада се у читавом свету, посебно Европи, наводи Алексић, расправља о повратку предмета који су у велике европске музеје доспели као резултат освајања, а у неким случајевима, геноцида над афричким становништвом у прошлости.

„Наш музеј не дели такву причу, ни судбину", каже она.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Стална поставка

„Основан на врхунцу Југославије"

Југославија је у време оснивања музеја била једна од водећих земаља у Покрету несврстаних.

Покрет је настао 1961. године, а државе чланице биле су против уједињења са једном или против једног од тадашњих већих блокова моћи.

Велики број чланица биле су афричке државе.

Тито је заступао политику снажне сарадње са афричким земљама, каже Алексић.

„Музеј је настао као резултат великог, трајног пријатељства, сарадње и подршке југословенских народа Африци и афричким земљама", наводи она.

Чак је и девета конференција Покрета несврстаних 1989. године требало да се одржи у Музеју афричке уметности.

У ту сврху је почела изградња куполе која покрива цео музеј.

„Међутим, пошто није била завршена на време, конференција је одржана у Сава центру, а наш музеј је остао недовршен", каже Алексић.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Ускоро почиње реконструкција куполе, односно првог спрата музеја.

Двадесет и пети мај - Дан Африке или Дан младости?

Двадесет и петог маја обележава се Дан Африке у сећање на оснивање Организације афричког јединства 1963. године - данашње Афричке уније.

Тај датум се сматра даном ослобођења и уједињења Африке.

„Урбана легенда" гласи да је управо због Дана младости, као симбол пријатељства са Југославијом и Титом, овај датум изабран да буде дан читаве Африке.

Алексић каже да то никад није потврђено, али да за то постоје индиције.

„Чак је и Ивица Дачић док је био министар спољних послова, рекао да је тај датум резултат договора између Тита и тадашњих председника неких афричких земаља", испричала је Алексић.

Шта Музеј афричке уметности нуди посетиоцима?

Приближавање и упознавање далеких култура један је од основних задатака.

Такође, музеј различитим програмима и тематским изложбама приказује уметност и стваралаштво других земаља које нису представљене у сталној поставци.

Алексић каже да је посета музеју леп бег од свакодневног живота.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Највише су заступљени примерци народима Бамана и Догона из Малија, каже кустошкиња Марија Милош за ББЦ на српском.

Код Догона је нарочито био изражен култ предака и маски.

Једна од најпознатијих је маска Валу, у облику антилопе.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Валу симболизује антилопу, која је према предању, имала задатак да чува Сунце у време старања света. Сваки дан је прелазила пут од истока ка западу.

Испречила јој се лисица Јуругу, која је хтела да присвоји Сунце и поставила је замке у које је Валу једног дана упала.

Иако повређена, Валу је наставила да испуњава задатак, али није преживела.

Догони су осмислили маску како би чували сећање на њу и користе је током плеса у ком опонашају антилопине последње кораке.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Маска Канага у облику двоструког крста се користи у плесу народа Догона у ком се одају почаст и поштовање прецима.

Према тумачењима, горња хоризонтална линија представља небески свод, а доња земљу.

Усправна линија их повезује и симболизује рађање и крај живота, односно животни циклус. Током плеса се праве кружни покрети који, такође, представљају круг живота.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Маске Валу и Канага народа Догона

Неки од предмета су постали реткост зато што је плесова са маскама све мање.

Такви плесови су се изводили како би се заједница обратила духовима или их умилостивила.

Међутим, афричко друштво је почело да се окреће грађанском уређењу 1960-их и 1970-их година, што је значило смањење традиције.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Маска афричког народа Бауле има симболику Сунца. У плесу су наступале три фигуре које означавају мајку, оца и дете, односно сина.

Ова маска је представљала подмладак. Ипак, плесачи су били искључиво мушкарци.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Ритуалне маске из Конга, од керамике, метала и суве траве. На почетку се налази Велика шефовска маска, која се користила при устоличељу владара.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Маска Ђивара је мешавина тела мравоједа, антилопине главе са роговима и људског лица.

Користи се како би се славило митско биће Ђивара, које је према предању Бамана, заслужно за то што су људи научили да обрађују земљу.

Осим маски, у плесовима су се користиле лутке. У Малију су познате лутке које су се носиле изнад главе, док су плесачи, односно луткари, били у целости сакривени у костимима.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Пример фотографије носиве лутке и костима

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Традиционална позоришна лутка Велике предводнице је пример одавања почасти женама у Малију. Дају јој се епитети људског бића. и она је узор младим женама.

Према веровању је неустрашива и у мушком друштву ће увек иступити уз мишљење, критику или запажање.

Не познаје страх и служи као подсећање на женске претке.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Носиве лутке народа Бамана

У Музеју се могу наћи реплике одређених лутака како би посетиоци могли да их испробају. Бамани кроз њих истичу понос на идентитет вредних земљорадника.

Било да се ради о луткама, маскама, керамици или скулптурама, присутни су украси у облицима животиња или људи.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Ћуп народа Бамана са животињским украсима.

Један од најважнијих украса су биле шкољке. Биле су симбол плодности, богатства, као и средство плаћања.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Украсне шкољке.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић

Потпис испод фотографије,

Тканине које су коришћене као таписерија су такође биле украс

Ове тканине су красиле зидове владара народа Фон у Бенину. Приказују године владавине различитих владара из исте династије.

Исти мотиви као што је птица са бубњем, ајкула која бежи и мреже, били су рељефни украси на зидовима владарског двора.

Сваки владар и његов период владавине има одређен симбол по чему је остао упамћен.

Можда ће вас занимати и овај видео прилог: Шта спаја Бујановац и Того

Потпис испод видеа,

Ни даљина од четири хиљаде километара није препрека, ако желите некоме да помогнете.

Фотографије: Лазара Маринковић

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk