Протести у Нишу: Одакле ћемо летети и колико ће то коштати

Нишлија са транспарентом на коме пише "Вучућу не отимај Нишу аерoдром" Image copyright Вања Кесер, Јужне вести
Натпис на слици Протест у Нишу траје већ другу недељу за редом

Док су Нишлије и даље на улицама, неизвесно је да ли ће нишки аеродром, по препоруци владе, припасти држави. Стручњаци кажу да је сигурно да ћемо у наредних неколико година из Ниша наставити да летимо као и до сада. После тога - ко зна.

Када је Удружени покрет слободних станара послао мејл председнику Александру Вучићу у коме га позива да у Берлин на састанак са немачком канцеларком Меркел лети из Ниша, са аеродрома „Цар Константин", јер је одатле пут јефтинији, седница Скупштине Ниша, на којој је требало да се одлучи о судбини овог аеродрома, већ је била одложена.

Дан раније, почеле су гласине о одлагању седнице, а онда је повереник СНС-а за Ниш Звездан Миловановић потврдио да је на састанку у Београду одлучено да се одлаже.

У Београду је, верују Нишлије, одлучено још много тога што је хиљаде људи и извело на улице.

Нишлије су најпре у понедељак играле и певале на ускршњој журки, а онда су дан касније изашле на улице, другу недељу заредом.

Нишлије протестују због преноса власништва аеродрома на државу и траже да власти објаве уговор о концесији аеродрома „Никола Тесла", као и информацију о томе да ли постоје заинтересовани концесионари за нишки аеродром. Позвали су градоначелника Ниша Дарка Булатовића да поднесе оставку.

Весници пролећа

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Споран одговор државе о томе да ли концесија „Николе Тесле" има везе са преузимањем нишког аерoдрома

Када је средином марта на седници Скупштине града Ниша усвојен средњорочни план развоја аеродрома, није било помена о преласку на државно власништво.

Онда је, недељу дана након потписивања уговора о концесији аеродрома „Никола Тесла" са француском фирмом „Ванси", Градско веће Ниша, на препоруку Владе Србије, донело одлуку да нишки аеродром уступи држави.

Истог дана, почели су протести у Нишу.

„Ми стално добијамо лоше вести, али су људи овога пута били бесни. Гледао сам реакције на друштвеним мрежама и питао се да ли ће неко нешто да уради", каже Милош Бошковић.

Бошковић, бивши одборник, направио је Фејсбук групу „Не дамо нишки аеродром" која је окупила неколико хиљада људи који су и изашли на улице.

„Главни циљ је да посланици гласају против преласка аеродрома у државно власништво. Постараћемо се да сви грађани знају ко су одборници, да након гласања могу да их погледају у очи и питају за шта су гласали", каже Бошковић.

„Иш из Ниш"

Image copyright Вања Кесер, Јужне вести
Натпис на слици Протести у Нишу почели су крајем марта када је Градско веће одлучило да власништво над аерoдромом пренесе држави.

Када је министарка Зорана Михајловић посетила Ниш и покушала да убеди Нишлије да преузимање аеродрома нема везе са концесијом „Тесле", извиждана је уз транспаренте „Иш из Ниш".

Поред Нишлија, многи сматрају да концесија вероватно има неке везе са преузимањем „Константина".

„Француски председник Емануел Макрон је још у децембру прошле године, после посете Вучића Француској, захвалио на сарадњи која иде јако добро, нарочито у области инфраструктуре и аеродрома. То је рекао двадесет дана пре него што је комисија изабрала Ванси", каже за ББЦ Предраг Вујовић, некадашњи директор ЈАТ-а.

Први српски "еколошки устанак" у Белој Цркви

Опасни отпад: Како су Белоцрквани изборили да га се реше

За разлику од министарке Михајловић, председник Александар Вучић рекао је да је нишки аеродром ипак ограничен на милион путника и да након што достигне ту цифру, држава има обавезу да се консултује са концесионаром београдског аеродрома.

„Осим ако нема лични интерес, председник уопште овим не би требало да се бави. Очекујем само да почне да прича о змијама и пацовима на нишком аеродрому, као што је био случај у Херцеговачкој", каже Вујовић.

Поређење са Херцеговачком и пројектом „Београд на води" прави и невладина организација Национална коалиција за децентрализацију која је промену власништва над нишким аеродромом оценила као још један корак ка све дубљој централизацији власти.


Аеродроми „Никола Тесла" и „Константин Велики": шта знамо до сада

Држава је 22. марта 2018. потписала уговор о концесији аеродрома Никола Тесла.

Уговор је потписан на 25 година са француском компанијом „Ванси".

Компанија „Ванси" би требало да плати 501 милион евра, уз обавезу инвестиција од 732 милиона. Буџет Србије би од те суме требало да добије 417 милиона, мали акционари 84 и остатак је такса на концесију која се креће од 4.4 до 15 милиона евра.

Уговор о концесији није представљен јавности.

Градско веће Ниша, на препоруку Владе Србије, на седници 30. марта, одлучило је да аеродром „Константин Велики" уступи Републици Србији.

Исте вечери, неколико хиљада Нишлија изашло је на улице у знак протеста.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић рекао је да је „главни кривац" преноса власништва на државу уговор о земљишту на коме се налази нишки аеродром, потписан 2010. године. У уговору стоји да је град Ниш дужан да Војсци Србије да накнаду за уступљено земљиште. Ниш тај новац нема.

Министарка Зорана Михајловић посетила је Ниш 3. априла. Извиждана, изјавила је да преузимање аеродрома нема везе са концесијом аеродрома „Никола Тесла".

Истога дана, председник Александар Вучић рекао је да нишки аеродром ограничен на милион путника и да након што достигне ту цифру, држава има обавезу да се консултује са концесионаром.

Организација Транспарентност Србија већ дуже од годину дана од Владе тражи увид у Концесиони акт и Студију оправданости за концесију аеродрома Никола Тесла.

Након што је Управни суд наложио Влади да одговори на Захтев за приступ информацијама од јавног значаја, ова организација добила је одговор Владе да је све у вези са концесијом тајна.

О власништву аеродрома у Нишу требало би да одлучи Скупштина овог града. Не зна се када ће се одржати одложена седница, планирана за 10. април.


Политика и математика

Image copyright Getty Images
Натпис на слици „Нико не спомиње како ће се третирати коришћење аеродрома у оквиру приче о Руском хуманитарном центру", каже Предраг Вујовић.

Када је аеродром у Нишу отворен 2004. године, број путника је био нешто мањи од 20.000. Девет година касније, било их је нешто више од 21.000. А онда је 2014, са „Константина" полетело свега 1.335 људи.

Број путника из 2014. један је од аргумената државе да Ниш не може сам. Предраг Вујовић сматра да је то „чиста манипулација цифрама".

„Нико не спомиње како ће да третира коришћење аеродрома у оквиру приче о Руском хуманитарном центру. Мислим да се прича намерно окреће према Французима, а питање је шта је позадина. Не знам да ли ће се на аеродрому у Нишу ускоро говорити француски, руски или арапски, али, 'по нишки' сигурно неће", каже Предраг Вујовић.

Стручњаци кажу да је тешко схватити шта се тачно дешава и чије интересе држава брани.

Петар Војиновић, главни уредник портала Танго Сикс, каже да је питање зашто држава тражи повећање такси на нишком аеродрому са три на шест евра, ако их уопште и тражи.

„Тренутно имамо збуњујућу ситуацију са непровереним информацијама. Једно од тумачења је да неки сегмент државе тим неразумним захтевом почиње процедуру склапања екипе која сада руководи аеродромом", сматра Војиновић.

Виртуелни рат Београда и Приштине

Паркинг у облацима

Он, међутим, верује да политика неће утицати на даљи развој аеродрома у Нишу, бар у наредних неколико година. Уговори са лоу кост компанијама не могу се тек тако мењати.

„Држава би морала да испуњава услове концесионара, али поента је да нико не може лоу кост компанији да забрани да лети. Можете преко аеродрома некога да привучете или отерате. Сазнали смо да се уговори са лоу костерима до 2021. године не могу мењати", каже.

И компанија „Ванси" обећала је да, поред тога што неће отпуштати раднике, неће повећавати ни таксе на аеродрому „Никола Тесла" - прве три године пословања, шта ће бити касније не зна се.

Без дугорочних планова

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Уколико концесија носи ограничења, она ће дати негативне резултате у будућности.

Предраг Вујовић је сумњичав када су информације о уговору о концесији „Николе Тесле" у питању и пита се да ли ће држава и овај аеродром заиста добити милијарду и по евра.

„Да би била милијарда и по, наредних 25 година, они треба да имају чисту добит од 60 милиона годишње. Ако је „Никола Тесла" прошле године зарадио 27 милиона евра са пет милиона путника, то значи да Београду треба 13 милиона путника више", каже.

Он сумња да се тако нешто може десити и за 25 година.

Петар Војиновић сматра да досадашњи развој нишког аеродрома показује да нико од оних који су до сада њиме управљали „није седео скрштених руку".

Пад броја путника из 2014. је, објашњава Војиновић, резултат непромишљеног давања субвенција.

Уколико концесија носи нека ограничења, она ће дати негативне резултате у будућности.

„Не можете дугорочно да планирате, ни као аедром, ни као компанија која лети са тог аеродрома. Цео бизнис модел се заснива на расту. Раст вам омогућава да узимате кредит, правите планове. Извесност је јако важна", каже.

Ако је веровати досадашњим изјавама власти, за сада је извесно да Ниш неће имати проблема док не догура до милион путника. Досадашњи рекорд је 300 хиљада.

„Док год се држава меша, нећемо летети јефтиније. Држава хоће да се ослободи Београда, а узима Ниш. То нема логике, мора да постоји неки други интерес", сматра Предраг Вујовић.