Корона вирус у Србији: Борба за ваздух - „Узмеш један дах мислећи на супругу, други на дете"

  • Сандра Максимовић
  • ББЦ новинарка
Intensive care bed

Аутор фотографије, Getty Images

Гордана, Жарко и Драган живе у три различита града, нису истих година, али деле слично искуство.

Прележали су корона вирус - у болници, на кисеонику.

Жарко каже да је шест дана био „одузет од живота".

„Гледао сам бело, није ми било јасно шта се дешава око мене", наводи он за ББЦ на српском.

Број заражених, хоспитализованих и преминулих у Србији поново је висок - данима уназад број нових случајева креће се око 7.000, док је према званичним подацима до сада умрло више од 7.800 људи, а у болницама је све више људи на лечењу.

Вакцинисано је нешто више од половине пунолетног становништва, у току је давање и треће, такозване буистер дозе, а надлежни разматрају увођење ковид пропусница.

Гордана, Жарко и Драган су се опоравили, а искуства, бол, страхове, али и неке веселе тренутке из болнице су поделили за ББЦ на српском.

Жарко Бошковић (70), пензионер, Шабац:

Аутор фотографије, Žarko Bošković

Потпис испод фотографије,

Жарко Бошковић

„Поштовао сам ту корону, нисам излазио кад је био карантин.

„Носио сам маску", започиње причу Жарко.

Тада је из Шапца прешао у оближње село Дреновац, а једино друштво су му била тројица комшија са којима је свако вече играо реми.

Једно јануарско вече, комшија му се пожалио.

„Каже он мени: 'Комшо, што ми нешто низ леђа онако како хладно пролази'", прича Жарко. .

Нико није обраћао пажњу на то.

„Кад одједном, бокте, почнем ја да се тресем.

„Како народ каже, све је кренуло у исто време", присећа се.

Прво је добио температуру и два дана је лежао код куће.

Супруга му је помагала, али се температура није спуштала.

Морао је да оде у болницу.

„Открили су да имам температуру, али су ме вратили кући у изолацију", каже.

Пошто му није било боље, после два дана је поново отишао.

Тада су га одмах хоспитализовали.

„Жена каже да је била срећа што сам отишао.

„Ко зна шта би било са мном", сматра.

Жарко каже да је шест дана био „одузет од живота".

„Гледао сам бело, није ми било јасно шта се дешава око мене.

„Ваљда због јаке температуре", објашњава.

Тих првих пет-шест дана се не сећа.

Био је у бунилу.

„После тога ме није интересовало ни где сам ни шта сам.

„Знам да лежим у болници и под апаратима", каже он.

Давали су му инфузије и инјекције.

„Био сам избушен као ђевђир.

„Спаковали су ме у собу на интензивну негу, ја гледам - око мене полумртви људи малтене", каже.

Шест дана је провео на интензивној нези, а потом је пребачен на полуинтензивну негу где је примао кисеоник.

Када је пребачен, то је био знак да ће преживети.

Аутор фотографије, Žarko Bošković

'Чува Бога Жарка свога'

Каже да у почетку није схватао у колико је опасној ситуацији био.

„Медицинске сестре су ми рекле свака част, да сам се извукао домаћински.

„Мој комшија лекар се чуо са својим колегом који ме је лечио, он му је рекао да сам у критичном стању", наводи.

Када је сазнао да има корону, највише га је уплашило то што има дијабетес.

„Они су мене у старту били отписали.

„Мислили су да нећу моћи да се извучем са толико високим шећером.

„Намучио сам се", присећа се Жарко.

Каже да ни сам не зна како се „ишчупао".

„Ваљда ме бог чува.

„Кажем ја - чува Бога Жарка свога".

Укупно је провео 24 дана у болници.

После првих неколико критичних дана, осећао се много боље.

Како се вирус понаша када се нађе унутар тела:

Потпис испод видеа,

И поред бројних непознаница у вези са корона вирусом, знамо како се преноси и шта су симптоми.

Смршао је 11 и по килограма.

„Шест дана нисам ништа у уста ставио.

„Тек седми дан сам попио пола јогурта", наводи.

После му болнички оброци нису били довољни.

Због високог шећера, лекари нису смели да му дају много хране.

„Позвао сам ћерку и рекао: 'Ћеро, само ти донеси'.

„Друштво ми је доносило роштиља, пилетине на роштиљу.

„Морао сам да се повратим", каже кроз смех.

Међутим, последице су остале.

Пошто прошета двадесетак метара, укоче му се мишићи.

„Блокирају. Морам да станем минут, два, пет, како кад, па наставим даље.

„Кад идем уз степенице ухвати ме у плућима, не могу да дишем", наводи.

Лекарка му је рекла да ће то трајати до шест месеци.

Међутим, није се смањило ни после осам месеци.

Каже да има снаге кад стоји - и да подигне и да потегне - али не и да корача.

У новембру би требало да прими трећу дозу вакцине, а прву је примио у мају.

Каже да је хтео да се имунизује и пре него што је добио корону, али да вакцине тада нису биле толико доступне.

Драган Вујчић (36), фармацеут, Београд:

Драган и његова супруга вакцинисали су се у фебруару једином вакцином која им је тада била доступна - кинеском Синофарм.

Коначно су се осећали сигурно.

Крајем априла су са једногодишњим сином обишли њене родитеље.

Када су се вратили са пута, њен отац је сазнао да је позитиван.

Драгану се симптоми испрва нису јављали, али његова супруга је била заражена.

„Она је прошла са лакшим симптомима, пар дана температуре и глабовоље", каже.

На Ускрс, 2. маја, осетио је гребање у грлу, а појавили су се кашаљ и температура.

Одмах се јавио у ковид амбуланту.

„Лечио сам се код куће, али стање ми се убрзано погоршавало све до 6. маја.

„Нисам кашљао, али сам имао температуру све време и осећао сам малаксалост", присећа се.

Тада је отишао у инфективну клинику да сними плућа и уради тестове зато што се температура није спушала испод 38.5.

Испоставило се да је у питању почетак упале плућа и Драган је примљен у Клиничко-болнични центар „Звездара" у Београду.

„Дали су ми све лекове, инфузије и слично, али стање се није побољшавало.

„Због лекова се снизила вредност ЦРП-а у крви (показатељ акутног упалног процеса у организму), али плућа су ми била све горе и горе", наводи.

Првих неколико дана се осећао добро и имао је само температуру, али одједном је кренуо кашаљ.

Више није могао да ради све самостално и био му је потребан кисеоник.

Пошто је КЦБ „Звездара" тада излазила из ковид система, пребачен је у ковид болницу у Батајници.

„Како је дан одмицао мени је требало све више и више кисеоника, да би се сутрадан стање погоршало.

„Видео сам да су доктори били прилично успаничени", каже.

Одакле стиже медицински кисеоник:

Потпис испод видеа,

Одакле стиже медицински кисеоник?

Хитно је пребачен на интензивну негу и прикључен на апарат са високим протоком кисеоника, такозвани хај-флоу (high-flow).

Стање је било критично прва 24 сата, али је после тога кренуло на боље.

Провео је четири дана на интензивној нези, и још толико на полуинтензивној.

„Више нисам могао ни да се храним самостално, него су ми давали чорбу на шприц и инфузије", присећа се.

Додаје да „баш немаш снаге".

„Окрећу те на стомак, лекари ти говоре да мораш да дишеш дубоко иако не можеш.

„Мораш да нађеш неки мотив - узмеш један дах мислећи на супругу, други на дете.

„То сад можда звучи смешно, али тад је било страшно", каже Драган.

Наводи да иако то није трајало предуго, има велики утицај на психичко стање.

„Та атмосфера и смртни случајеви много утичу на психу свих присутних.

„Људи који су добро плачу јер су добро, људи који су лоше плачу јер су лоше", наводи.

Сматра да остану „силне трауме" после тога.

Најтеже му је било што је био одвојен од супруге и детета, који нису добијали много информација о томе какво је његово стање.

„Не може да каже човек да се не плаши, поготово кад му се стање стално погоршава и када не може да дише.

„У неким тренуцима је деловало да се никад неће завршити", присећа се.

Ипак, каже да су лекари били детаљни и пажљиви.

„Људима који тамо раде свака част", наводи.

'Сањао сам болницу'

Отпуштен је из болнице после две недеље, али опоравак није био готов - ни физички ни психички.

„Та неонска светла и сличне ствари су ме после доласка кући подсећале на болницу.

„Деловало је као посттрауматски симптом - флешеви и живи снови тих првих пар месеци", каже.

Имао је ноћне море, неповезане снове који представљају трауме везане за болницу, објашњава.

„Као да сам поново нешто проживљавао.

„Снови су били чести у првих неколико месеци", наводи.

Сећа да се је на полуинтензивној нези старији човек који је лежао поред њега преминуо ноћ пре него што је отпуштен из болнице.

„Не може никоме то да не буде траума.

„Још ако си мало осетљив, то баш тешко поднесеш", наводи.

Аутор фотографије, Vladimir Zivojinovic/BBC

Потпис испод фотографије,

Интензивна нега ковид болнице у Батајници

Последице након два месеца

С друге стране, физички опоравак је кренуо добро.

У почетку се није замарао, али после два месеца су кренули болови у костима и зглобовима, отежано се кретао, коса је почела да му опада.

„Примали смо велике дозе кортикостероида дужи временски период, а они умеју да утичу и на кости", каже Драган.

Симптоми се, каже, не виде одмах по изласку из болнице.

„Корона је баш чудна болест", наводи.

Иако су неки од симптома нестали, каже да још није способан за рад и неке ствари попут наглог чучања и устајања.

„Корона је оставила последице и на срцу.

„Имам благи перикардитис који је под контролом захваљујући лековима", наводи.

Када му опадне ниво антитела, примиће трећу дозу.

„Вакцинисао сам се и лоше сам прошао, али нисам постао неко ко је настројен против вакцина.

„Супруга и њена мајка су се заразиле, али није било потребе за болницом", каже.

Додаје да је он можда тај изузетак који потврђује правило.

Како Ковид-19 утиче на тело:

Потпис испод видеа,

Kako Kovid-19 utiče na telo

Гордана Јоцић (58), новинарка, Крагујевац:

Аутор фотографије, Gordana Jocić

Потпис испод фотографије,

Гордана Јоцић

Гордана је зимске празнике провела далеко од ватромета у поноћ и чланова породице.

У болници је дочекала и Нову годину и Божић.

Заразила се на дан традиционалног празника у Србији, Светог Николе, 19. децембра 2020.

„На славу је дошла само породица моје рођене сестре, укупно нас је било шесторо.

„Нажалост, она је била носилац вируса", каже.

Њена сестра је лекарка и стално је била у контакту са зараженима.

Сви гости су добили Ковид-19.

Гордани су се симптоми показали после четири дана.

„Била сам у граду и у једном тренутку сам осетила огроман умор.

„Морала сам да одем кући, а на путу до куће ме је ухватила грозница", наводи.

Позвала је сестру, а испоставило се да имају исте симптоме.

Сутрадан су Гордана, њена сестра и сестрина ћерка отишле да се тестирају.

Све три су биле позитивне.

Гордана је првих десетак дана провела код куће у кревету, све до 31. децембра.

„Борила сам се против високе температуре, покушавала сам да је обуздам лековима и антибиотицима које су ми дали у ковид амбуланти.

„Међутим, мени никако није било добро", присећа се.

На дан Нове године је поново дошла до ковид амбуланте и тамо се онесвестила.

Отишла је на инфективну клинику.

„Тамо сам примљења, још увек са неким релативно добрим резултатима.

„Чак је лекарка ујутру приликом визите била сумњичава зашто сам ту, али су одлучили да ме задрже, зато што сам изгубила свест", каже.

Сместили су је на одељење са пацијентима који су имали симптоме средње тежине.

Мали водич кроз Делта сој корона вируса - све што треба да знате:

Потпис испод видеа,

Корона вирус: Све што знамо о Делта соју

„Најтеже ми је пала температура која није личила на оне које проживљавам приликом неког другог вируса.

„Не могу да вам опишем колико је то било тешко.

„То је осећај као да вам ништа не помаже, толико се лоше осећате", наводи.

Њен случај је био карактеристичан по томе што јој је стално опадао ниво кисеоника у крви.

Кад год су лекари хтели да је пусте на кућно лечење, њој је изнова опадао кисеоник.

Поред температуре, каже да јој је тешко пала агресивна терапија.

„То вас додатно измучи, јер вас сваки час због нечег боду.

„Изашла сам потпуно плава, модра од силних убода, инјекија и анализа које су радили", наводи.

'Гледајте позитивну страну'

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Потпис испод фотографије,

Гордана Јоцић бави се новинарством више од 40 година

Као новинарка по струци, Гордана није престала да пише ни током боравка у болници.

Њени текстови су тада објављивани у Гласу Шумадије.

Трудила се да забележи лепе и забавне моменте којима је тамо присуствовала, а ово су неки од њих:

  • „У новогодишњој ноћи сестра Маја упада у четири ујутру са два парчета торте за два повратника са респиратора. Јесам ли вам рекла да ћу да вам донесем торту за Нову годину, ако изађете, ево, држим обећање."
  • „Јуче нам је стигао један брачни пар, 42 године у браку. Колико видим он је брижнији око ње него она око њега иако је њему теже. Били су га прво ставили у другу собу али бака је издејствовала да га пребаце у исту. 'Хоћете да вам спојимо кревете', шали се један медицински брат."
  • „Брачни пар који је са мном у соби баш је симпатичан. Кад је време ручку седну на исти кревет и заједно ручају. Она га ухвати за руку и милује. Повремено се нагну једно према другом и шапућу а ми се сви трудимо да забавимо слух нечим другим, да не сметамо њиховој интимности."
  • „Један од мојих цимера је Јеховин сведок. Он има четири омиљене занимације: слушање суђења Војиславу Шешељу у Хагу, битку за Барбаросу са вишесатним набрајањем сваке хаубице, како се прави риба (пецарош је) и читање остатку собе цитата из Апокалипсе."
  • „Стефане, дођи ти да јој вадиш крв да напише нешто о теби у новинама, ти тек треба да се жениш. О мени ако буде писала има све цице да појуре за мном, а ја ожењен. Никола, медицински техничар. Да га нема, требало би га измислити. Мене зове Свилена због лоших вена. Јеси жива ти, пита?".

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Потпис испод фотографије,

Гордана и техничар Стефан када је напуштала болницу

Додаје да јесте било тешких тренутака, да су неки пацијенти губили битку против корона вируса, али да није размишљала о томе колико је у болници тешко.

„Човек више размишља како да преброди све то.

„Бринула сам за чланове породице који су били болесни", објашњава.

Изашла је после 15 дана.

Још скоро три недеље је морала да дише уз помоћ апарата, а у фебруару се вратила на посао.

Наредна четири месеца се носила са такозваним продуженим ковидом.

Имала је болове у зглобовима, проблеме са дисањем и осећала се лоше.

Вакцинисала се у августу, а сада јој лекар каже да „убија колико има антитела".

Присећа се да су је лекари једном приликом пробудили око пет ујутру и рекли да су прочитали први текст који је објављен.

„Писала сам о веселим стварима из болнице, а не тужним и ружним", наводи.

Један од лепих тренутака је и божићна трпеза, коју нису пропустили.

„Супруга једног пацијента нам је свашта нешто спремила и донела.

„Чак је ставила пару у чесницу, коју смо касније извлачили", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk