Привреда и новац: Шта су платни разреди и зашто никако да заживе у Србији

У основној школи званој „плате у јавном сектору Србије" ситуација нимало није једноставна - на пример, нема јасних разреда, па свако оцењује по посебном критеријуму.

То значи да је сваког 1. или 15. у месецу за исто знање могуће добити петицу, али и двојку - зависи у ком сте одељењу.

И тако ће бити барем до 2025, за када се одлаже дугоочекивано увођење платних разреда за све којима је држава директно или индиректно послодавац.

„Када израчунате да немате довољно новца да већина буде задовољна, да је боље давати '2.000 господину и 3.000 госпођи', него трајно уредити читав систем, онда не улазите у то", каже Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука и председник синдиката Независност.

Главни разлог одлагање је епидемија корона вируса, јер су активности биле усмерене на пакете помоћи грађанима и привреди, изјавила је у Народној скупштини Марија Обрадовић, министарка за државну управу и локалну самоуправу.

„Понекад ни најбоља намера не може да се спроведе у дело услед околности које су често ван нашег утицаја", каже.

Платне разреде за запослене у јавним службама најављивали су и бивши министри Бранко Ружић и Кори Удовички, али је рок је стално померан - последњи је био до 2022. године.

„Претпостављам да постоје секторски отпори, јер би се видело да су у неким министарствима плате превисоке", каже економиста Владимир Вукчевић.

У последњем извештају Фискалног савета наводи се да одлагање платних разреда за 2025. значи да Влада „де факто признаје да не постоји политичка воља за спровођење реформи".

„Та реформа је од почетка накриво направљена", каже за ББЦ Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

„Кад се укрцате на погрешан воз, свака станица ће вам бити погрешна", додаје.

Ђаци за то време свакодневно иду у школу и добијају оцене, иако се и даље не зна чиме се тачно баве и колико знају.

Шта су платни разреди?

То су категорије у које би занимања у јавном сектору била разврстана, што би одређивало висину плате.

Међутим, тога у Србији нема.

„Наш систем је неуређен, јер различити делови јавног сектора имају сопствене прописе и законе којим уређују зараде", каже економиста Владимир Вукчевић.

На пример, наводи, полиција има сопствену основицу и коефицијенте на основу којих рачуна плату, а која је потпуно другачија од просвете и здравства.

„То значи да постоје велика одступања за упоредива радна места - рачуновођа на једном може да има већу плату него рачуновођа негде другде", каже Вукчевић.

Према подацима Републичког завода за статистику, нешто више од 600.000 људи у Србији ради у јавном сектору.

Од тога је око 140.000 запослено у јавним државним или локалним предузећима, која имају сопствене зараде и пословања.

То значи да у администрацији, полицији, војсци, здравству и образовању ради око 450.000 људи.

Дакле, идеја платних разреда је да за све њих постоје иста основица и систем коефицијената за обрачунавање плате.

„Тако би се, на пример, основица од 20.000 динара множила са коефицијентом три за полицајце или 3,2 за наставнике и на тај начин би се показала хијерархија радних места.

„Све би било јасније и транспарентније - како вреднујемо радна места и како одређујемо плате. Видело би се тачно ко шта ради", каже Вукчевић.

Вучковић објашњава да такве реформа по правилу води ка благом повећању зарада.

„Виде се различите нерационалности, да неко има прениску зараду, а неко превисоку и уместо да се то изнивелише углавном се само подигну плате онима који имају ниску", наводи.

Ко би ту онда имао приоритет?

Стојиљковић истиче да је јавни сектор прилично сложен, као и да његови различити делови имају другачију преговарачку моћ у односу на државу.

„Најмањи утицај имају јавна управа и администрација, а ситуација је нешто другачија са сегментима који имају утицај на јавност, попут образовања и здравства", наводи.

„Ту је и апарат принуде, који морате посебно да третирате - не можете да дозволите да запослени у полицији и војсци буду незадовољни", додаје.

Зашто то до сада није урађено?

О увођењу платних разреда активно се прича од 2014. године.

Кори Удовички, бивша министарка државне управе и локалне самоуправе, изјавила је тада да платни разреди „не могу да се десе преко ноћи".

Њу је на тој функцији наследио Бранко Ружић - он је 2017. увођење платних разреда најавио за 2019, а када је 2019. дошла рекао је - „следеће године".

Ружића је наследила Марија Обрадовић, која је 2020. изјавила да су реформа локалне управе и платних разреда „основни задаци њеног министарства".

„Нас финансирају грађани и морамо бити ефикасан сервис", навела је Обрадовић.

Алтипармаков из Фискалног савета каже да је за увођење платних разреда једна од најизазовнијих реформи за било које друштво.

„Много прилично добростојећих држава у Европи, попут Словачке и Чешке, није се осмелило да пређе на систем платних разреда", наводи.

Како каже, за платне разреде и општу рационализацију кључно је да прво постоји оперативна база података запослених.

„Потребно је да та база каже поименце ко су тих пола милиона људи запослених у државној управи - које су им квалификације, плате, извори прихода и слично", каже Алтипармаков.

„Када немате те чврсте податке, јасно вам је да са технократског становишта не можете да урадите добру анализу", додаје.

Стручњаци су током година упозоравали и на други проблем.

Стојиљковић са ФПН-а сматра да је увођење платних разреда „политички неисплативо".

У том случају, истиче, морате „гарантовати права, стабилизовати процедуре, увести ред и у запошљавање и у плате, а онда нема простора за партијско запошљавање".

„Када се ради о држави или о власти, ви у нешто улазите или не улазите зависно од процењених капацитета да у оквиру тога постигнете задовољавајући политички резултат по вас - то је кључно објашњење", наводи.

„А задовољити више од пола милиона људи, са врло различитим позицијама и аргументацијом, значи ограничити своју власт, а потом и обезбедити довољна средства за све", наводи.

Шта даље?

Чека се 2025. година.

Министарка Обрадовић се за то време нада стабилизацији епидемиолошке ситуације у земљи.

„То ће ослободити ресурсе, што финансијске, што кадровске за друге потребе, а пре свега за овај реформски процес", навела је у Народној скупштини..

Обрадовић каже и да се „континуирано ради на Каталогу радних места, који је основ за вредновање послова у јавним службама и државним органима".

„Повезали смо Каталог радних места, који усваја Влада, са актима о систематизацији јавних служби, а следећи корак је да повежемо радна места из каталога са коефицијентима по којима се сада исплаћују плате у јавним службама", навела је.

Додала је да Министарство финансија од 2019. активно ради на успостављању и новог информационог система, који „треба да обезбеди прецизно планирање, управљање и контролу извршења буџета за трошкове рада запослених у јавном сектору".

Да ли ће тада школа „плата у јавном сектору" добити разреде?

„Не знам, то је велико питање - потребни су одлучност и воља", каже Вучковић.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да су они још пре неколико година рекли да реформа не иде у добром смеру.

„У том смислу рекли смо да, на неки начин, имамо разумевања зашто се одлаже ова реформа - тај курс је био потпуно погрешан", наводи.

„Са те стране можемо да разумемо одлагање, али оно треба да буде праћено критичком анализом шта је све део сада урађено и да се види где идемо", додаје.

Како каже, то је најмање лоше решење, уколико већ нема техничких могућности и друштвене подршке.

„Али ајде да барем идемо у делимичне реформе појединачних важних сегмената, попут здравства и образовања", наводи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk