Глобално загревање: Нови лимит - степен и по

Париз
Натпис на слици Почело је у Паризу 2015.

Током претходне три године, научници који се баве климом предефинисали су оно што верују да је „безбедна" граница климатских промена.

Истраживачи су деценијама трврдили да раст глобалне температуре мора да буде задржан испод 2 степена Целзијуса до краја века, како би се избегао најгори утицај.

Али научници сада тврде да тај раст мора да буде нижи од 1,5 степена Целзијуса, што је безбедна граница за свет.

Сви се слажу да остварење тог циља неће бити лако.

Истраживачи ће ове недеље у Јужној Кореји известити о изводљивости и трошковима постизања ове доње границе.

Научници из Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ) окупљају се у граду Инчеон како би саградили план у сарадњи са владиним делегатима о акцијама које би требало предузети како би се задовољио овај нови циљ.

Зашто је циљ промењен?

Једном речју - политика.

Идеја о два степена као безбедном прагу за загревање еволуирала је годинама од када ју је први пут поменуо економиста Виилјам Нордхаус 1975.

До средине 1990-их, европски министри потписали су границу од два степена, а до 2010. то је била званична политика Уједињених нација. Владе су се у Савету сложиле да „задрже пораст просечне глобалне температуре испод два степена".

Image copyright Climate Vulnerable Forum
Натпис на слици Границу са два степена треба спустити на степен и по

Међутим, мале острвске државе и низијске земље биле су врло несрећне због ове перспективе, јер су веровали да то значи да ће њихове територије потопити море, како високе температуре буду топиле лед и ниво мора буде растао.

Наручили су истраживање које је показало да ће им задржавање раста температуре испод 1,5 степена дати више шансе за борбу.

На лошем Копенхагенском самиту о климатским променама 2009. године, климатски угрожене нације су захтевале на нижу цифру, али су њихови напори били изгубљени у игри која је уследила након колапса конференције.

Али идеја није употпуности ишчезла - од преговора у Паризу 2015. добила је централну улогу како су француске дипломате настојале да изграде широку коалицију богатих и сиромашних народа који би подржали договор.

И то је радило.

Какву разлику прави пола степена?

Много већу него што мислите!

Процурели нацрти који ће бити објављени нако једнонедељне свађе након једнонедељног натезања са владиним делегатима у Јужној Кореји указују на неке велике разлике у погледу утицаја на свет од 1,5 и 2 степена Целзијуса.

„Два степена више нису два степена која смо замишљали", казала је Кајса Косонен из организације Гринпис која је пратила напредак извештаја ИПЦЦ о 1,5 степену.

„То постаје све бесмисленије као климатски циљ, када погледате ризике који ће доћи уз то и оно са чему већ сведочимо - зашто бисте имали циљ који не штити ништа што нас занима?"

Колико ће бити тешко остати испод границе?

Врло - свет се већ загрејао за око један степен и према процурелом нацрту извештаја о 1,5 степену, ту границу ћемо прећи до 2040.

Нови извештај неће поручити владама шта да раде, али че уместо тога представити низ приступа који ће вероватно укључити велика смањења емисије угљеника, брз прелазак на обновљиву енергију и промене начина живота и исхране.

Шта ће се догодити ако пређемо преко 1,5?

Међувладин панел за климатске промене провео је много времена по том питању и направио лукав план!

У нацрту извештаја говоре о „прекорачењу", што значи да у многим сценаријима очекују да температуре прелазе 1,5 степен, али верују да се могу вратити испод те границе користећи низ технологија које ће уклонити угљен-диоксид из ваздуха - од сађења дрвећа до сложенијих, непроверених машина.

Неки стручњаци, ипак, верују да постоје велики ризици овог приступа.

Image copyright UNFCCC
Натпис на слици Владе морају да подрже ново ограничење

„Врсте које изумиру због раста од два степена ће изумирати и у случају да се ова граница спусти на степен и по", рекао је доктор Стивен Корнелијус из Светског фонда за заштиту природе, и бивши преговарач бринтске владе у Међувладином панелу.

„Неке ствари могу да се врате, али неке ствари су неповратне. Нешто од ове технологије је познато, али нешто је у раној фази и тек треба да се процењује."

Има ли било каквих знакова наде?

Изненађујуће - да!

Иако је задатак ограничавања глобалног раста температуре на 1,5 степену Целзијуса у овом веку огроман, постоје неки индикатори који показују да неке владе препознају озбиљност проблема и предузимају кораке за решавање тог проблема.

Британска влада поручује да „намерава да доноси законе о нултом циљу за нулте емисије у одговарајућој тачки у будућности", и придружила се групи од 18 других нација у Коалицији за неутрализацију угљеника.

Неки еколози сматрају да се пут до очувања раста температура испод 1,5 може утрти без прибегавања механичким уређајима или сађења милијарди стабала.

„Уколико имамо убрзано смањење емисија и то упаримо са великим повећањем рестаурације земљишта и променама у нашем систему исхране како бисмо смањили потрошњу меса, можемо доћи до 1,5 степена на начин који ствара доста добробити за људе", каже Хана Муват из Ферна.

„То ће створити бољи ваздух и редуковати ниво загађења. То је свет који желимо, а не даљу индустријализацију пејзажа."

Више о овој причи