Острво које сваких пола године мења државу којој припада

Острво фазана
Натпис на слици Острво фазана

Најпре ће Француска предати око 3,000 квадратних метара своје територије Шпанији, а да ниједан метак не буде испаљен.

Потом ће, за шест месеци, Шпанија својевољно ту територију вратити Француској. Како јавља Крис Бокман, тако је већ више од 350 година.

Француско баскијско летовалиште Ендај последње је насеље пре границе са Шпанијом. Ван сезоне, на његовим предивним кривудавим пешчаним плажама излежава се стотине фока. Ипак, ако боље погледате, видећете да су то заправо одважни сурфери у костимима за роњење.

Тик преко воде је шпански знаменити град Ондарибија на који се надовезује модернији градић Ирун. Природна граница иде током реке Бидасое која својим естуаром - левкастим заливом - чини границу између две државе.

Натпис на слици Острвом се управља из градске већнице Ендаја шест месеци годишње

Ако кренете реком узводно, поглед на обале се мења. Разнобојне зграде баскијског пејсажа смењују индустријска складишта на француској, и непривлачни стамбени блокови на шпанској страни.

Али оно што сам дошао да видим је Острво фазана (на француском Ile des Faisans, на шпанском Isla de los Faisanes).

Није га лако наћи. Када сам се распитивао како тамо да стигнем, нико није схватао зашто уопште желим да идем на острво. Кажу ми да тамо нема ничега и упозоравају ме да се острво не може посетити - нико тамо не живи, и то није туристичка атракција попут планине Сен Мишел.

Ипак, острво је ту - мирно и неприступачно, усред реке, прекривено дрвећем и уредно подшишаном травом, са старим спомеником којим се гаји сећање на невероватне историјске догађаје из 1659. године.

Током три месеца, Шпанци и Французи су на острву, које је сматрано ничијом земљом, преговарали крај дугог рата. На обе стране постављени су дрвени мостови. Када су преговори почели, војске су биле у приправности.

Резултат је био мировни споразум - Пиринејски договор. Размењене су територије, а границе исцртане. Споразум је потврђен краљевским венчањем - француски краљ Луј Четрнаести оженио је ћерку шпанског краља Филипа Четвртог.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Сусрет француског краља Луја XIV и шпанског краља Филипа IV на Острву фазана, 1660. године

Једна од одредби споразума говори да ће само острво остати подељено између две земље, а да ће се надлежност ротирати. Током шест месеци једне године, од 1. фебруара до 31. јула, биће под шпанском управом, а наредних шест месеци под француском.

Ова врста заједничког суверенитета назива се кондоминијум, а Острво фазана један је од најстаријих примера.

Поморски командант шпанског града Сан Себастијана и његов француски колега из града Бајона делују као гувернери острва. У пракси, они имају других, важнијих послова, па се управљањем острвом баве градоначелници Ируна и Ендаја.

Беноа Угартемендија задужен је за одржавање зеленила у локалном савету Ендаја. Каже да сваке године бродом шаље мали тим радника који подшишају траву, секу гране и то је, отприлике, то. У зависности од плиме и осеке, до острва се из Шпаније може доћи и пешке, тако да се, поред шишања траве, шпанска полиција бави и протеривањем илегалних кампера.

Натпис на слици Споменик на острву

Острво је мајушно - нешто више од 200 метара дугачко и око 40 метара широко. Грађани су позвани да га посете на датуме када се обележава историјски значај острва, али Беноа каже да су заинтересовани углавном старији, јер млади не знају ништа о историјском значају тог места.

У данашње време, прелазак француско-шпанске границе је готово неприметан, ако се не рачуна гужва у саобраћају. Ипак, током Франкове диктатуре, границу су браниле снажне полицијске снаге. Градоначелник Ендаја Коте Екентаро каже да су се на сваких 100 метара дуж обале налазили контролни пунктови који су служили да спрече противнике да уђу или изађу из Шпаније.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици На граници није увек било мирно - новинар Рејмонд Вокер претрчава мост носећи бебу током Шпанског грађанског рата

У данашње време, градоначелници Ирупа и Ендаја састају се десетак пута годишње да би разговарали о питањима попут квалитета речне воде и права на рибарење.

У прошлости су забележени случајеви да су се шпански рибари бунили против облика француских бродова, док их сада брину излетници са француске стране који им својим бродићима ремете мир и кваре посао.

Острво није ни на чијој листи приоритета. Бори се са ерозијом - смањило се готово за половину током векова јер се силина реке појача када се отопи снег са Пиринеја.

Ипак, ни Француска ни Шпанија не желе да троше новац на изградњу обалоутврда на острву.

Ове године неће бити чак ни церемоније примопредаје власти.

Постојала је идеја да се на острву вијори застава оне земље која тренутно њиме управља, али градоначелник Екенаро каже да би то само испровоцирало баскијске сепаратисте да је скину или замене својом.

И поред тога, Острво фазана остаје пример за најмање оспоравано погранично острво на свету, које у фебруару мења управљача.

Па ће се у августу то десити поново. И тако у круг.