Свет музике без Ејми Вајнхаус: „Рекла сам ти да доносим невољу“

  • Јелена Максимовић
  • ББЦ новинарка
Ејми Вајнхаус

Аутор фотографије, Reuters

Звучала је као џез или соул певачица из неких давних година, али је освојила топ листе и срца савременика у првој деценији 21. века.

Ејми Вајнхаус је снимила само два албума и многима се чини да на поп сцени данас не постоји таква звезда, незаборавно упечатљивог гласа, изузетног ауторског талента и врухунског сценског наступа.

„Дала нам је голи живот у музици. О томе је најлепше певала, писала на најпоетичнији начин", каже Бојана Вунтуришевић, певачица и композиторка, за ББЦ на српском.

Вајнхаус је преминула 23. јула 2011, неколико недеља после отказивања турнеје коју је започела концертом у Београду 18. јуна.

„Ејми је поседовала аутентичност у гласу и појави, могла је да пева популарни џез са Тонијем Бенетом, а имала је рокенрол персону, била је наследница Џенис Џоплин", каже Светлана Ђоловић, уредница РадиоАпарата и музичка новинарка, за ББЦ на српском.

Вунтуришевић оцењује да је тешко писати о сопственом животу, а да то не звучи патетично и банално.

„Од Ејми сам учила емоцију, искреност, љубав и бол."

Потпис испод видеа,

Родитељи преминуле певачице учествовали су новом документарцу о њеном животу.

Концерт у Београду: Рањена лавица пред рефлекторима

Током кратке извођачке каријере, није било неуобичајено да Вајнхаус наступа под утицајем алкохола или наркотика, свађа се са публиком или напусти бину усред концерта.

Међутим, турнеја организована 2011. најављена је као преокрет, јер су „чак и британски таблоиди писали да је никад није боље изгледала и да је коначно сазрела у велику диву", каже Сагор Мешковић за ББЦ на српском.

Мешковић је годинама радио у организацији музичког фестивала Егзит и великих наступа страних извођача у региону и каже да су припреме за концерт Вајнхаус у Београду текле беспрекорно.

Њен менаџмент је стигао три дана раније, прошао све протоколе са организаторима, али се на дан концерта по њима видело да се нешто дешава, сећа се он.

Аутор фотографије, Allesia Pierdomenico

Менаџмент певачице тражио је од организатора да Ејми има потпуно ограђен простор иза бине, а да ограде буду прекривене црним платном, сећа се он.

Стигао је и захтев да непосредно пред излазак на бину, постављену на Доњем граду на Калемегдану, сви напусте простор иза сцене, што, како каже, није неуобичајено јер су исто тражиле и друге велике звезде попут Мадоне, Робина Вилијамса и група Секс Пистолс.

Као предгрупа познатој певачици наступили су бендови из региона: Елементал, Bei the Fish и Земља грува.

„Сећам се бекстејџа, момента када је њен бенд почео да се пење на сцену, менаџера који је унезверено шетао и забрањивао било коме да се приближава бини", каже певачица Ана Радоњић, познатија као Зое Кида из групе Земља грува.

Ејми је кренула на бину у пратњи менаџера и директора турнеје, обојица два физички корпулентна човека за која су многи после погрешно мислили да су њено обезбеђење, описује почетак концерта Мешковић.

„Посебно ми смета што и дан данас неко мисли да су они њу могли натерати на било шта.

„Забога, причамо о пунолетној британској држављанки коју да су терали на било шта, сутра би већ били ухапшени", каже он.

Менаџмент Ејми Вајнхаус одабрао је Брајана Рашића за званичног фотографа концерта.

„Све редакције у Београду су ме звале, буквално су колеге били љуте, зашто ја могу да сликам, а они не могу," сећа се Рашић, фотограф многих концерата светских звезда и чести сарадник бенда Ролингстонс,

Каже да је обећао колегама да ће послати пар фотографија да имају шта да објаве после концерта.

Аутор фотографије, ББЦ/Предраг Вујић

Потпис испод фотографије,

Карта са концерта Ејми Вајнхаус у Београду

Мешковићу је деловало да је Ејми добро расположена на почетку концерта.

Међутим, током извођења песме Just Friends, којом је отворила концерт, Ејми скида ципеле и седа на монитор.

Неколико песама ће извести само пратећи вокали, а она ће говорити публици: „Имам најбољи пратећи бенд на свету".

Уследили су звиждуци негодовања, а по Мешковићу „како је време одмицало, револт у њој је некако растао".

Аутор фотографије, Brian Rasic/Getty images

Потпис испод фотографије,

Ејми Вајнхаус на концерту у Београду

Дувачка секција је продужавала кореографске секвенце како би унели динамику у наступ, сећа се Зое Кида.

Бина је била висока, а размак између публике и бине мали, па Рашић каже много тога није видео, јер је тражио добар угао за фотографију.

„Видео сам да се нешто дешава, да није добро, она је одрадила тај наступ и отишла", сећа се он.

Првобитно, Рашић је агенцији с којом сарађује послао најбоље фотографије с концерта.

Касније су у свет отишле и слике збуњене и узнемирене певачице.

Како је концерт у Београду изгледао из публике

Јелена Максимовић, ББЦ новинарка

Гледала сам пуно концерата о животу: мали их је незаборавних, доста забавних, неке су извођачи отаљали као наметнуту тезгу, оних досадних се ни не сећам.

Али ниједан није био толико тужан као наступ Ејми Вајнхаус у Београду у јуну 2011.

Да напишем извештај с концерта послао ме је уредник музичког часописа, чијег се имена ни не сећам, а вероватно ни он, пошто је магазин угашен после два броја.

Кад је Ејми почела да промашује темпо, прича усред песме, пратећи вокали певају више од ње, a она се тетура и грли саму себе, нисам могла да одем, иако се сам осећала као да гледам како се сурвава у провалију.

И док гледа унезверено у публикукоја јој звижди, жао ми је Ејми, али и девојчице пар метара од мене, која је са родитељима дошла да гледа вољеног идола.

А није да нас није упозорила, певајући You Know I'm No Good.

Зароњена у рокенрол митологију која опстаје на палим анђелима, ни данас не умем да одредим шта је бескомпромисни живот уметника, а где почињу притисци машинерије поп музике.

Оно што знам сигурно је да је одласком с овог света, Ејми Вајнхауспостала део бесмртног реда за талентоване и осетљиве душе, а не некаквог клуба 27, измишљотине медија гладних скандала, који су је прогањали до самог краја.

Београдски концерт није био последње појављивање Ејми Вајнхаус у јавности.

Наступила је као подршка певачици Дион Брумфилд, којој је и била кума, у лондонском Раундхаусу 20. јула 2011.

То је био солидан наступ, каже Рашић који је фотографисао и тај концерт.

„Њен менаџер Реј, кога дуго познајем, рекао ми је да су је током београдског концерта чували и пазили, да није била сама да би могла да науди себи.

„Она је на бини имала нервни слом."

Аутор фотографије, Reuters

Зое Кида каже да је „Ејми је била као неки дух, потпуно одсутна."

„Од почетка до краја концерта имала сам осећај да јој није добро, да се мучи и то је свима нама у публици било мучно да гледамо."

Мешковићу су сати и дани после концерта били трауматични.

Посебно су га шокирали сурови медијски извештаји „где је она постала потпуно небитна свима и тек би се понеки глас емпатије чуо да разбије тај ехо".

„То је дословно било линчовање", тврди он.

На летовању га је затекла порука да је Ејми преминула и сећа се да тог дана није устао из кревета.

Стара душа

Ејми Вајнхаус је рођена 1983. у Лондону.

Љубав према џезу и соулу понела је из куће - отац је волео да пева стандарде Френка Синатре, а бака по мајци Синтија била је својевремено џез певачица.

„Многи музичари су штребери и онда студирају музику из прошлости, док је Ејми исконски, буквално у костима, осећала ту музику", сматра Ђоловић.

Аутор фотографије, PA Media

Потпис испод фотографије,

Ејми са оцем Мичом Вајнхаусом

Похађала је чувену БРИТ школу за извођачке уметности, а у истој генерацији биле су Адел и Џеси Џеј.

Са продуцентом Саламом Ремијем је снимила албум Frank (2003), који спаја сувремени ритам и блуз звук и џез стандарде.

Деби албум јој је донео престижну Ајвор Новело награду, која се додељује композиторима и ауторима песама.

„Фотографисао сам је 2004. на додели Брит награда, тада је била пунија и насмејана", сећа се Рашић првог сусрета са Ејми Вајнхаус.

Неколико година касније, на номинацијама за Кју награде појавила се са глумцем Раселом Брендом.

Изгледала је другачије - истетовирана, натапиране косом и мршавија, „али не онолико како је памтимо касније", описује је Рашић.

Аутор фотографије, Brian Rasic/Getty Images

Нове песме су биле другачије: директније и емотивније.

Кад је чула Rehab, песму о девојци која одбија да оде у центар за одвикавање од алкохола, Ђоловић каже да је одмах знала да ће „тај спој џезираног соул вокала, немира који се чуо у гласу бити планетарни успех".

Оцењује да је захваљујући сарадњи с продуцентом Марком Ронсоном, Вајнхаус направила албум пун пријемчивих хитова за ширу публику.

Главни утицај на албум Back to Black су женске соул групе из шездесетих попут The Supremes, The Marvelettes и The Ronnettes.

Соул звук је можда био ушминкан и сведен за поп публику, али су текстови откривали сировост емоција.

„Кад од интроспективних текстова из приватног живота направите да буду поп хитови, то је најбоља комбинација. Публика увек препозна емоцију," тврди Ђоловић.

Back to Black освојио је све главне музичке награде: био је то најбољи британски албум 2006, а од шест номинација за награду Греми, Ејми је освојила пет признања.

Због проблема са дрогом није добила америчку визу и наступала је на додели из студија у Лондону.

„Ејми је била женски глас моје генерације. Генерација З има Били Ајлиш, а ми смо имали Ејми Вајнхаус", каже Бојана Вунтуришевић.

Аутор фотографије, ББЦ/Предраг Вујић

Потпис испод фотографије,

Годину дана после смрти, многобројни обожаваоци су се окупили испред њене куће у Кемдену у Лондону 2012. године

Рекла сам ти да доносим невољу

Наслов албума Back to Black који је освојио и публику и критику, данас делује пророчански, јер уместо да је вине у музичку орбиту, његовим изласком је Ејми започела стрмоглави пад.

Ово је једна од најтужнијих вечери у мом животу…. гледао сам врхунски талентовану певачицу, како плаче, тетура се по бини и псује публику, што је неопростиво".

Реченицу није написао београдски новинар после јунског концерта 2011, већ критичар дневног листа у Бирмингему после наступа Ејми Вајнхаус у том граду 2007.

Са дивама из прошлости, попут Били Холидеј или Рони Спектор, Ејми није само делила музичке референце, већ и склоност ка пороцима и одабиру мушкараца који ће јој отежати и живот и каријеру.

Аутор фотографије, PA Media

Потпис испод фотографије,

Ејми са супругом Блеком Филдер Цивилом

Скандали на концертима, опијање у јавности, деструктиван брак, само су подупирали утисак публике да је она аутентична рок звезде.

„Не могу све звезде да буду Тејлор Свифт и буду пример другима.

„Њен избор да се уништи је легитиман у рокенрол свету, то је био њен живот до краја", сматра Светлана Ђоловић.

Таблоиди су пратили све што се дешава у браку са деструктивним Блејком Филдер Цивилом, мерили су јој килограме и бројали тетоваже.

На интернету је чак постојала страница Amy Winehouse Deathwatch на којој се лицитирало колико ће Ејми још живети.

Времена обележеног нестабилношћу се сећа и Рашић.

Дошао је да је фотографише кад је добила награду дневног листа Мирор.

„За фотографију ми је било потребно 30 секунди, али је њен менаџмент инсистирао да она прво једе, а после тога ју је звао муж из затвора, настао је хаос, плакање, размазала јој се маскара," каже он.

Додаје да је напустио тај простор, а да није ни фотографисао певачицу.

Иако се данас много отвореније говори о менталном здрављу, Ђоловић не верује да би Ејми Вајнхаус прошла боље него када је трпела таблоидно прогањање на врхунцу каријере.

„Без обзира на освојену слободу, не можемо да укинемо човеку жељу и потребу да буде онакав какав жели да буде".

Ејми је била, по њеном мишљењу, „та лоша девојка која ужива у улози да прави хаос у школи, да пије, пуши и дрогира се".

Њена највећа срећа је њена несрећа, пошто је стално била помињана у новинама и то је „радило посао", објашњава Рашић.

„То није нормално, али тако функционишу звезде у данашње време", закључује он.

Аутор фотографије, ББЦ/Предраг Вујић

Потпис испод фотографије,

Једна од меморабилија током обележавања годишњице смрти у Лондону

После Ејми

Пет недеља после отказивања турнеје, Ејми Вајнхаус је преминула у Лондону од тровања алкохолом.

Публика је остала ускраћена „за тај глас, за те песме, необичну појаву", сматра Ђоловић.

Она не види никога на сцени данас ко је у стању да изводи ову технички захтевну музику, да је наслушан и има однос према традицији, а занимљив савременој публици.

„Ишли смо са њом на Rehab. Цртали смо очи ајлајнером само да видимо како нам стоји. Мрзели смо Блејка. Мрзели смо њеног оца.

„Зато што смо волели Ејми", закључује Бојана Вунтуришевић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk