Брегзит: Све што морате да знате о изласку Велике Британије из Европске уније

Заставе
Натпис на слици Брегзит је изгласан 2016. године

Ево пријемчивог водича за Брегзит - почев од основа па све до увида у преговоре који су у току, а ту су и одговори на одабрана питања која смо добили од читалаца.

Шта значи Брегзит?

То је реч која се користи као скраћеница за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније - спојивши речи Британија и eгзит (излазак) да би се добила реч Брегзит, слично као што је могући излазак Грчке из ЕУ у прошлости био називан Грегзит.

Зашто Британија напушта Европску унију?

Референдум - гласање на ком могу да учествују сви (или скоро сви) с правом гласа - одржан је у четвртак 23. јуна 2016. године, како би се одлучило да ли Уједињено Краљевство треба да напусти Европску Унију или остане у њој. Опција одласка је добила са 51.9 одсто гласова према 48,1 одсто за останак. Излазност референдума била је 71,8 одсто, са више од 30 милиона људи који су гласали.

Како је изгледало гласање широм Велике Британије?

Енглеска је гласала за Брегзит, са 53,4 одсто напрема 46,6 одсто. Велс је такође гласао за Брегзит, са 52,5 одсто према 47,5 одсто. Шкотска и Северна Ирска подржале су останак у Европској Унији. Шкотска је подржала останак са 62 према 38 одсто гласова, док је њих 55,8 одсто у Северној Ирској гласало за останак, према 44,2 одсто за одлазак.

Шта је Европска унија?

Европска унија - често познатија као ЕУ - економско је и политичко партнерство које обухвата 28 европских земаља (кликните овде ако желите да видите комплетан списак земаља). Настала је после Другог светског рата да би поспешила економску сарадњу, с идејом да је вероватније да земље које тргују међу собом неће желети да ратују једна с другом.

Од тада је прерасла у „јединствено тржиште", омогућивши кретање робе и људи, практично као да су чланице једна земља. Има властиту валуту, евро, коју користи 19 чланица, властити парламент и доноси прописе у широком дијапазону области - укључујући екологију, саобраћај, потрошачка права и чак ствари као што су пуњење мобилних телефона.

Кад Уједињено Краљевство треба да напусти ЕУ?

Да би Уједињено Краљевство напустило ЕУ, мора да покрене Члан 50 Лисабонског споразума који двема странама даје две године да се договоре о условима разлаза. Тереза Меј је овај процес покренула 29. марта 2017.године, што значи да Уједињено Краљевство треба да изађе из ЕУ у 11 сати ујутро по британском времену, у петак, 29. марта 2019. године. То може да се продужи, али у овом тренутку обе стране раде на томе да тај датум буде коначан, а Тереза Меј га је чак увела и у британски закон.

Да ли се онда Брегзит дефинитивно дешава?

УК треба да напусти Европску унију 29. марта 2019. године - тако гласи закон, било да дође до споразума са ЕУ или не. Заустављање Брегзита захтевало би измену закона у УК. Европски суд правде је 10. децембра 2018. године пресудио да УК може да поништи процес Брегзита из Члана 50 без дозволе осталих 27 земаља чланица ЕУ и остане члан ЕУ према важећим прописима, под условом да је до одлуке дошло у „демократском процесу". Премијерка Тереза Меј упозорила је конзервативне посланике који размишљају да гласају против споразума који је постигла са ЕУ да ризикују да „до Брегзита уопште не дође". Она мисли на нови референдум, који подржавају СНП, Либералне демократе, Партија Велса, Зелена странка, мали број конзервативаца и велика група посланика лабуриста, који желе да јавност добије последњу реч, уз опцију останка у ЕУ. Они покушавају да добију подршку вођства лабуриста - али Џереми Корбин прво жели да издејствује одржавање општих избора.

Да ли Брегзит може да се одложи?

ЕУ би могла да пристане на продужетак Члана 50 уколико њени лидери сматрају да постоји шанса да УК на крају остане, можда путем новог референдума, али то одлагање би свакако било за свега неколико месеци. Главна британска опозициона странка лабуриста жели да издејствује опште изборе и, ако их добије, преузме преговоре у Бриселу о властитој верзији Брегзита. То би захтевало и да се одложи 29. март, датум Брегзита, на шта би ЕУ могла да пристане, како би пружила прилику новој британској влади да изложи свој план. Уколико лабуристи не успеју да издејствују нове изборе, кажу да ће тражити нови референдум, али тек треба да се изјасне шта мисле како треба тачно да гласи питање на гласачком листићу.

Каква је тренутна ситуација са споразумом о Брегзиту?

После више месеци преговарања, Уједињено Краљевство и ЕУ постигли су споразум о Брегзиту. Он се састоји из два дела.

Споразум о повлачењу на 585 страна. Ово је правно обавезујући текст који дефинише услове раздруживања Уједињеног Краљевства и ЕУ.

Споразум покрива колико новца Уједињено Краљевство дугује - износ се процењује на 39 милијарди фунти - и шта се дешава са грађанима Уједињеног Краљевства који живе негде у ЕУ и грађанима ЕУ који живе у Уједињеном Краљевству. Он предлаже и метод за избегавање повратка физичке границе у Северној Ирској.

Изјава на 26 страна о будућим односима. То није правно обавезујући текст и дефинише ону врсту дугорочног односа какав УК и ЕУ желе да имају у широком дијапазону области, укључујући трговину, одбрану и безбедност.

Британски кабинет сложио се са текстом споразума о повлачењу 14. новембра, али уследиле су две оставке, укључујући ону секретара за Брегзит Доминика Раба.

Посланици су расправљали о споразуму, али је премијерка одложила гласање Доњег дома парламента заказано за 11. децембар како би добила „дoдатна уверења" ЕУ за посланике о плану после Брегзита за ирску границу.

Даунинг Стрит каже да ће гласање бити померено најкасније за 21. јануар, мада је министар за Брегзит Робин Вокер изјавио како се нада да ће се то десити раније.

Је ли Тереза Меј безбедна као премијерка?

Тереза Меј ради без већинске подршке у Доњем дому парламента још од општих избора 2017. године, ослањајући се на подршку посланика ДУП-а из Северне Ирске приликом кључних гласања. Њу критикују посланици из њене властите странке који се залажу за Брегзит од објављивања споразума о Брегзиту, што је кулминирало организовањем гласања о поверењу лидерки Конзервативне странке. Меј је добила гласове са 200 напрема 117, што је било довољно да остане на челу партије, мада је општи утисак да је ослабљена, јер се испоставило да је не подржава трећина странке. Торијевци не могу да понове гласање о поверењу још наредних годину дана. Међутим, лабуристи и друге опозиционе странке могу да затраже изгласавање неповерења Терези Меј као премијерки - било би то гласање свих посланика и да би успело, посланици ДУП-а и неки Торијевци би морали да буду суздржани или да гласају за обарање властите владе.

Шта је „прелазни период"?

Односи се на временски период између 29. марта 2019. и 31. децембра 2020. године (можда чак и касније), да би се све нашло на свом месту и да се омогући предузећима и другима да се припреме за тренутак кад почињу да важе нови пост-Брегзит прописи између УК и ЕУ. То такође оставља више времена да се у потпуности утаначе детаљи тог новог односа. Слободно кретање наставиће се током прелазног периода, као што је ЕУ и желела. Уједињено Краљевство ће бити у прилици да склапа властите трговинске споразуме - мада они неће моћи да ступе на снагу пре 1. јануара 2021. године. Овај прелазни период тренутно ће се десити само уколико УК и ЕУ постигну споразум о Брегзиту.

Знамо ли како ће све функционисати на дуже стазе?

Не детаљно. Али поменута политичка декларација на 26 страна даје неке назнаке како ће функционисати ствари као што су трговина, путовања и безбедност.

Да ли је решено питање ирске границе?

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тврда или мека граница?

Копнена граница Уједињеног Краљевства са ЕУ дуга 500 километара - између Северне Ирске и Републике Ирске, чланице ЕУ - можда није била кључно питање током кампање за референдум 2016. године, али је у међувремену постала доминантна тема током преговора о Брегзиту.

Ниједна страна не жели повратак на граничне контролне пунктове, куле и царинске шалтере или камере за надзор, у случају да поново дође до Невоља (Северноирски сукоб) и нарушавања слободног протока робе и људи. Али не могу да се сложе око тога како то да постигну.

УК и ЕУ су се сложили да покрену бекстоп - неку врсту сигурносне мреже која ће гарантовати да неће постојати тврда граница какав год био исход будућих трговинских преговора између УК и ЕУ.

Бекстоп ће значити да ће Северна Ирска остати подложна неким прописима ЕУ, попут оних у вези са храном и стандардима робе. То ће спречити потребу за провером робе на ирској граници, али ће захтевати да неки производи који се уносе у Северну Ирску из остатка Уједињеног Краљевства буду подложни новим проверама и контроли.

Бекстоп ће такође подразумевати привремену јединствену царинску територију, практично задржавши читаво Уједињено Краљевство у царинској унији ЕУ. Ако се трговински преговори заврше без споразума, УК ће остати у бекстопу на неодређено, али британска влада каже да је мало вероватно да ће се то десити, јер не би било у интересу ниједне од страна.

Ипак, могућност - коју је један од министара описао као „срачунати ризик" - да не може да се ослободи царинских прописа ЕУ без њене дозволе била је довољна да одврати многе посланике од споразума Терезе Меј са ЕУ. Они траже да се одбаци бекстоп - док влада инсистира на томе да је то напросто немогуће.

Што је још важније, Демократска унионистичка партија из Северне Ирске, која одржава Терезу Меј на власти, није сагласна с тим и најавила је да ће гласати против споразума

Да ли прелазни период може да се продужи?

Тереза Меј инсистира да не жели да користи бекстоп и каже да је врло мало вероватно да ће он икад бити покренут (њени критичари мисле другачије).

Али ако трговински споразум не буде постигнут до јула 2020. године, две стране могу да се договоре да уместо тога продуже прелазни период. Бекстоп ће на тај начин бити избегнут у том тренутку, а трговина са ЕУ ће се наставити као и до сада.

То могу да ураде само једном. Прелазни период не може да се продужава у недоглед.

Али не постоји договор око тога колико ће било који продужетак потрајати. Неки су предложили крај 2022. године, али став владе био је да се све разреши пре следећих избора, који су заказани за пролеће 2022. године.

У сваком случају, тако би прописи ЕУ могли да важе за УК још најмање три године после званичног датума Брегзита у марту, због чега Брегзитовци такође нису нимало срећни.

Може ли Тереза Меј да добије гласове за споразум у Доњем дому парламента?

Лабуристичка и све друге опозиционе странке у Доњем дому Парламента Уједињеног Краљевства рекле су да ће гласати против. На десетине конзервативних посланика - према неким извештајима чак осамдесет њих - такође су против. А Демократска унионистичка партија из Северне Ирске, на коју се Меј ослања како би остала на власти, такође је рекла да ће гласати против.

Тереза Меј се нада да ће убедити посланике да споразум не само да поштује резултате референдума о ЕУ, омогућивајући Британији да поврати контролу над својим „новцем, законима и границама", већ је и најбоље што може да извуче од ЕУ, а не нуди се никаква друга алтернатива.

Она тврди да, ако њен споразум не буде изгласан, Британија ризикује да остане без икаквог споразума - што је могућност које се плаше многи посланици, који мисле да ће то изазвати хаос у лукама и наудити индустрији - или у противном, каже Меј, неће бити „никаквог Брегзита".

Меј је, међутим, одложила гласање заказано за 11. децембар, признавши да би споразум био одбијен „за значајну маргину" због „распрострањене и дубоко укорењене бриге" око споразума о бекстопу. Посланици сада треба да заврше пет дана расправе и гласају о споразуму у уторак 15. јануара.

Зашто су посланици против споразума?

Брегзитовци тврде да то није оно за шта су људи гласали - и могло би да задржи Уједињено Краљевство везано за ЕУ на неодређено, без икакве могућности приговора на прописе. Неки чак сматрају да би то било горе него да се остане у ЕУ.

Они који су за останак тврде чак и да је споразум лошији за УК него да остане у ЕУ.

Шта ће се десити ако Меј не успе да добије гласове за споразум у доњем дому парламента?

Тешко је рећи засигурно. Постоје бројни могући сценарији, укључујући:

  • Излазак из ЕУ без споразума
  • Још једно гласање у парламенту - Меј ће добити три недеље за нови покушај уколико не добије жељене гласове
  • Још један референдум о ЕУ (ово може да се деси само ако влада усвоји закон о одржавању референдума и већина у Доњем дому парламента то подржи)
  • Општи избори - омиљена опција лабуриста али за то је потребно да се изгласа неповерење премијерки
  • Терезу Меј смене њени властити посланици и нови лидер покуша да организује нове преговоре са ЕУ - торијевски посланици кажу да су близу довољног броја потписа да се покрене изгласавање неповерења
  • Неке од ових опција подразумевале би одлагање званичног датума Брегзита од 29. марта за неколико месеци како би се имало времена за постизање новог споразума, уколико ЕУ пристане на то

Министар финансија лабуристичке владе у сенци Џон Макдонел такође је изнео идеју да лабуристи формирају мањинску владу без општих избора како би покушали да у Парламенту издејствују своју верзију Брегзита - засновану на сталном царинском савезу са ЕУ - мада странка прво мора да осигура пристанак ЕУ на то.

Шта се променило у влади после референдума?

Image copyright PA
Натпис на слици Камерон је отишао, а на његово место дошла Меј, у истом дану

Британија је добила новог премијера - Терезу Меј. Бивша секретарка за унутрашње послове преузела је дужност од Дејвида Камерона, који је саопштио да даје оставку на дан када је изгубио референдум. Она је постала премијерка без учешћа у редовном надметању за лидерство конзервативне странке, након што су њени кључни ривали из кампа Одласка одустали од те трке.

Какав је став Терезе Меј о Брегзиту?

Тереза Меј је током референдумске кампање била против Брегзита, али сада је његова заговорница зато што каже да је то оно што британски народ жели. Њена главна порука је да „Брегзит значи Брегзит" и покренула је двогодишњи процес напуштања ЕУ 29. марта 2017. године. Своје циљеве за преговоре дефинисала је у писму председнику Савета ЕУ Доналду Таску. Своје планове за прелазни период после Брегзита изнела је у великом говору у Фиренци, у Италији. Потом је ставове о врсти тровинског односа какав УК жели са ЕУ изнела у говору у марту 2018.

Како су неочекивани избори из 2017. променили ствари?

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тереза Меј је изненадила све преурањеним изборима

Тереза Меј је изненадила скоро свакога после ускршњих празника 2017. године сазвавши изборе за 8. јун (иначе није требало да се одрже све до 2020. године). Тврдила је да је желела да ојача своју позицију у преговорима са европским лидерима о Брегзиту. Рекла је да ће лабуристи, СНП и друге опозиционе странке - и чланови Горњег дома - покушати да блокирају и ослабе њену стратегију. Међутим, Меј није повећала број посланичких места за своју странку у Доњем дому парламента и завршила је ослабљена, приморана да се ослони на подршку десет посланика Демократске унионистичке партије из Северне Ирске.

Шта се десило са британском привредом после референдума о Брегзиту?

Дејвид Камерон, његов министар финансија Џорџ Озборн и многе друге високе фигуре које су желеле да остану у ЕУ предвиделе су моменталну економску кризу уколико Уједињено Краљевство изгласа одлазак и истина је да је фунта пала само један дан после референдума - а тренутно је неких десет одсто нижа у односу на долар и неких десет до 15 одсто слабија у односу на евро. Предсказања моменталне пропасти су била погрешна, јер се процењује да је британска привреда порасла за 1,8 одсто 2016. године, што је одмах после 1,9 одсто Немачке међу водећим индустријским земљама Г7. Британска привреда наставила је да расте готово истом стопом током 2017. године, мада је тај раст био мањи, од 0,6 одсто, у првој половини 2018. године.

Инфлација је скочила после јуна 2016. године, али је од тада попустила и зауставила се на 2,2 одсто. Незапосленост је наставила да опада, да би се зауставила на 4 одсто, најнижој стопи у последње 43 године. Годишњи раст цена кућа константно је опадао са 8,2 одсто у јуну 2016. на 3,2 одсто у августу 2018. године, према званичним подацима ОНС-а. То је најмањи годишњи раст цена у последњих пет година, али је и даље виши од инфлације, тако да некретнине и даље показују скок цена у „реалном смислу".

Преговори о Брегзиту

Званично су започели годину дана после референдума, 19. јуна 2017. године. Ево слике са тог првог састанка:

Image copyright Reuters

Преговарачки тимови УК и ЕУ састајали су се лицем у лице недељу дана сваког месеца, са додатних неколико сесија убачених пред самит ЕУ. Њихови први задаци били су да покушају да постигну споразум о правима британских и грађана ЕУ који живе ван земље после Брегзита, договор о суми новца који УК мора да плати по одласку, такозване „трошкове развода", и шта ће се десити са границом у Северној Ирској. Провизорни споразум по овим питањима постигнут је 8. децембра: Постигнут споразум у преговорима о Брегзиту. Потом су се сложили о условима „прелазне" фазе и сада су прешли на стални однос после Брегзита, покушавајући да се договоре о тачној формулацији питања разлаза.

Шта је Члан 50?

Члан 50 је план за сваку земљу која жели да напусти ЕУ како то тачно и да уради. Састављен је у склопу Лисабонског споразума - споразума који су потписале све чланице ЕУ и који је озакоњен 2009. године. Пре тог споразума, није постојао формални механизам за неку земљу да напусти ЕУ.

Прилично је кратак - има свега пет параграфа - који наводе да било која чланица ЕУ може да одлучи да напусти ЕУ, да о томе мора да обавести Европски савет и одржи преговоре са ЕУ о повлачењу, да постоји рок од две године да се постигне споразум - уколико се сви не сложе да се он продужи - и да држава која одлази не сме да учествује у интерним расправа ЕУ о властитом одласку.

Шта ће се десити са свим законима ЕУ који су на снази у УК?

Конзервативна влада је у Парламенту поднела Предлог закона за повлачење из Европске Уније како би окончала примат закона ЕУ у УК на Дан Брегзита. Овај „Велики предлог закона о опозиву", како се првобитно звао, уводи комплетно законодавство ЕУ у УК у једном великом комаду, након чега ће влада временом одлучивати које делове ће задржати, променити или избацити. Предлог закона био је предмет жучне расправе током усвајања у Парламенту, уз бројне покушаје да се измене његове формулације. Коначно је усвојен у јуну 2018. године.

Какав је став Лабуристичке странке о Брегзиту?

Лабуристичка странка тврди да прихвата резултате референдума и да ће се Брегзит десити. Али се противи плану за Брегзит Терезе Меј, жели да га заустави и да издејствује опште изборе. Међутим, уколико лабуристи успеју да зауставе премијеркин план, а не дође до општих избора, онда кажу да је у игри и опција новог референдума.

Лидер Џереми Корбин каже да ће преговарати о трајном царинском савезу са ЕУ после Брезита, који ће бити веома сличан оном који је на снази сада. То је једини начин да се одржи слободан проток робе и заштите пословања, каже Корбин, као и да се постара да се неће вратити „тврда граница" у Северној Ирској. Он је искључио могућност остајања чланом јединственог тржишта, као што желе неки његови посланици који су за ЕУ, како би могао да настави са планом национализације кључних индустрија без препрека у виду закона ЕУ о конкуренцији. Корбин каже да УК треба да гаји веома блиске односе са јединственим тржиштем. Лабуристи прихватају да ће неки облик слободног кретања људи морати да се настави. Министарка спољних послова лабуристичке владе у сенци Емили Торнбери каже да лабуристи треба да траже одлагање Брегзита продужавањем прелазног периода из Члана 50, уколико освоје власт на општим изборима пре 29. марта.

Шта значи „меки" и „тврди" Брегзит?

Ови изрази користе се током расправе о условима изласка Уједињеног Краљевства из ЕУ. Не постоји строга дефиниција ниједног, али се користе да би означили блискост УК са ЕУ после Брегзита.

Дакле, у једном свом екстрему, „тврди" Бгрезит могао би да подразумева Уједињено Краљевство које одбија да прави компромис по питањима као што су слободно кретање људи, чак и ако то буде значило напуштање јединственог тржишта или одустајање од наде за некакве споразуме о слободној трговини. На другој страни скале, „меки" Брегзит могао би да следи пример Норвешке, која је чланица јединственог тржишта и као резултат тога мора да прихвати слободно кретање људи.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionТврди Брегзит. Меки Брегзит. Нема споразума. Шта значи Брегзит?

Шта је јединствено тржиште?

Заговарачи јединственог тржишта доживљавају га као највеће достигнуће ЕУ и један од главних разлога зашто је она уопште основана. Британија је била чланица зоне слободне трговине у Европи пре него што је постала чланица онога што се тада звало заједничким тржиштем. У зони слободне трговине земље могу да тргују једна с другом без плаћања тарифа - али то није јединствено тржиште зато што земље чланице не морају да уједињују своје привреде.

Јединствено тржиште Европске Уније, које је довршено 1992. године, омогућује слободно кретање робе, услуга, новца и људи у оквиру Европске уније, као да се ради о једној земљи. Могуће је основати предузеће или добити посао било где у њој. Идеја је била да се поспеши трговина, отворе радна места и смање цене производа. Али оно захтева заједничко законодавство како би се осигурало да су производи настали према истим техничким стандардима и намеће друга правила да би се осигурали „услови за лојалну конкуренцију".

Критичари тврде да то ствара превише ситничавих прописа и одузима чланицама контролу над сопственим пословима. Масовне миграције из сиромашнијих у богатије земље такође доводе у питање правило о слободном кретању. Тереза Меј је искључила могућност да УК остане на јединственом тржишту, што је став који је подржао и лидер лабуриста Џереми Корбин.

Шта је разлика између јединственог тржишта и царинске уније?

Царинска унија омогућује да све чланице ЕУ наплаћују исте таксе на увоз земљама изван ЕУ. Она омогућује земљама чланицама да слободно тргују једна са другом, без отежавајућих царинских контрола на границама, али ограничава њихову слободу за постизање властитих трговинских споразума.

То је другачије од зоне слободне трговине. У зони слободне трговине за робу и услуге се не наплаћују тарифе, таксе или квоте у оквиру зоне, али су чланице слободне да постижу спољне трговинске споразуме.

Влада каже да ће УК напустити царинску унију после прелазног периода, али министри тек треба да одлуче шта ће је заменити међу поделама у кабинету на две опције - царинско партнерство и споразум заснован на технологији „максималних олакшица".

Ко води преговоре о изласку Британије из ЕУ?

Тереза Меј је основала владино одељење, које предводи ветеран међу конзервативним посланицима и заговарач одласка Дејвид Дејвис, да се бави преговорима о Брегзиту. Бивши министар одбране Лијам Фокс, који је такође заговарао одлазак из ЕУ, добио је нови посао секретара међународне трговине, а Борис Џонсон, који је био лидер званичне кампање за Одлазак, био је министар спољних послова. Сваки од њих тројице одиграо је велику улогу у преговорима са ЕУ. Међутим, све се то сада променило, када су Борис Џонсон и Дејвид Дејвис поднели оставке због плана Терезе Меј за Брегзит. Доминик Раб је преузео задужење секретара Брегзита - мада је и он дао оставку у новембру - а Џереми Хант је министар спољних послова. Меј је јасно ставила до знања да је она та која води главну реч у преговорима, док нови министар за Брегзит Стив Баркли неће учествовати у преговорима са Бриселом.

Колико ће времена бити потребно Британији да напусти ЕУ?

Процес Члана 50 траје две године, тако да је план да УК напусти ЕУ 29. марта 2019. Закони ЕУ ће и даље важити у Британији све док она не престане да буде чланица. Aли, како ствари сада стоје, до коначног раскида неће доћи тога дана, јер су се две стране договориле око прелазног периода у трајању од 21 месеца како би осигурали глатку примену споразума о Брегзиту, какав год он био, и да би се минимизовао прекид пословања, туристичких путовања, итд.

Зашто би Брегзит могао толико да траје?

Нико није рекао да ће демонтажа 43 године споразума и договора који покривају на хиљаде области бити прост задатак. Додатно га компликује чињеница да то никада раније рађено и преговарачи, до одређене мере, све измишљају у ходу. Трговински споразум после Брегзита вероватно ће бити најсложенији део преговара зато што је неопходан једногласни пристанак више од 30 националних и регионалних парламената из свих делова Европе, од којих ће неки вероватно желети да држе референдуме.

Кључни датуми Брегзита

6. јул 2018.

Састанак кабинета у Чекерсу током ког су се министри владе одлучили за нови царински модел у преговорима Уједињеног Краљевства са ЕУ.

12. јул 2018.

Влада објављује Белу књигу у којој детаљно излаже своју преговарачку позицију за будуће односе Уједињеног Краљевства са ЕУ.

Зашто онда УК не може да прекине све везе у марту ове године?

УК може да прекине све везе, али Тереза Меј и други би волели да избегну такав „ход по ивици провалије" у ком преко ноћи престају да важе актуелни прописи о стварима као што су прекогранична трговина и путовање између УК и ЕУ. Они мисле да би то нанело штету економији и изазвало хаос на британским границама.

Шта ће се десити уколико не дође до договора са ЕУ?

Без споразума о трговини, Уједињено Краљевство би имало посла са ЕУ према прописима Светске трговинске организације, што би могло да подразумева царинску контролу и тарифе на робу, као и дуже царинске прегледе за путнике.

Ту су и питања шта ће се десити са положајем Британије као глобалног финансијског центра и земаљским границама између Британије и Републике Ирске. Постоји и бојазан да би британски исељеници који живе у ЕУ могли да изгубе право боравка и приступ бесплатном здравству у хитним случајевима.

Шта ће се десити са грађинима ЕУ који живе у УК и грађанима УК који живе у ЕУ?

Споразум између УК и ЕУ нуди оно за шта Тереза Меј тврди да је сигурност за 3,2 милиона грађана ЕУ и УК - као и грађане Исланда, Лихтенштајна, Норвешке и Швајцарске - да ће наставити да живе и раде у УК као што су то чинили и до сада, са правима осигураним британским законима и спровођеним на британским судовима. Грађани УК и ЕУ такође ће задржати садашња права уз оно што је председник Европске комисије Жан Клод Јункер назвао јефтином и простом административном процедуром.

Предлог дефинише последњи дан за оне који подлежу овим прописима као дан Брегзита - 29. март 2019. Бебе рођене после тог датума од родитеља који подлежу овим прописима биће увршћене у споразум. Према плану, грађани ЕУ који легално живе у УК и грађани УК у ЕУ моћи ће да изађу на до пет година пре него што изгубе право које имају у склопу предложеног споразума за Брегзит.

Право на здравствено осигурање наставиће се као и до сада, мада још није јасно какав статус ће имати ЕХИЦ картица за друге путнике после Брегзита. Као и са свим другим аспектима Брегзита, овај споразум ступиће на снагу само ако и кад УК и ЕУ постигну договор око целокупног споразума о Брегзиту.

Како ће грађани ЕУ да подносе захтев за нови статус?

Министри британске владе кажу да ће постојати онлајн систем - сличан оном који се користи за обнављање возачких дозвола - који ће моћи да се испуни за неколико минута уз накнаду сличну као за добијање пасоша, која износи око 72 фунте.

Хоће ли држављани ЕУ морати да напусте УК ако не дође до споразума?

Још не знамо шта ће то значити за новије придошлице, али вреди напоменути да, чак и ако не дође до споразума о Брегзиту, држављани ЕУ са правом на стални боравак, који се добија након што су живели у УК пет година, не би требало да доживе промену права после Брегзита. Уз све чешће помињање Брегзита без споразума, Меј је изјавила да ће држављани ЕУ у УК моћи да остану чак и ако не дође до споразума о Брегзиту.

Шта је са држављанима ЕУ који желе да раде у УК?

Сваки грађанин ЕУ који већ живи и ради у УК моћи ће да настави да живи и ради у УК и после Брегзита. Актуелни план је да ће чак и после Брегзита људи из ЕУ моћи да се преселе у УК и раде тамо током „прелазне" фазе од око две године. Води се дебата и око тога да ли ће они имати иста права као они који су дошли пре њих, уз могућа ограничења на приступ повластицама или гласање на локалним изборима. ЕУ жели да они имају иста права као и до сада - УК то не жели.

Шта ће се десити после прелазног периода тек треба да се одлучи, мада сви очекују да ће постојати систем дозвола за рад у складу с оним за грађане не-ЕУ земаља.

Шта пад вредности фунте значи за цене у продавницама?

Људи из УК који су путовали преко океана после референдума о Брегзиту открили су да за фунте сада могу да купују мање тога.

Пад фунте значи подстрек за извоз, јер ће британска роба бити јефтинија у другим земљама, али ће нека увезена роба зато можда поскупети. Стопа инфлације у УК за ову годину до септембра 2018. била је 2,2 одсто, изнад планираног нивоа, али зато у складу са претходним годинама.

Хоће ли бити смањена имиграција?

Image copyright PA
Натпис на слици Аеродром Хитроу

Премијерка Тереза Меј изјавила је да је једна од главних порука коју је схватила на основу референдума о изласку да Британци желе смањење имиграције. Она је изјавила да ће то бити у жижи преговора о Брегзиту, јер је чврсто решена да сведе нето миграцију - разлику између броја оних који улазе у земљу и излазе из ње - на „одржив" ниво, који она дефинише као испод 100.000 особа годишње.

Ова влада треба ускоро да објави имиграционе планове за период после Брегзита, за који каже да ће дати приоритет квалификованим мигрантима, без обзира на то да ли долазе из земаља ЕУ или не-ЕУ, окончавајући слободан улазак грађана ЕУ у УК.

Стопа раста британске популације успорила се након референдума о Брегзиту. Процењује се да је годишња нето миграција пала за скоро трећину од времена референдума, на 271.000 особа протекле године до марта 2018.

„Брегзит би могао да буде одлучујући фактор да се људи одселе у УК или из њега, али одлука људи да мигрирају је компликована и на њу може да утиче много различитих разлога", изјавио је Национални завод за статистику.

Може ли доћи до новог референдума?

Натпис на слици Тереза Меј не жели још један референдум

Заговарачи, предвођени групом по имену Глас народа, позивају јавност да дȃ коначни суд о споразуму о Брегзиту. Тереза Меј не жели још један референдум, тврдећи да би то било недемократско кршење поверења у британски народ, који је недвосмислено гласао за излазак.

Лабуристичко вођство првобитно је било против референдума, рекавши да би више волело опште изборе ако Тереза Меј не добије гласове посланика у Парламенту. Али лидер Џереми Корбин пристао је да се приклони већинском гласу чланова странке на конференцији лабуриста, која је подржала идеју да још један референдум остане као опција.

Хоће ли Британцима бити потребна виза за улазак у ЕУ?

Влада УК жели да задржи безвизни режим у Британији за посетиоце из ЕУ после Брегзита и нада се да ће то бити узајамно, што значи да ће и грађани УК наставити слободно да посећују земље ЕУ на кратке временске периоде без тражења званичне дозволе за путовање.

Уколико посетиоци из ЕУ желе да раде, студирају или остану да живе у УК, према споразуму би морали да траже дозволу за то.

Међутим, још увек није постигнут никакав споразум. Ако се одлучи да ће грађанима ЕУ у будућности требати виза да посете УК, онда ће и грађанима УК бити потребне визе да би путовали у ЕУ.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Не постоји пасош ЕУ

Хоће ли Британци и даље моћи да користе пасош?

Да. То је британски документ - не постоји пасош ЕУ, тако да ће британски пасош остати исти. Влада је одлучила да измени боју у плаву за сваког ко поднесе захтев за нови или замену старог британског пасоша после октобра 2019. године.

Да ли је нека друга земља чланица икад напустила ЕУ?

Ниједна суверена држава никад није напустила ЕУ. Али Гренланд, једна од прекоморских територија Данске, одржала је референдум 1982. године, након што је добила већи степен самоуправе, и гласала са 52 одсто према 48 одсто да изађе из уније, што је и урадила после одређеног периода преговарања.

Шта ово значи за Шкотску?

Image copyright Reuters
Натпис на слици Никола Стерџен подржала је позиве за други референдум о ЕУ

Премијерка Шкотске Никола Стерџен изјавила је после изгласавања одласка на референдуму да је „демократски неприхватљиво" да Шкотска буде присиљена да напусти ЕУ кад је гласала да остане.

Она је тражила продужење прелазног периода од 21 месеца како би британска влада добила више времена за преговоре о компромису са опозиционим странкама - и званично је затражила одржавање референдума о коначном споразуму о Брегзиту.

Лидерка СНП-а жели да остане у царинској унији и на јединственом тржишту после Брегзита, описавши то као „најмање штетну" опцију за британску економију у целини.

Колико је Брегзит коштао до сада и колико ће коштати до краја?

Много се прича о дугорочним трошковима и предностима Брегзита по британску привреду - али оно што сигурно знамо јесте да ЕУ жели да УК намири сва неизмирена дуговања пре него што оде.

Рачун ће покрити ствари као што су уплате пензија званичницима ЕУ, трошкове селидбе агенција ЕУ из Лондона и неизмирене буџетске обавезе према ЕУ. Често цитирана процена такозваних „трошкова развода" износи 39 милијарди фунти.

Али прорачун тачног удела УК зависиће од курсне листе, каматних стопа, бројних финансијских обавеза које се никад неће наплатити у новцу и много тога још. Британија тврди да ће, ако не буде постигнут споразум о Брегзиту, платити значајно мање и усредсредити се само на „строге међународне правне обавезе".

Зашто платити било шта?

УК може да оде без икаквих „трошкова развода" у вези са Брегзитом, али то би вероватно значило да ће сви завршити на суду. Ако буде могао да се постигне компромис и ако се исплата трошкова распореди на више година, сума о којој се ради у економском смислу не би морала буде толико велика.

Image copyright Getty Images

Какав ће то утицај имати на пензије, штедњу, инвестиције и хипотеке?

Договорено је да државне пензије наставе да расту макар према степену примања, инфлације или за 2,5 одсто сваке године - шта год од овога буде највише, без обзира на то шта се деси у преговорима за Брегзит.

После референдума дошло је до раног смањења каматних стопа, што је помогло да стопе хипотека и других кредита остану ниске. Прилично јак учинак британске привреде и повећање инфлације довело је до тога да Банка Енглеске повећа каматне стопе са 0,22 одсто на 0,5 одсто у новембру 2017. године - што је прво повећање каматних стопа у последњих десет година - а потом и на 0,75 одсто у августу 2018. године. Раст каматних стопа обично значи да је скупље отплатити хипотеку или кредит - али би требало да представља добре вести за оне који штеде, јер ће добити већу камату на свој новац.

Хоће ли се вратити куповина ослобођена царине на европским путовањима?

Новинари и писци на друштвеним мрежама дочекали су поновно увођене дјути фри куповине као „срећу у несрећи" или „добру страну" Брегзита. Као и у случају већине последица Брегзита, да ли ће се то уопште десити зависиће од тога како ће се одвијати преговори са ЕУ - да ли ће се споразум о „царинској унији" између Британије и ЕУ окончати или наставити.

Хоће ли и даље важити картице ЕХИЦ?

Ако Британци живе у некој другој земљи ЕУ на дан кад Уједињено Краљевство буде напуштало овај блок, 29. марта 2019. године, њихова картица ЕХИЦ - која омогућује путницима право на државну здравствену заштиту за било које стање или повреду којој је неопходна хитна интервенција, у било којој земљи у ЕУ, као и у неколико не-ЕУ земаља - наставиће да функционише.

Након тог датума, за грађане ЕУ који желе да путују у УК или држављане УК који желе да путују у ЕУ, нејасно је шта ће се десити зато што о томе још није постигнут никакав споразум.

Хоће ли аутомобилима бити потребне нове регистарске таблице?

Вероватно неће, каже ББЦ-јев дописник за Европу Крис Морис, зато што не постоји закон који је важи широм ЕУ за регистрацију возила, а симбол заставе ЕУ добровољни је идентификатор, а не обавезни. ДВЛА каже да није било расправе о томе шта ће се десити са таблицама са заставом ЕУ уколико УК изгласа излазак.

Хоће ли излазак из ЕУ значити да Британци не морају да се повинују Европском суду за људска права?

Европски суд за људска права (ЕЦХР) у Стразбуру није институција Европске уније. Поставио га је Савет Европе, који има 47 земаља чланица, укључујући Русију и Украјину. Дакле, одлазак из ЕУ не изузима УК од њених одлука.

Конзервативци су обећали да ће се придржавати Закона о људским правима који од британских судова захтева да се према ЕЦХР-у понашају као према нечему што поставља правне преседане за УК током процеса Брегзита.

А шта је са Европским судом за правду?

Суд правде Европске Уније - пуним именом - највиши је правни ауторитет ЕУ. Седиште му је у Луксембургу. То је сасвим друга ствар у односу на Европски суд за људска права (ЕЦХР).

ЕЦХР, а не EЦЈ, јесте тај који је често нервирао британске политичаре отежавајући, на пример, депортацију осумњичених за тероризам. EЦЈ тумачи и спроводи правила јединственог тржишта, решавајући спорове између земаља чланица поводом питања као што су слободно кретање и трговина. Налази се у средишту скоро свега што ради ЕУ и његова моћ над британским делима било је кључно питање за оне који су се залагали за то да Уједињено Краљевство напусти ЕУ како би повратило пуни суверенитет.

Премијерка Тереза Меј зарекла се да се Британија неће наћи под „директном" јурисдикцијом EЦЈ-a после Брегзита. Али она је сугерисала да би неке елементе њихових односа - где УК одговара конкретним агенцијама ЕУ - и даље могао да покрива EЦЈ после Брегзита.

Након тога, морао би да постоји нови механизам за решавање спорова између УК и ЕУ, али тек треба да се одлучи који ће облик он да поприми. Говорило се о омбудсману или некој трећој страни, која ће добити задатак да решава спорове.

Верзија споразума о Брегзиту објављена 8. децембра 2017. године такође даје неке ограничене моћи ЕЦЈ-у што се тиче грађана ЕУ који живе у УК у периоду до осам година.

Документ политичке декларације јасно ставља до знања да ће ЕЦЈ наставити да има одређену улогу у тумачењу закона ЕУ и после Брегзита

Хоће ли у будућности УК моћи поново да приступи ЕУ?

Уредница ББЦ-ја за Европу Катја Адлер каже да би Уједињено Краљевство морало да крене од нуле без икаквих повластица и уђе у редовне преговоре о приступању ЕУ. Свака земља чланица морала би да се сагласи са поновним уласком Уједињеног Краљевства. Али она каже да са изборима који се очекују на другим местима у Европи, други лидери можда неће бити толико великодушни према британским захтевима. Од нових чланица тражи се да усвоје евро као валуту, једном кад испуне задовољавајуће критеријуме, мада би УК могла то да избегне у преговорима.

Ко је желео да УК напусти ЕУ?

Партија за независност Уједињеног Краљевства, која је освојила скоро четири милиона гласова на општим изборима 2015. године, али чији су гласови спали на скоро четвртину на овогодишњим изборима, годинама се залагала за то да Британија изађе из ЕУ. Њиховом позиву придружила се током референдумске кампање око половина посланика Конзервативне странке, укључујући Бориса Џонсона и пет чланова тадашњег Кабинета. Шачица посланика лабуриста и ДУП-а из Северне Ирске такође су били за излазак.

Image copyright Getty Images

Који су били њихови разлози што желе излазак?

Они су сматрали да Британију кочи ЕУ, за коју тврде да је наметнула превише прописа у вези са пословањем и наплаћивала милијарде фунти годишње у чланарини дајући мало тога заузврат. Они су желели и да УК доноси све своје законе, уместо да они настају заједничким одлукама са другим земљама ЕУ.

Имиграција је још једно велико питање за следбенике Брегзита. Они су желели да Британија поврати потпуну контролу над својим границама и смањи број људи који долазе ту да живе и/или раде.

Један од главних принципа чланства у ЕУ је „слободно кретање", што значи да вам не треба виза да бисте путовали у неку другу земљу ЕУ и живели у њој. Кампања за Одлазак такође се противила идеји „све тешње уније" између чланица ЕУ и онога што доживљава као корак ка стварању „Сједињених Европских Држава".

Ко је желео да УК остане у ЕУ?

Тадашњи премијер Дејвид Камерон био је водећи глас кампање за Останак, након што је постигао споразум са другим лидерима Европске Уније који би променио услове британског чланства да је земља одлучила да остане.

Камерон је тврдио да би споразум Британији донео „специјални" статус и помогао да се реше неке ствари које се Британцима не допадају у вези са ЕУ, као што је висока стопа имиграције - али су критичари рекли да би споразум заправо изменио мало тога.

Шеснаест чланова Камероновог кабинета, укључујући Терезу Меј, такође су подржавали останак. Конзервативна странка била је подељена око овог питања и званично је током кампање остала неутрална. Лабуристичка странка, Шкотска национална странка, Партија Велса, Зелена Странка и Либералне демократе били су за останак.

Тадашњи председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама такође је желео да Британија остане у ЕУ - за разлику од његовог наследника Доналда Трампа који је ватрени поборник Брегзита - као и лидери других земаља ЕУ као што су Француска и Немачка.

Који су били њихови разлози за останак?

Они који су се залагали за останак Британије у ЕУ тврдили су да земља добија велики подстицај од чланства - оно олакшава продају робе другим земљама ЕУ, а тврдили су и да прилив имиграната, од којих је већина омладина спремна да ради, подстиче економски развој и поспешује плаћање јавних услуга.

Они су говорили и да би статус Британије у свету био ослабљен одласком из ЕУ и да је земља безбеднија као део клуба од 28 земаља, него да остане сама.

Шта је са компанијама?

Велике компаније - уз неколико изузетака - углавном су биле за останак Британије у ЕУ зато што им то олакшава премештање новца, људи и производа широм света.

Имајући у виду кључну улогу Лондона као финансијског центра, постоји оправдана бојазан за послове које би могла да преотму друга чворишта у ЕУ. Неки извозници из УК кажу да су добили више наруџбина или упита због пада вредности фунте. Други су мање оптимистични, плашећи се да ће производи за европско тржиште морати да се праве у фабрикама у ЕУ.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Борис Џонсон је био један од најпроминентнијих заговарача одласка.

Ко је предводио ривалске стране током референдумске кампање?

  • Британија јача у Европи - главну међустраначку групу која се залагала да Британија остане у ЕУ предводио је бивши председник Маркс енд Спенсера лорд Роуз. Њу су подржале кључне личности Конзервативне странке, укључујући премијера Дејвида Камерона и министра финансија Џорџа Озборна, већина посланика лабуриста, укључујући страначког лидера Џеремија Корбина и Алана Џонсона, који је предводио британску кампању Лабуристи за останак, Либералне демократе, Партија Велса, Партија Алијансе и СДЛП у Северној Ирској, и Зелена странка. Ко је финансирао кампању:Британија јача у Европи сакупила је 12,1 милиона фунти, укључујући две донације у укупној вредности од 2,3 милиона фунти од магната супермаркета и колеге лабуристе лорда Сензберија. Други велики донатори за Останак били су хеџ фанд менаџер Дејвид Хардинг (750.000 фунти), бизнисмен и оснивач Тревелекса Лојд Дрофман (500.000 фунти) и Тауер лимитед партнершип (£500,000). Ко је још учествовао у кампањи за останак: СНП је водио властиту кампању за останак у Шкотској јер није желео да дели платформу са конзервативцима. Неколико мањих група такође је регистровало кампању
  • Гласај за излазак - Међупартијска кампања која је имала подршку високих конзервативаца као што су Мајкл Гов и Борис Џонсон, плус шачице посланика лабуриста, укључујући Гизелу Сјутарт и Грејема Стрингера, и УКИП-овог Дагласа Карсвела и Сузан Еванс, и ДУП у Северној Ирској. Учествовали су и бивши торијевски министар финансија лорд Лосон и оснивач лорд Овен. Кампања је имала низ придружених група као што су Фармери за Британију, Муслимани за Британију и Аут енд прауд, геј анти-ЕУ група за сакупљање подршке у различитим заједницама. Ко је финансирао кампању:Гласај за излазак сакупио је 9,8 милиона фунти. Међу његовим следбеницима био је бизнисмен Патрик Барбур, који је дао 500.000 фунти. Бивши министар финансија Конзервативне странке Питер Крадас донирао је 350.000 фунти, а грађевински могул Теренс Адамс дао је више од 300.000 фунти. Ко је још водио кампању за излазак: лидер УКИП-а Најџел Фараж није био део Гласај за излазак. Његова партија водила је властиту кампању и учествовала је у Изласку из ЕУ, кампањи коју је водио бивши донатор УКИП-а Арон Бенкс, а који је сакупио укупно 3,2 милиона фунти. Трејд Јунион и Социјалистичка коалиција такође су водили властите кампање за одлазак. Неколико мањих група исто су се регистровале у кампањи.

Хоће ли ЕУ и даље користити енглески као званични језик?

Хоће, каже уредница ББЦ-ја за Европу Катја Адлер. У блоку ће и даље остати 27 других земаља, и још оних које ће у будућности приступити, а заједнички језик обично је енглески - „на велико незадовољство Француске", каже она.

Хоће ли Брегзит негативно утицати на безбедност производа?

Вероватно неће. Зависиће од тога да ли ће Британија одлучити да се реши актуелних стандарда безбедности или не. Чак и ако се то деси, свака компанија која жели да извози у ЕУ мораће да се повинује њеним прописима за безбедност, а тешко је замислити да би нека компанија желела да прави две серије истог производа.

Ево избора питања која смо добили:

Који посланици су били за останак а који за одлазак?

Добра вест за Едварда из Кембриџа, који је поставио ово питање, јесте да смо вредно радили баш на једном таквом списку. Кликни овде за најновију верзију.

Колико УК даје ЕУ, а колико добија заузврат?

Одговор на ово питање Ненси из Хорнчерча гласи - Уједињено Краљевство једна је од десет земаља чланица које издвајају више у буџет ЕУ него што добијају заузврат. Само још Француска и Немачка дају више. Године 2014/15, Пољска је била највећи давалац, а следиле су је Мађарска и Грчка.

УК такође добија годишњи рабат који је издејствовала Маргарет Тачер и повраћак новца у облику регионалних развојних грантова и исплата за фармере, који су 2014/15. године износили укупно 4,6 милијарди фунти. Према најсвежијим бројкама из Министарства финансија, нето допринос Уједињеног Краљевства за 2014/15 био је 8,8 милијарди фунти - скоро двоструко више него што је био 2009/10.

Национална канцеларија за ревизију, користећи другу формулу која у обзир узима новац ЕУ исплаћен директно компанијама из приватног сектора и универзитета као финансије за истраживање и израчуната током једне фискалне године ЕУ, показује да је нето допринос УК за 2014. био 5,7 милијарди фунти.

Ако се пензионишем у Шпанији или некој другој земљи ЕУ, да ли ће моји трошкови здравственог осигурања и даље бити покривени?

Дејвида из Источног Сасекса брине шта ће се десити са његовим пензионим планом. У овом тренутку, велика заједница британских исељеника у Шпанији има бесплатан приступ шпанским лекарима опште праксе и њихово болничко лечење плаћа НХС. Када буду добили стални боравак, њихово болничко лечење плаћаће Шпанија.

У неким другим земљама ЕУ као што је Француска, од радно способних исељеника очекује се да плаћају исте трошкове здравственог осигурања као и држављани, али кад зађу у године за пензију, њихове медицинске трошкове преузима НХС.

Споразум око кога су се у начелу договорили УК и ЕУ значи да се положај Британаца који живе у ЕУ пре званичног датума одласка (29. март 2019.) неће изменити - али тек треба да се одлучи шта ће се десити ако желите кад се пензионишете да одете да живите негде у ЕУ после тог датума.

Шта ће се десити са заштићеним врстама?

Ди из Лонсестона желела је да зна шта ће се десити са законима ЕУ који покривају заштићене врсте као што су слепи мишеви у случају да Британија напусти ЕУ.

Као што је већ поменуто, план је да се сви закони ЕУ преточе у британске законе у склопу предлога закона о повлачењу из ЕУ. То значи да ће влада тада имати времена да одлучи које законе да задржи, одбаци или измени без ризика од правне црне рупе првог дана после Брегзита.

Статус Специјалних конзервираних области и Специјалних заштићених области, које додељује ЕУ, биће анализирани да би се видело које алтернативне заштите могу да се примене. Исти процес важиће за Закон о европским заштићеним врстама, који се односи на слепе мишеве и њихова станишта. Ово питање је горуће и Министар за животну средину Мајкл Гов инсистирао је да ће УК или задржати или пооштрити законе о животној средини.

Хоће ли Британија бити избачена из такмичења за Песму Евровизије?

Софи из Питербороа, која је поставила ово питање, не мора да брине. Питали смо Аласдера Рендала, председника фан клуба Евровизије, који каже: „Све земље учеснице морају да буду чланице Европске уније емитера. ЕБУ - која је потпуно независна од ЕУ - укључује земље које су у ЕУ и ван ње, па чак и земље као што су Израел, које су ван Европе. И заиста, Велика Британија почела да учествује на Песми Евровизије 1957. године, 16 година пре него што се придружила тадашњој ЕЕЗ."

Шта ће се десити са пасошима за кућне љубимце?

Одговор на Аланово питање, према Европској комисији, гласи да ће пасоши за кућне љубимце, као и све остало, чинити саставни део преговора.

Уједињено Краљевство увело је програм пасоша за кућне љубимце 2000. године, заменивши претходне законе о карантину. То значи да ви и ваш пас, мачка или папагај можете да путујете између УК и ЕУ (и других земаља учесница) док год они имају пасош, микрочип и вакцинисани су против беснила.

Наравно, док УК стварно не напусти ЕУ, програм ће наставити да се одвија као и до сада.

Министарство за животну средину, храну и руралне послове изјавило је: „Уједињено Краљевство има дугy традицију лидера у бризи о благостању животиња и стандардима био-сигурности, и посвећени смо њиховом очувању и побољшању, осигуравши најбољи могући споразум за УК како будемо напуштали ЕУ."

Је ли цена кућа пала због Брегзита?

Image copyright PA
Натпис на слици Засад не.

Засад још увек није. Просечна цена некретнина наставила је да расте, мада је стопа годишњег раста успорила са 9,4 одсто у првој половини 2016. на 3 одсто у првој половини 2018. године, према Националном заводу за статистику.

Шта је „бирократија" на коју се жале противници ЕУ?

Гед из Ливерпула претпоставља да је „бирократија" еуфемизам за права на запослење и заштиту животне средине. Према експертској групи Отворена Европа, четири од пет најскупљих регулатива ЕУ су или у вези са запослењем или животном средином. Британска стратегија о обновљивој енергији, за коју експертска група каже да кошта 4,7 милијарди фунти годишње, на првом је месту. Директива за радно време (4,2 милијарде фунти годишње) - која ограничава радну недељу на 48 сати - и директива о привременим агенцијским радницима (2,1 милијарда фунти годишње), која привременом особљу пружа већину истих права као и стално запосленима - такође су на тој листи.

Већина закона насталих у ЕУ у британским статутарним књигама биће преписани у британско законодавство како би компаније наставиле да функционишу оног дана када Британија напусти ЕУ у марту 2019. године. Будуће владе ће тако моћи да их измене или одбаце.

Брегзит би могао да генерише властиту „бирократију" - ако УК напусти јединствено тржиште и царинску унију, компаније би могле да се суоче са више папирологије док буду прелазиле границу у земље ЕУ.

Хоће ли Британија бити чланица Трансатлантског партнерства за трговину и инвестиције?

Ово је питао Сте из Болтона. Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство - илити ТТИП - тренутно је у преговорима између ЕУ и Сједињених Држава за стварање највећег слободног тржишта које је свет икад видео.

Заговорници ТТИП-а, укључујући бившег британског премијера Дејвида Камерона, веровали су да би он учинио америчку увозну робу јефтинијом и дао подстрек британском извозу у САД у вредности од десет милијарди фунти годишње.

Али многи из левице, укључујући лидера лабуриста Џеремија Корбина, плаше се да би то уништило стандарде хране, угрозило основна права и дало више моћи мултинационалним компанијама, минирајући државне службе.

Ова расправа сада делује академски, будући да амерички председник Доналд Трамп није љубитељ споразума, што значи да је у претходној форми паузиран - али шта год да се деси, кад УК изађе из ЕУ више неће бити део оживљеног ТТИП-а и планира да преговора о властитом трговинском договору са САД.

Какав ће утицај излазак из ЕУ имати на НХС?

Педи из Виднеса желео је да зна како ће излазак из ЕУ утицати на бројне британске лекаре и НХС.

Ово је постало горуће питање током референдумске дебате након што је кампања за Излазак тврдила да новац који Британија даје за ЕУ, који по њиховим речима износи 350 милиона фунти недељно, може уместо тога да се потроши на НХС.

Пре гласања, тадашњи Министар здравља Џереми Хант упозорио је да ће одлазак из ЕУ довести до смањења буџета и егзодуса лекара и сестара из других земаља. Кампања за Излазак одбацила је његове тврдње као „застрашивање" и инсистирала на томе да трошкови чланства у ЕУ могу да се потроше на домаће услуге као што су НХС.

После референдума дошло је до опуштања имиграционих прописа за лекаре изван ЕУ и повећања планираног броја „домаћих" доктора који се квалификују преко нових школа медицине. Али према Персонел Тудеј, било је мање грађана ЕУ који су се доселили да раде за НХС, док је повећан број оставки у земљи.

Трошење на НХС наставило сe на истом нивоу као што је планирано пре референдума, иако је Тереза Меј u јуну 2018. године изјавила да „Брегзитова дивиденда" помаже да се финансира повећање трошкова за Енглеску у износу од 20 милијарди фунти до 2023. године.

Зашто се игнорише излазак из Европског суда за људска права?

Image copyright Getty Images

Ово питање је поставио Бери.

Европски суд за људска права није институција ЕУ и зато расправа о напуштању није чинила саставни део расправе о Брегзиту.

Европску суд правде - EЦЈ - једна је од примарних институција Европске Уније и она спроводи законе ЕУ. Дакле, иако ће можда имати улогу у надгледању будућег трговинског споразума, део циља Брегзита био је да се УК извуче из јурисдикције ЕЦЈ-а.

Европски суд за људска права, који, како Бери истиче, уме да буде још контроверзнији, тело је које не поставља ЕУ већ земље чланице Савета Европе, одвојене институције која окупља земље које нису чланице ЕУ.

Тај суд је доносио одлуке које су биле контроверзне у УК, укључујући екстрадицију Абу Катаде и успостављање права гласа затвореника који служе затворске казне - а одлазак из ЕУ ту ништа неће променити.

Едријен води малу електронску компанију и занимају га извозне тарифе после Брегзита

Док је Британија била у ЕУ није се много причало о тарифама. То је зато што је сва трговина у склопу Европске економске зоне ослобођена тарифа. Уз то, ЕУ има трговинске споразуме и са друге 52 земље.

После Брегзита, Британија ће морати да преговара о новим споразумима за себе. То је истовремено проблем и добра прилика.

Можете, на пример, да искористите тарифе против страног увоза како бисте заштитили компаније до којих вам је стало, као што ЕУ ради са пољопривредним производима, али у том случају ризикујете одмазду ваших трговинских партнера.

Кључно тело у свему овоме је Светска трговинска организација и у овом тренутку УК је њена чланица само преко чланства у ЕУ.

УК ће аутоматски постати чланица за себе чим напусти ЕУ.

Начело недискриминације значи да чланице Светске трговинске организације не смеју да се односе према некој чланици са мање уступака него према некој трећој.

У пракси, то би требало да спречи ЕУ да уведе тарифе Уједињеном Краљевству које би га дискриминисале, или да УК уведе сличне тарифе Европској Унији.

Артикли који нису храна, а увозе се у ЕУ, тренутно имају тарифу од око 2,3 одсто. Аутомобили имају тарифу од десет одсто - али кад би ЕУ увела тарифу од десет одсто на увоз кола из УК, онда би УК увела исту тарифу на немачка и француска возила. Две стране ће желети да избегну трговински рат по принципу мило-за-драго.

Оне се надају да ће постићи широки споразум о трговинским условима до децембра 2020. године, што би подразумевало „слободну трговинску зону и тесну робну сарадњу, са нула тарифа и квота".

УК ће морати да постигне споразуме и са другим земљама широм света.

Какав ће утицај излазак Британије имати на њен дугорочни политички утицај на Европу?

Одговор на Питерово питање гласи - постоје практично два виђења шта ће се десити што се тиче утицаја једном кад се земља нађе ван ЕУ.

Прво виђење је да УК врши моћ и утицај у свету, радећи кроз организације као што су ЕУ, и да ће кад буде била сама имати много мањи утицај.

Друго виђење је да неометено од других 27 земаља чланица, УК може да настави да ради по свом и почне да примењује много независнију, самоуверенију и позитивнију улогу на светској сцени.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Тереза Меј на самиту Г20

Хоће ли и друге земље чланице ЕУ желети да изађу и хоће ли УК моћи да формира властиту слободну трговинску зону?

Кад би Уједињено Краљевство успело да постигне добар споразум о Брегзиту, онда би можда и други дошли у искушење да напусте ЕУ.

Али истина је да већина европских политичара жели да ЕУ буде строга према Британији управо да би спречила друге земље да пођу њеним стопама.

Што се тиче формирања властите слободне трговинске зоне, морало би да се деси много тога и кад се све узме у обзир, то је врло мало вероватно, поготово зато што нема тако много слободних земаља унаоколо које би могле да се регрутују за још једну слободну трговинску зону.

Како ће се приступ здравственом осигурању променити за држављане УК који живе у ЕУ?

Ово питање поставила је Вероника, која живи у Италији. После Брегзита, постојаће две могућности.

Прва и најлакша била би да се у преговорима дође до реципрочног споразума који на снази задржава актуелну погодбу или нешто слично њој.

Уколико се то не деси, ситуације ће зависити од конкретне земље у којој живите.

Што се тиче тзв. Бредлија у, рецимо, Италији, становника из не-ЕУ земаља, а то ће ускоро подразумевати и Британце, они ће морати да реше свој боравишни статус, добију италијанска лична документа и потом предају захтев за италијанску здравствену књижицу.

Ако у овом тренутку отпутују у УК, приступ НХС-у за Британце који нису пријављени није директан уколико немају европску здравствену књижицу.

Право на лечење засновано је на боравишном, а не на пореском статусу.

Дакле, чак и ако живите у иностранству и плаћате британски порез на имовину купљену за изнајмљивање, на пример, и даље би НХС могао да вам испостави рачун за свако лечење док боравите у УК.

Шта ће се десити са грађанима ЕУ са британском државном пензијом?

Питање је поставио Питер, немачки држављанин који живи у УК, а добра вест је да уколико сте држављанин ЕУ, а добијате британску државну пензију, не би требало много тога да се промени за вас, зато што државна пензија не зависи од тога одакле сте, већ колико дуго сте плаћали доприносе Националном осигурању у УК.

Није, дакле, важно да ли потичете из Литваније, Летоније, Трансилваније или Тимбуктуа, битно је колико сте у доприносима плаћали Националном осигурању.

Постоји, међутим, једна зачкољица, а то је да сте морали да уплаћујете доприносе најмање десет година.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Не би требало много тога да се промени по питању пензија

Према актуелним прописима, ако сте грађанин ЕУ и нисте уплаћивали доприносе десет година, можете да укажете на било коју уплату коју сте извршили у матичној земљи и кажете: „Платио сам овде", и то ће се узети у обзир.

То важи за земље ЕУ и још 16 земаља са којима УК има споразум о социјалном осигурању.

Једном кад Британија напусти ЕУ, нећете моћи то да радите уколико не дође до реципрочног споразума.

Уколико до њега не дође, онда постоји шанса, уколико сте Националном осигурању уплаћивали мање од десет година, да не добијете британску државну пензију.

Је ли могуће истовремено бити и грађанин ЕУ и не бити грађанин ЕУ?

Свако рођен у Северној Ирској има апсолутно право да поседује оба пасоша.

Деклан, власник ирског пасоша, вероватно ће бити срећан кад чује да је ово једно од малобројних питања у којима нема лоших страна уколико немате ништа против да са собом носите оба пасоша.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Једна од предности Северне Ирске

Ирски документ значи да настављате да користите предности држављанства ЕУ, а британски пасош ће вам истовремено пружити пуна права у УК.

Назовите то једном од чистих предности порекла из Северне Ирске, заједно са брдовитим тереном, разуђеном обалом и угодним паузама између пљускова.

Само не смете да заборавите да убудуће са собом носите ирски пасош кад на аеродромима стајете у ред резервисан искључиво за грађане ЕУ.

Постоји ли клаузула одустајања од Члана 50?

Компликовано је. Гледано са стране, изгледа да кад једном покренете Члан 50, нема назад, и то је свакако како Европски парламент то доживљава.

Постоји и виђење да уколико се Британија нађе у том двогодишњем процесу после покретања Члана 50, а жели да се повуче из њега, та ће одлука на крају бити на Европском суду правде.

Високи званичници ЕУ, међутим, користе сваку прилику да поруче Британцима колико велику грешку праве.

Дакле, иако би изненадна објава да Британци ипак не желе да оду подразумевала огроман губитак образа, други европски лидери би могли да помогну да до тога и дође, какав год да је правни протокол, али би са тим морало да се сагласи свих 28 земаља чланица ЕУ.

Више о овој причи