Србија, музика и Ролингстонс: Како је Чарли Вотс обликовао генерације бубњара

Скоро 60 година Чарли Вотс, члан легендарне групе Ролингстонс, лупао је по истом сету бубњева, а хиљадама музичара је показао да је једноставност у свирању можда и вештина коју је најтеже научити.

Један од њих је Никола Н.И.К.О. Вукотић који каже да је Вотс скромним приступом свирању слао најјачу поруку.

„Показао је да бубњар треба да буде у служби бенда, у служби песме", каже Вукотић за ББЦ на српском, који са певачицом Идом Престер свира у музичким саставима Лолобриђида и МАиКА.

Вотс је преминуо 24. августа у 80. години живота.

'Џентлмен за бубњевима'

Импресивно је код Вотса, каже Вукотић, што је у исто време био џез бубњар и свирао у Ролингстонсима.

Виктор Филиповски, бубњар у бенду Васила Хаџиманова, подсећа да су многи легендарни рок бубњари у почетку свирали џез.

„Свирање нас, млађих генерација, засновано је на ономе што су свирале легенде попут Чарлија Вотса.

„Показао је шта значи имати препознатљив звук", каже Филиповски за ББЦ на српском.

Његов концепт свирања описује као „дубок".

„На прво слушање, све изгледа једноставно, а заправо уопште није.

„Његова поука је да је битно да имаш упечатљив звук и 'језик' на инструменту - што је он радио током целе каријере", наводи.

Вукотић за Вотса каже да је „џентлемен за бубњевима".

Од таквих бубњара се научи да можеш понекад да повучеш ручну и будеш подршка бенду који је испред тебе - не да се гураш да будеш први, додаје.

„Он је један од ретких бубњара који бенд никада није узимао здраво за готово и није се истицао.

„Од њега сам научио тај приступ да си ти као бубњар у ствари пулс бенда и да те сви прате, а да будеш повучен и ненаметљив".

Бубњаре описује као потпуно другачије, веома енергичне.

„Он је био сушта супротност типичног примера бубњара - у томе јесте његова величина", каже.

Слично мисли и Брајан Рашић који као фотограф сарађује са Ролингстонсима од 2006. године.

„На наступима се чинило да се он све време стиди што је ту.

„Сећам се, толико сам их пута гледао, да је Чарли често последњи кад се на крају наступа представљају чланови бенда.

„Сви они добију овације публике, међутим, када Чарли изађе иза бубњева и стане пред публику настане посебан моменат - обично сви скандирају његово име и он као да се на неки начин стиди свега тога, што га је народ буквално волео", присећа се Рашић.

Каже да су људи волели Чарлија и као једног правог енглеског џентлмена и великог бубњара без кога бенд Ролингстонс никад не би био то што јесте.

'Вотс је био кичма бенда'

Многе Вотсове колеге су, опраштајући се, рекле да је он био „ослонац" бенда.

Рашић каже да их је Вотс спајао у једну целину.

„Гитариста Кит Ричардс је рекао да му је, када зна да има Чарлија иза себе, лако.

„Чарли и ја смо много сарађивали, он је једно дивно људско биће, био је нешто посебно", каже.

Описује као јединог члана бенда чија је једина улога била само оно што најбоље уме да ради.

„Човек који је свирао само оно што треба, ни мање ни више - а то је уметност", наводи.

Да је најтеже свирати најједноставније каже и бубњар Војин Кличковић који је наступао са бендовима 36 Дегерс, Еуфорија, Бриџ, а тренутно је у групи Опозив.

„Колико год желео да будеш виртуоз, најтеже је да држиш ритам дужи временски период и никада не изгубиш 'грув' - да сваки ударац звучи добро.

„А Вотс ми је показао да није потребно да похађаш велике школе и академије да би имао добар 'грув'", каже он за ББЦ на српском.

Код Вотса је највише ценио то што је једног дана сам узео палице, рекао да жели да свира и научио.

„Ко год да седне за бубњеве уместо Вотса, то није тај 'грув'", каже.

Рашић Вотсову смрт види као „крај једне ере".

„Ролингстонс за мене више као да не постоје, као да свирају без кичме", наводи.

'Свирао је у тренутку'

Бубњар бенда С.А.Р.С. Милан Јејина (Yeqy) истиче да му је код Вотсовог свирања најзанимљивије колико је то мирно и сталожено радио.

„Поготово што све што чини, чини посебно за ту песму и за тај тренутак.

„Ништа не свира напамет - звучи као да свира тако да уколико се то нешто његово посебно не догоди у песми, она ће да пропадне", каже Јејина за ББЦ на српском.

То се чује у сваком његовом решењу за сваку песму, закључује.

„Важно је да људима буде јасно да он није свирао бубањ и само држао ритам, он све време учествује и заједно са свима прави музику.

„Без ствари које је он радио ниједна песма не би звучала онако како звучи", каже.

Од њега је научио да је поента да се посветиш песми и „будеш ту".

„Ми смо музичари, а наше оружје по избору је бубањ", каже.

Живот Чарлија Вотса

Бубњеве је почео да свира са 13 година, а одрастао је као љубитељ џеза.

Придружио се певачу Мику Џегеру, гитаристи Киту Ричардсу и покојном гитаристи Ролингстонса Брајану Џонсу 1963. године.

Наступао је до 2019. године.

Од 2004. године се лечио од рака грла.

Учествовао је у стварању култних песама попут (I Can't Get No) Satisfaction,Jumpin' Jack Flash,Get Off My Cloud и Sympathy for the Devil.

Раније је каријеру са Ролингстонсима описао као „четири деценије гледања у Микову задњицу док трчи испред њега".

Заједно са члановима бенда, ушао је у Рокенрол кућу славних 1989. године, а заузео је 12. место на листи најбољих бубњара свих времена рок-магазина „Ролингстоун".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk