Мигрантска криза: ЕУ лидери планирају затворене центре

Мигрантски брод близу обале Либије Image copyright AFP
Натпис на слици Европска унија и даље нема одговор на мигрантске бродове који стижу из Либије

Затворени мигрантски центри ће бити основани у државама Европске уније у којима ће бити обрађени захтеви за азил, резултат је договора који су постигнути у Бриселу.

Ови центри, који су основани на добровољној бази, треба да утврде који мигранти имају основ за останак, а "који ће бити враћени".

Италија, која је представља тачку уласка за мигранте, највише из Африке, запретила је да ће ставити вето на договор, ако не добије никакву помоћ.

Размештање избеглица ће такође бити обављено на добровољној бази.

Још увек није познато које земље ће бити домаћини центара и касније примити избеглице.

Бројеви људи који илегално улазе у Европску унију опао је 96 одсто од врхунца 2015. године, изјавили су представници Савета Европе.

У заједничком саопштење Европске уније стоји да ће азилантима бити ограничен ограничено кретање у оквиру ЕУ.

ЕУ: Како до решења за мигрантску кризу

Миграције „угрожавају слободан проток људи“

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Италија је главна дестинација за мигранте који стижу са северноафричких бродова

"После Европског самита, Европа је постала одговорнија и солидарнија", изјавио је италијански премијер Ђузепе Конте. "Данас, Италија није више сама."

Ипак, немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да је потребно да се уради више како би се разрешила неслагања.

Нови затвори за мигранте у ЕУ?

Адам Флеминг, дописник ББЦ из Брисела

Неколико ствари се издваја као добитак за новог италијанског премијера. Међу закључцима стоји и изјава о потреби да бродови који скупљају мигранте у Медитерану морају да поштују међународне законе.

Други резултат је пристанак на отварање затворених институција за мигранте који стижу у Европску унију. Неки тврде да ће овакве институције омогућити да се лакше врате људи којима су одбијени захтеви за азил, а други их већ описују као затворе.

Овај пасус је препун приговора, зареза и уметнутих реченица - што је ознака да је писан у сред ноћи.

Други занимљиви закључак је идеја о амбициозном партнерству с Африком. Тиме ЕУ покушава да балансира строги интерни приступ са пријатељским приступом према споља, чиме се нуди подстицај северноафричким земљама да изграде институције у којима је могуће проценити да ли мигранти могу да се преселе у Европу.

Шта је још договорено?

28 лидера ЕУ договорили су још неколико мера:

  • јачање спољњих граница и веће издвајање за Турску и северноафричке земље
  • истраживање могућности за "регионалне платформе за искрцавање", којим треба да се разбије бизнис модел банди које се баве шверцом људи, тако ште ће захтеви за азилом избеглица и миграната бити обрађени ван саме ЕУ. Међутим, тешко ће бити наговорити северноафричке земље да пристану на то, Мароко је поново одбио ту идеју у четвртак
  • интерне мере које ће предузети земље чланице како би ограничили кретање миграната у оквиру саме ЕУ, чиме се, како стоји у договору, подрива политика азила и слободан проток људи у Шенгенској зони
  • више инвестиција у Африци, чиме би континент постигао "суштинску социо-економску трансформацију", па ни људи неће хтети да одлазе у потрази за бољим животом
  • даљи рад на реформисању политике азила ЕУ, чиме се уводе измене у такозвано Даблинско правило, по коме мигранти морају да поднесу захтев за азил у првој земљи у коју су стигли

Чије потребе су задовољене овим договором?

Италијански премијер Ђузепе Конте је прво блокирао доношење закључака, што се ретко ради у ЕУ, пре него што су се лидери договорили како да одговоре на мигрантску кризу. И Италија и Грчка очекују да и друге земље поднесу терет кризе.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Грчка тврди да је заједничка акција неопходна ради смањења гужви на острвима у овој земљи

Међутим, неколико централноевропских држава обацило је предлог ЕУ да се 160.000 избеглица расели по Европи из пренатрпаних кампова у Италији и Грчкој.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да мигрантско питање је кључни проблем ЕУ - али је њој самит био потребан како би избегла политичку кризу код куће, којом би њена влада била угрожена.

Министар унутрашњих послова Хорст Сехофер, из Хришћанске социјалистичке уније у Баварској, дао јој је рок до викенда. Запретио је да ће избацивати мигранте из ове савезне државе, који су се регистровали на неком другом месту.

Без ове странке, Меркел би изгубила парламентарну већину.

Није јасно да ли ће мере које су договорене бити довољне и у изјави медијима, она је признала да "мора још пуно да се ради како би се превазишле разлике".

Колико миграната стиже у ЕУ?

Међу људима који стижу у ЕУ су избеглице које беже од рата у Сирији, тражећи азил.

Image copyright EPA
Натпис на слици Мигранти на броду Лајфлајн

Тренутна ситуација не подсећа на кризу из 2015, када је на хиљаде људи стизало сваког дана на грчка острва.

Али овог месеца, неколико бродова с избеглицама нису могли да пристану у италијанске луке, међу њима брод немачке хуманитарне организације Лајфлајн, чиме је ова тема враћена у центар пажње.

Броду Лајфлајн је дозвољено да пристане на Малти, након интензивних дипломатских напора неколико чланица ЕУ, које су пристале да ће преузети мигранте с брода. Малта је изјавила да ће и Норвешка учествовати у овој подели.

Више о овој причи