Месо или поврће? Откријте како ваш избор хране утиче на климу

Избегавање меса и млечних производа један је од најбржих начина да смањите сопствени утицај на животну средину, показују недавне научне студије.

Али која је разлика између говедине и пилетине? Да ли чинија пиринча производи више гасова стаклене баште од тањира чипса? Да ли је вино безбедније по животну средину од пива?

Да бисте открили утицај на климу онога што једете и пијете, изаберите један од 34 производа у нашем калкулатору и то колико често их користите.

Kako izbor hrane utiče na životnu sredinu?

Ne brinite zbog toga što ne možete da igrate našu interaktivnu igru.
Apdejtujte vaš pretraživač da biste mogli da odaberete hranu i naučite kakav je njen uticaj na životnu sredinu.

Подаци за сву храну су глобални просек..

Дизајнирала Прина Шах, развили Феликс Штефенсон и Беки Раш.

Храна је одговорна за четвртину свих емисија гасова стаклене баште и тако доприноси глобалном загревању, наведено је у студији Универзитета Оксфорд.

Међутим, истраживачи су открили да утицај различите хране на животну средину изузетно варира.

Њихови налази показују да су месо и остали производи животињског порекла одговорни за више од половине емисија гасова стаклене баште повезаних са храном, упркос томе што чине само петину од укупне количине калорија које људи уносе кроз храну и пиће.

Од свих производа анализираних у студији, говедина и јагњетина имају најгори ефекат по животну средину.

Налази подсећају на препоруке са Међународног панела о климатским променама о томе како појединци могу да умање климатске промене.

Када је реч о нашој исхрани, они наводе да треба да купујемо мање меса, млека, сира и путера - али и да једемо више домаће сезонске хране, те да је мање бацамо.

Препоручено је и да изолујемо куће, путујемо возовима и аутобусима уместо авионима, да користимо видео конференције уместо да идемо на пословна путовања.

Смањење употребе меса и млечних производа у исхрани може да умањи индивидуалну емисију угљеника за две трећине, тврди студија Универзитета у Оксфорду, објављена у часопису Наука.

„Оно што једемо је један од најснажнијих покретача иза већине највећих светских еколошких проблема, било да су климатске промене или губитак биодиверзитета у питању", каже истраживач Џозеф Пури за ББЦ њуз.

Промена начина исхране може да направи велику разлику у личном утицају на животну средину, од чувања воде до смањења загађења и губитка шума, каже.

„То смањује количину земље потребне за производњу ваше хране за око 75 одсто - што је огромно смањење, нарочито на скали која глобално расте", објашњава Пури.

Уколико редовно путујете авионом, замена летова другим облицима транспорта може имати већи утицај на вашу стопу угљеника од промене исхране.

Знање о томе како и где је произведена храна коју једете такође је врло значајно, с обзиром на то да иста храна може имати врло различит утицај на животну средину.

На пример, месо говеда узгајаних на раскрченом шумском земљишту испушта 12 пута више гасова стаклене баште, него месо крава узгајаних на природним пашњацима.

Просечна говедина из Јужне Америке резултира троструком количином гасова стаклене баште од говедине произведене у Европи - и користи 10 пута више земљишта.

Месо и млечни производи нису једина храна где избор који правите може направити велику разлику.

Чоколада и кафа која потичу са раскрченог шумског земљишта, производе релативно високе количине гасова стаклене баште.

Пивопије које воде рачуна о животној средини, можда ће занимати чињеница да је точено пиво одговорно за мање емисија од оног из лименки које се рециклирају, или још горе - стаклених боца.

Чак и најбезбедније месо по климу и даље производи више гасова стаклене баште од вегетаријанских извора протеина, попут пасуља или коштуњавог воћа.

Како смо направили калкулатор?

Како се утицај на животну средину израчунава?

Џозеф Пури, истраживач са Универзитета у Оксфорду и Томас Немечек са Истраживачког сектора за пољопривреду и животну средину из Цириха, посматрали су утицај на животну средину 40 главних намирница које представљају огромну већину онога што се глобално конзумира.

Проценили су ефекте ове хране на емисије гасова стаклене баште и износ земље и свеже воде која се користи за њихову производњу, укључујући узгајање, паковање, транспорт, али не и процес припреме хране.

Анализирајући податке са око 40.000 фарми, 1.600 произвођача, пакера и дистрибутера, Пури и Немечек могли су да израчунају како различити процеси производње и географија имају различите последице по планету.

Шта је са величинама порције?

У студији је посматран утицај једног килограма сваког производа на животну средину.

За ову причу, коришћен је утицај порције чију је величину одредила Британска асоцијација за исхрану и величина порције здраве исхране организације БУПА.

Те величине често су мање од порција у ресторанима и уобичајених очекивања људи, тако да је утицај појединаца заправо највероватније већи од оног у калкулатору.

Храна богата беланчевинама израчуната је коришћењем утицаја 100 грама протеина из истраживања и података о протеинима по порцији из Британске асоцијације за исхрану, како би се избегле разлике између куване и некуване хране.

Шта су гасови стаклене баште?

Подаци о емисији гасова стаклене баште су изражени у килограмима еквивалената угљен-диоксида (CO2eq). Ово је јединица која претвара утицај различитих врста гасова стаклене баште, попут метана и азотног оксида, у еквивалентну количину угљен-диоксида.

Како се моја исхрана може прерачунати у километре?

Укупан утицај конзумације одређене хране је израчунат множењем утицаја једне порције и хране за онолико пута колико је једете у току године, на основу недељних података које сте унели.

То је затим упоређено са емисијом осталих дневних навика. Европска агенција за животну средину израчунала је да редована вожња аутомобила на бензински погон производеи 627 грама CO2eq по километру током животног века аутомобила, укључујући емисије из производње возила, производње горива и емисије издувних гасова по километру.

Земљиште које се користи за производњу годишње потрошње сваке хране упоређено је с величином двоструког тениског терена, површине 261 метар квадратни.

Годишња количина воде која се користи упоређена је са туширањем, на основу података који указују на то да просечано туширање траје осам минута и да се током њега потроши 65 литара воде.