Србија и деца: Шта је УНИЦЕФ и зашто је важан

Пре 75 година, деца су добила свог светског заштитника.

Генерална скупштина Уједињених нација основала је 11. децембра 1946. године Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ).

У више од 190 земаља, међу којима је и Србија, УНИЦЕФ се бави здравственом и правном заштитом деце, прати њихов развој и обезбеђује једнак приступ образовању.

„Посебан акценат се ставља на угрожену и маргинализовану децу.

„Раде се истраживања на основу којих се одређују наше активности - на тај начин можемо да уочимо где постоји проблем и како да пружимо помоћ и подршку", каже Јадранка Милановић из УНИЦЕФ-а за ББЦ на српском.

Прва земља која је добила помоћ од УНИЦЕФ-а била је Федеративна Народна Република Југославија 1947. године, а самим тим и Србија као део бивше државе.

Наредне године, Југославија је прва у Европи, а друга на свету основала Национални комитет за УНИЦЕФ поставши земља донатор.

УНИЦЕФ је једна од првих организација које су реаговале на избијања рата на простору бивше Југославије 1991. године.

То је био повод и да ова организација отвори прву међународну канцеларију у Београду, како би обезбедила помоћ деци и породицама са подручја захваћених ратом, као и онима који су морали да напусте домове.

Након 2000. године, УНИЦЕФ помаже Влади Србије да донесе законе који се тичу деце и усагласе их са међународним стандардима, законодавством Европске уније и конвенцијама УН-а.

Шта је УНИЦЕФ?

Генерална скупштина Уједињених нација основала је УНИЦЕФ пре 75 година са намером да помогне деци у послератној Европи.

„Помагало се деци и омладини да се извуку из беде и сиромаштва, као и да им се обезбеди све што је потребно", каже Милановић.

УНИЦЕФ се руководи Конвенцијом о правима детета која је усвојена 1989. године, а тадашња Социјалистичка Федеративна Република Југославија била је међу првим земљама која је потписала и ратификовала овај документ.

У деловима света захваћеним ратом, УНИЦЕФ је присутан на терену и како наводе, „пружају наду и помоћ која спашава животе деци и њиховим породицама".

„Иако смо аполитични и непристрасни, никад не остајемо равнодушни када је у питању одбрана права деце и заштита њихових живота и будућности", наводи се на сајту УНИЦЕФ-а.

Првобитно организација која је пружала помоћ деци у земљама разореним ратом, њено подручје деловања се временом проширило.

„УНИЦЕФ је од оснивања присутан где год је то потребно и пружао је помоћ неопходну за преживљавање, здравствене услуге и обезбеђивао образовање и заштиту у земљама у којима се одвијао рат.

„Све је остало исто до данас, с тим да је помоћ постала разноврснија у земљама које су економски напредовале", објашњава Јадранка Милановић.

Резултати УНИЦЕФ-а кроз историју

Након пружене помоћи деци у Европи, УНИЦЕФ је пажњу усмерио на друге делове света - Африку, Азију и Јужну Америку.

У међувремену је Морис Пате, извршни директор до 1965. године, учврстио консензус да су потребе деце изнад политике.

Са падом социјализма у источном делу Европе, УНИЦЕФ се поново враћа на Стари континент.

Према њиховим подацима, 75 година рада изнедрило је следеће резултате:

УНИЦЕФ је постао стални члан Уједињених нација 1953. године када је проширио мандат на подршку дугорочним потребама деце широм света.

До тада је акроним УНИЦЕФ првобитно значио „Међународни дечји фонд Уједињених нација за хитне случајеве", да би био преименован у назив који носи данас, а акроним је задржан.

Потом је 12 година касније, 1965. године, добио Нобелову награду за мир.

У свакој земљи функционише као међународна канцеларија, а успоставља се на позив владе одређене земље.

Финансира се добровољним прилозима појединаца, држава, влада, фондација и компанија.

Руководи се још једним документом - Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена.

„Иако је УНИЦЕФ дечји фонд, осим деце се бави и породицом.

„Уколико желите да помогнете деци, морате да помогнете и породицама које имају одређене проблеме", наводи Милановић.

Тако резултати од прошле, 2020. године, показују да је УНИЦЕФ:

Како УНИЦЕФ делује у Србији?

Пажња је усмерена на заштиту деце, поготово у областима здравља, исхране, образовања и развоја почевши од раног детињства до адолесценције.

На основу истраживања, а у сарадњи са Владом Србије, УНИЦЕФ прави петогодишњи план.

„Акценат до 2025. године је на угроженој и маргинализованој деци", каже Јадранка Милановић.

Додаје да је важно да свако дете које спада у ову категорију има здравствену заштиту и буде заштићено од насиља, злостављања и искоришћавања.

„Посебан осврт је на здравствену негу деце која живе у сиромаштву, оној која су ромске националности или са сметњама у развоју", наводи се.

Важно је да инклузивно образовање постане доступно за свако дете, каже она.

„Иако законски јесте, постоји одређен број деце која још увек иду у специјалне школе и која нису заједно са другим вршњацима", наводи.

Статистика УНИЦЕФ-а показује да 11 одсто деце узраста између три и пет година из најсиромашнијих домаћинстава не похађа предшколске установе, као и да „свега 27 одсто девојчица ромске националности иде у средњу школу".

УНИЦЕФ и пандемија корона вируса у Србији

Ниска примања родитеља показала су се као препрека школовању одређеног броја деце током пандемије корона вируса, када је уведена настава на даљину путем телевизије, затим интернета.

„Успостављене су својеврсне библиотеке лаптопова и компјутера, где деца могу да позајмљују и враћају уређаје", каже Милановић.

Додаје да, осим тога, неки наставници и родитељи нису били довољно вешти када је у питању коришћење дигиталних уређаја.

„У оквиру пројекта смо побољшали рачунарску писменост код неких наставника и родитеља", наводи.

Старији школарци су пак истакли другачији проблем током короне.

Ментално здравље младих је избило у први план, наводи Милановић.

„Показало се да још постоји велика стигма међу младима да обрате за помоћ и говоре о томе", каже.

Стога је УНИЦЕФ у октобру 2021. године покренуо кампању под називом Из мог угла.

„Кампањом покушавамо да разбијемо стигму и младима објаснимо да је океј кад ниси океј, као и да је важно да разговарају о томе и обрате се за помоћ.

„Покренули смо платформу која се баш тако зове - Све је океј, а на њој млади људи, адолесценти и њихови родитељи могу да нађу велики број информација", објашњава.

На платформи се могу добити сазнања о томе какви су симптоми када неко има проблеме са менталним здрављем, основне информације везане са решавање тог проблема, али и контакте установа и институција којима могу да се обрате.

Од успешне влогерке до промотерке УНИЦЕФ-а у Србији:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk