Србија и политика: Живорад Милосављевић и 32 године владавине у Сопоту - „како да победиш Жику, кад зна ко колико свиња има у штали"

„Карту читај и сељака питај - то ти је суштина", објашњава Живорад Милосављевић, председник београдске општине Сопот, формулу за политичку дуговечност.

Милосављевић је председник општине од 1989. године, у новембру је прославио 32. функционерску годишњицу и човек је са најдужим стажом на позицији општинског лидера у Србији, наводи се на сајту општине Сопот.

„Народ у малој средини хоће да вас види, да прича, да подели муку - ако причате са људима само пред изборе, дајете чист аутогол", истиче он за ББЦ на срспком.

Из опозиције га критикују да све одлуке доноси самостално, да не решава еколошке проблеме, а неки му замерају и то што је више пута мењао политичке партије.

„Увек је налазио начине да избори средства за општину, а претпостављам да је често то морао да плаћа политичком верношћу и политичким утицајем", сматра Дарко Сарић, 43-годишњи члан Демократске странке која је 2016. године распустила општински одбор у Сопоту.

Сопот је најмања од 17 београдских општина и њему живи 20.199 становника, показују подаци из пописа становништва из 2011. године.

Живорад Милосављевић је на позицију председника стигао као члан Савеза комуниста Југославије, био је члан Социјалистичке партије Србије (СПС) и предводник групе грађана, а 2015. године придружио се владајућој Српској напредној странци (СНС) Александра Вучића.

Прошле године је освојио 10. председнички мандат у општини Сопот - после пада Слободана Милошевића 2000. године ова општина је била једина у Београду која је изгласала кандидата СПС-а, а два пута је на локалним изборима побеђивао и бившег играча и директора Фудбалског клуба Црвена звезда, Владана Лукића.

Како преживети револуцију - политички слалом Живорада Милосављевића

Са 30 година Живорад Милосављевић је постао секретар скупштине општине Сопот, а три године касније напредује до места председника општине.

Убрзо је уследио рат у земљама бивше Југославије - Милосављевић те године описује као „мучне", иако је његова политичка каријера ишла у супротном смеру од Југославије.

Тада је било прилике да напредује и напусти Сопот, али је одлучио да остане и никада није зажалио, тврди он.

„На изборима за Скупштину града Београда 1992. године једини сам добио у првом кругу - требало је више од 50 одсто гласова, а и излазност је морала да буде већа од 50 одсто.

„Тада се покренула прича да идем у Београд и будем заменик градоначелнице Слободанке Груден", присећа се Милосављевић.

Ипак, деца су му била мала и одсуство које би тај посао донео није долазило у обзир, објашњава.

Одлуку је учврстио на - бензинској пумпи.

„Сећам се, биле су санкције, точило се гориво за бонове и на пумпи ми каже један радник - `Председниче, чули смо да ћете да аванзујете на функцију` и питао ме колика ће да ми буде плата.

„Кад сам му рекао, он ми каже: `За ту разлику немаш да купиш ни канту горива, немој да обијаш ноге, толико ћемо да ти помогнемо ми са пумпе`", препричава кроз смех Милосављевић.

Београд сачињава 17 општина, а после избора 2000. године и пада режима бившег југословенског председника Слободана Милошевића само једну је предводио представник социјалиста - Живорад Милосављевић.

„Иако је пала власт у Београду, ми смо овде поштено добили изборе - имали смо 20 одборника у скупштини, наспрам 13 из опозиције", сећа се он.

Изборни дан провео је на њиви, пошто свакако „није могао да улази у општину и нарушава бирачко место", додаје.

Када је сазнао да је освојио нови мандат, отишао је до општинске зграде у „гуменим опанцима и кожуху".

„Сећам се да су се тада скупили из опозиције испред општине и викали да смо лопови, а ја нисам хтео да се кријем - сишао сам доле и честитао овој тринаесторици који су постали одборници и питао да ли још неко мисли да је победио", објашњава председник општине Сопот.

Тај успех му није донео много доброг у партији, пошто су га убрзо из СПС-а „избацили и обавестили факсом" о томе, испричао је Милосављевић за недељник Време.

То је изгледало као „операција без анестезије", додао је он.

Погледајте видео о петооктобарским демонстрацијама и паду режима Слободана Милошевића

Током прве деценије 21. века, опозиција његовој власти била је Демократска странка.

Њен члан је и данас Дарко Сарић, један од оснивача одбора ове партије у Сопоту.

„Демократска странка није могла ни на врхунцу моћи да победи на изборима у Сопоту, а 2008. године је била најближа и Жика је имао већину од само једног одборника.

„Било је 17 одборника на његовој страни, а 16 на нашој - ипак, никада та коалиција није могла да се пољуља", признаје Сарић.

Ипак, опозиција каже да су иза Милосављевића стајали резултати и увек је успевао да избори средства за општину из буџета града, што је Сопоћанима био мотив да наставе да га подржавају.

„Жика сам каже да су `избори вага за тачно мерење`, а његови резултати говоре за себе", закључује 43-годишњи економиста.

Између 2004. и 2016. године, Живорад Милосављевић је предводио групу грађана која је носила његово име, а у том периоду је два пута убедљиво на изборима побеђивао још једног знаменитог Сопоћанина.

Владан Лукић, бивши фудбалер и директор Црвене звезде, 2008. и 2012. године покушао је да постане председник општине, али је Милосављевић односио изборне победе.

Ипак, Лукић је у два наврата, као коалициони партнер учествовао у формирању локалне администрације.

Милосављевић се 2015. године придружио Српској напредној странци, а каже да је до тога могло да дође и три године раније.

„Још 2012. године сам се договорио са врхом СНС-а, али локални напредњаци у Сопоту нису прихватили то.

„Касније смо се лако договорили и од тада сам члан", објашњава он.

Левичар који воли Тита и Југославију

Упркос променама страначких боја, зид канцеларије председника општине Сопот и даље краси портрет бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита.

„Нашли смо слику у неком складишту, бацио је неко, а ја сам је сачувао - баш је добра, види како Броз има одличан држање", говори Милосављевић загледан у слику.

За себе каже да је левичар и заљубљеник у бившу земљу, која је била „озбиљна".

„Требало је прогутати милион ствари зарад мира, само да не пукне пушка - када се то деси, разум одлази на страну.

„Та земља је правила све: и шине и вагоне и локомотиву, авионе... Тада су јагоде из Сопота ишле за Ријеку и Љубљану авионом, знали су и сељаци да лете авионом.

„Ако је сељанка попут моје мајке од земље могла сама да подигне и ишколује двоје деце, то довољно говори о Југославији и Титу", закључује он.

Мале ствари уместо великих тема

„Знамо се" - тако је гласио слоган Групе грађана „Живорад Милосављевић" на локалним изборима у Сопоту 2008. године.

Милосављевић покушава да анегдотом из једне од кампања за локалне изборе објасни због чега то није само флоскула.

„Један млађи човек је хтео да се кандидује, а отац му је рекао - `како мислиш да победиш Жику, па он зна и ко колико свиња има у штали`", препричава уз осмех Живорад.

Сагласни су и у опозицији - Сопоћани гласају за Милосављевића из године у годину зато што их слуша и решава проблеме који утичу на њихову свакодневницу.

„Вероватно не постоји ниједан председник општине у Србији који `у главу` познаје сваког суграђанина као он", поручује Петар Павловић, координатор иницијативе Зелени пресек у Сопоту.

Зелени пресек је политичка организација која делује у Младеновцу, Барајеву и Сопоту и делује као опозиција власти коју предводи Живорад Милосављевић.

Дарко Сарић из села Неменикућe у општини Сопот каже да је Милосављевић „једини председник општине којег памти", иако има 43 године.

„У малим срединама, велике политичке опције и идеологије нису тема - овде је тема контејнер за смеће, улична расвета, сређивање гробља и капела, а он је то схватио", објашњава овај економиста.

Због тога се председник општине фокусирао на инфраструктуру, која је у Сопоту добро уређена у поређењу са околним местима, додаје.

„У сваком селу и сваком сокаку постоји инфраструктура - вода, гас, асфалт и све остало.

„Верујем да сада не звучи као да сам неки опозиционар, али то је реално стање," истиче Дарко.

Сопот је једна од најуспешнијих општина у Србији када се ради о издавању грађевинских дозвола, а заинтересованост инвеститора је велика због добрих услова за живот и рад у овом месту.

Током 2016. и 2017. године ова општина била је најуспешнија у Србији у овој категорији - у том периоду је издато 398 дозвола, 95,1 одсто предмета ове врсте је решено, а чак 98,4 одсто решених је имало позитиван исход, наводи се на сајту gradjevinskedozvole.rs.

Како би био у прилици да заобиђе бирократију и послове завршава брже, Милосављевић је основао Јавно комунално предузеће у Сопоту које је опремљено механизацијом за асфалтирање путева, одношење смећа, чишћење снега и другим машинама.

„То сам урадио зато што би у супротном требало много времена да се асфалтира само једна улица - тендери су ишли преко града, питање је да ли ћеш добити средства и када ће доћи да ураде", истиче он.

Милосављевић каже да покушава да задржи младе и образоване у Сопоту.

„Нема потребе да иду по другим градовима и иностранству, да се прво неколико година `излупају`, него одмах могу да почну каријеру овде", објашњава председник ове општине.

На том принципу инсистира и у градској управи седе они који су рођени и одрасли у овом месту.

„Гледао сам од почетка да у општини окупим екипу која не листа огласе - не гледамо на сат у три сата, немаш где да трчиш, неће ником да оде аутобус", тврди Милосављевић.

Некада је младим лекарима било тешко да нађу посао у Сопоту, па је општина покренула иницијативу „Заједно за здравље" са локалним домом здравља.

„Циљ је да сви који заврше Медицински факултет, а из Сопота су или су удати или ожењени овде, добију посао.

„За лекаре који желе да устану овде дуже, планирамо да изградимо и зграду са 16 станова и да им дамо за џабе - то је баш у духу социјализма", истиче Милосављевић.

Ко је Живорад Милосављевић?

Аутократија, занемаривање екологије и непотизам

Младен Самарџија, 30-годишњи апсолвент на Пољопривредном факултету, рођен је две године након почетка ере Живорада Милосављевића у Сопоту.

Иако хвали инфраструктуру у општини за коју сматра да је значајно испред других у окружењу, Младен указује и на пропусте које прави Милосављевићева администрација.

„Услови за младе нису тако добри - немаш шта да тражиш што се тиче посла, ако ниси у странци, а недостаје нам и спортских и културних садржаја у Сопоту пошто се мало се улаже у те ствари", тврди Самарџија.

Најпознатија културна манифестација у Сопоту је СОФЕСТ - филмски фестивал који се у овом месту одржава од 1972. године.

Из опозиције Милосављевићу замерају да општину води недемократски.

„Сва власт је централизована у његовим рукама, па и код доношења најмање важних одлука чека се да он аминује", објашњава Дарко Сарић из ДС-а.

Петар Павловић из иницијативе Зелени пресек сматра и да у управи немају много слуха за еколошка питања, јер то не доноси довољно гласова његовој политичкој опцији.

„Општинска власт не обраћа пажњу на еколошке проблеме - депонија на путу ка планини Космај мора да буде санирана, јер штети здрављу људи и нарушава туристички потенцијал овог краја", напомиње он.

Има и оних који Милосављевићу пребацују да је запослио сина и ћерку у општини, а председник са 32-годишњим стажом на челу ове општине то не пориче, али тврди да је све било по прописима.

„Питам те људе - да ли је требало да их запослим у Црној Трави?

„Обоје су завршили Правни факултет у Београду и дошли су по конкурсу, сви правници из Сопота који су хтели посао у општини или суду су га и добили, још увек нам треба још четири или пет правника," каже он.

Причале су се разне приче о наводним малверзацијама у општини током његовог вишедеценијског мандата, па су у Сопот долазиле „разне инспекције да провере пословање општине", али нису пронашли ништа спорно, истиче Дарко Сарић.

„Улазим у други део живота, председник општине је и даље исти човек, а делује да ће убедљиво победити и на следећим изборима, ако одлучи да се кандидује", закључује Сарић.

Док пролази кроз Сопот, Живорад Милосављевић застаје на сваких неколико метара - мештани га познају и навикли су на непосредан контакт са њим, али зна и он њих - по имену, презимену и делу града или селу одакле потичу.

„Добар дан, Жико! Морам да частим, водим вас на ручак", добацује жена у тридесетим годинама на пешачком прелазу.

Милосављевић отвара прозор аутомобила да је поздрави, па објашњава чиме је заслужио ту част.

„Девојка је одавде, има стан у центру, професорка је језика и сваки дан путује на посао у Београд. Кад сам чуо за то, ја сам је позвао да јој нађемо посао овде у школи, да живи и ради код куће", каже председник општине са најдужим мандатом у Србији.

„Увек ослушкујем и извучем тако некоме идеју из главе, а она се често односи на велики број других суграђана - тако решавамо проблеме", закључује он.

Погледајте видео: Шта се догађало у Београду 9. марта 1991. године

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk