Климатске промене: Последње четири године „глобално најтоплије“

  • Мет Мекгрет
  • Допислик у области заштите животне средине
залазак сунца и испуцала земља од суше

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

До краја века могућ је пораст температуре од три до пет степени

2018. година је на путу да постане четврта најтоплија у историји, упозорава Светска метеоролошка организација.

Каже да је просечна глобална температура у првих 10 месеци ове године била за око једног степен Целзијуса виша него у периоду од 1850. до 1900. године.

У Извештају о клими наведено је да је у последње 22 године било 20 најтоплијих, а године од 2015. до 2018. су четири најтоплије до сада.

Светска метеоролшка организација наводи да, уколико се тренд настави, до 2100. године би могао да се догоди раст температуре од три до пет степени Целзијуса.

Податак да је током 2018. забележен температурни раст од 0,98 степени потврђен је са пет независних скупова података.

Светска метеоролошка организација наводи да је један од фактора који је учинио да 2018. буде нешто хладнија у односу на претходне године био природни временски феномен ,,Ла Ниња", који може да смањи температуру површине океана.

Очекује се, међутим, да би следеће године још један природни временски феномен - ,,Ел Нињо" - могао да 2019. годину учини још топлијом од 2018.

Феномен Ел Нињо природно повећава температуру воде у централном и источном Тихом океану и последице тог загревања се осећају широм света.

Метеоролози очекују да се следећи Ел Нињо појави почетком 2019. године и иако верују да ће бити слаб, и то би могло да буде довољно да следећу годину поново учини рекордно топлом.

Рекордне температуре у свету у мају и јуну 2018.

Sorry, your browser cannot display this map

Без обзира на то какав је утицај ових феномена, научници наводе да је дугорочни тренд загревања настављен у 2018, те да је ниво мора порастао, као и да се глечери топе, наводећи све то као примере климатских промена.

„Концентрације гасова стаклене баште поново су на рекордним нивоима, а ако се настави тренутни тренд, до краја века можемо да се суочимо са повећањем температуре од три до пет степени", каже генерални секретар Светске метеоролошке организације Питер Талес.

„Важно је још једном поновити да смо ми прва генерација која у потпуности разуме климатске промене и последња генерација која би могла нешто да учини", додаје.

У извештају те организације наведено је да је током већег дела претходне деценије, тачније у периоду од 2009. до 2018. године, просечан температурни раст био 0,93 степена Целзијусова изнад прединдустријске основе, односно у периоду између 1850. и 1900. године. У последњих пет година, просечан раст је 1,04 степена.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Пожари су у 2018. години опустошили шуме у Шведској

„Ово је више од бројева", каже заменица генералног секретара Светске метеоролошке организације Елена Маненкова.

„Сваки делић степена загревања утиче на људско здравље, доступност хране и свеже воде, изумирање животиња и биљака, опстанак корала и морског света.

Он утиче на продуктивност економије, безбедност хране, на еластичност инфраструктуре и градова. Утиче на брзину топљења глечера и на залихе воде, као и на будућност острва и приобалних заједница. Сваки делић је битан."

Извештај Светске меторолошке организације указује неке од најважнијих догађаја из 2018.

У индијској држави Керали више од пет милиона људи погодиле су поплаве.

У поплавама су страдале и стотине хиљада људи у Јапану.

Топлотни талас у великом делу Европе довео је до многобројних шумских пожара, укључујући и оне који су погодили Скандинавију.

У јулу и августу рекордно високе температуре погодиле су север Арктика. Хелсинки је имао 25 узастопних дана са температуром изнад 25 степени.

Велики пожари у новембру су погодили и Сједињене Државе, одневши највише жртава у овом веку.

И Грчка се суочила са фаталним пожарима, док је у Британској Колумбији оборен рекорд по броју пожара у сезони.

Научници који су припремали извештај кажу да се утицај климатских промена сада може јасно видети.

„На глобалном нивоу је јасно колико је загревање изазвано овим емисијама гасова стаклене баште", каже професор Тим Осборн са Универзитета у Источној Англији, који је обезбедио неке од података коришћене у анализи.

Извештај СМО-а о климатским условима је један од бројних научних студија које су у последње време направљене да информишу делегате УН-а на конференцији о клими која се ове недеље одржава у Пољској.