Путинова Русија: Ледени Сибир показује пукотине у друштву

  • Сара Реинфорд
  • ББЦ њуз Иркутск, Русија
Иркутск
Потпис испод фотографије,

Хладноћа и сиромаштво леде крв у жилама

Потребно је неколико сати да се јутарња пара подигне са реке у Иркутску и да се температура попне са око -20 степени Целзијуса.

Овај огромни сибирски град као да је одсечен од остатка - доносиоци одлука у Москви превиђају његову сурову реалност, пет временских зона западно од престонице.

Ову реалности симболузује један - пољски тоалет.

„Тоалет срама" налази се испред апартманског насеља у једном од најдепресивнијих предграђа Иркутска.

Менаџмент грађевинске фирме је поставио дрвени тоалет у дворишту када су дугови становника достигли рекордне нивое.

Потпис испод фотографије,

Тоалет срама и реалности у Иркутску

То је упозорење шта их чека уколико не плате дугове.

„Поручујемо људима да ћемо блокирати канализационе цеви у њиховим становима уколико не плате", објашњава директор фирме Алексеј Михалков стојећи поред тоалета.

Он ради управо то, по стопи од 40 тоалета месечно.

„Људи долазе и користе тоалет неколико дана, онда се одвод рачепи и вода почиње да излази", каже Алексеј. „Након три дана они долазе код нас и потписују налог за плаћање."

Ова прича о тоалету је наговештај нових потешкоћа у Иркутску, након година процвата подстакнутог високом ценом нафте.

Има и других наговештаја - град је излепљен огласима за „јефтине" кредите, а иза угла дужничког тоалета, светиљке и зидови су прекривени лецима који нуде помоћ бескућницима и алкохоличарима.

„Наше плате се не повећавају, док цене свакодневно расту", кажа Наталија, једна од оних који Алексеју дугују. „Чула сам да блокирају тоалете. То само људе чини беснима."

Друга жена која признаје да нема шансе да исплати своје дугове, каже да јој је тоалет био месецима блокиран. Морала је да користи вреће.

Зашто руске реформе подстичу незадовољство

Званично, 13 одсто Руса живи у сиромаштву и та бројка је расла пет година.

Последња анкета Ранепа института показује да је заправо прави проценат сиромашних 22 одсто.

У Иркутску је чак и званично 20 одсто.

Председник Владимир Путин обећао је да ће ове цифре преполовити до 2024. године, али економија једва да расте, док је незадовољство више него уочљиво.

Пораст цена горива и комуналија на врху су листе жалби. Порез на промет је повећан на 20 одсто с новом годином, а ту је и реформа пензионог система.

Вјачеслав Головин две деценије вози аутобус на линији 65 у Иркутску, рути која сада пролази поред тоалета.

Потпис испод фотографије,

Сиромаштво, алкохолизам и пост социјалистички проблеми...

Са 56 година почео је да се радује пензији: не због пензионисања и одмора, већ због додатног новца. Његова просечна месечна зарада је око 15.000 рубаља (око 23 хиљаде динара).

Председник Путин је затим границу за пензионисање попео на 65 година.

„Лидери не слушају", објашњава Вјачеслав, отварајући врата аутобуса путницима да се попну са хладноће. „Нису нам чак дозволили ни да одржимо референдум."

Потпис испод фотографије,

У пензију је требало да оде са 60, а сада мора да чека још пет година

Владимир Путин је реформу описао као питање националне безбедности. Он је тврдио да држава не може да настави да плаћа толико пензија, са популацијом која је све старија.

Али Русија није спремна за такав потез, каже Вјачеслав.

„Постаје све теже носити се са ситуацијом. Скупље су намирнице, комуналије, струја. Све цене расту", каже возач аутобуса, седећи на софи у свом једнособном стану.

Потпис испод фотографије,

Граница за пензионисање повећана је на 65 година

„Овде није као у Европи. Пензионери не могу да се опусте. Они морају да наставе да раде како би преживели."

Вјачеслав подржава уличне протесте у Иркутску, а они се одржавају и широм земље.

„Путин је рекао да нам је потребна реформа, али људи овде нису разумели зашто - у земљи богатој ресурсима", каже возач.

Ипак, далеко одавде у Москви, посланици који подржавају Кремљ су гласали за промене законодавства.

Ти посланици зарађују преко 20 пута више него Вјачеслав, возечи аутобус.

Постаје ли Иркутск здравији?

Има и веселијих прича.

У центру града, група пензионера са белим рукавицама се у недељу припремала за наступ поводом завршетка курса.

Њихови нови потези долазе захваљујући градском већу - и део су програма слободних активности за промовисање здравог начина живота.

То је тема још од времена од када је џудиста Владимир Путин преузео мандат од мање трезвеног Бориса Јељцина.

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

На некадашњег џудисту угледају се многи

„Спортски клубови су сада пуни младих", каже један од играча одушевљено током паузе. „Можете само да изађете на терен, урадите неке вежбе и неко ће вам се већ придружити. То је сјајно!"

Чак и овде људи живе дуже у поређењу са постсоцијалистичким периодом.

Међутим, један статистички податак је остао исти: просечан животни век мушкараца у Иркутску је 63 године.

То је две године мање од нове границе за пенизионисање.

Градска битка с алкохолом

Пре две године, новине широм света преплавила је вест из да је 78-годишња особа из Иркутска преминула због конзумирања јефтиног, шверцованог алкохола.

Али чак и лиценцирана пића у Сибиру могу бити опасна.

У склоништу за оне који су пали због тешких времена, Сергеј је последња особа у трпезарији за ручком. Полако се креће низ ходник са ампутираним ногама испод колена.

„Добио сам промрзлине", објашњава, одмахујући руком. „Дуга је то прича."

Потпис испод фотографије,

Сергеј је у склоништту од када је остао без ногу

Сергејев цимер има 47 година и каже да је његова супруга преминула и да је била алкохоличарка.

„Многи мушкарци којима помажемо су алкохоличари, али овде није дозвољен никакав алкохол", објашњава директорка склоништа Елена Шевтсова.

„Када су једном трезни, многи почињу да се присећају породица и тога одакле долазе. То им се затим допадне и настављају тако да живе."

Комплет протеза за ноге за Сергеја би требало да стигне сваког дана.

Зашто расположење може да се промени

Животи неких становника Иркутска тренутно заправо изгледају прилично добро.

Отворени су тржни центри пуни западних бренодва, никли су нови стамбени блокови, а возе се и паметни аутомобили: сва обележја средње класе која се рапидно увећала у раним годинама Путинове владе.

Понос сопственом земљом међу људим је такође порасла.

Али јачање руског статуса и моћи и конфронтација са Западом долазе на наплату.

Потпис испод фотографије,

Комунистичка омладина се бори за своја права

Иркутск је био први регион који је свргнуо Путиновог кандидата за гувернера још 2015. године.

Локално станвоништво каже да је гласало за комунистичког кандидата у протесту против владајуће странке. Такав потез се поновио недавно на неколико других тачака.

Природно и подршка Путину опада.

Према подацима Левада Центра из прошлог месеца, 61 одсто Руса за проблеме у земљи директно одговорним сматра председника.

Да ли настаују пукотине?

Међу најгрубљим критичарима у Иркутску је и Комунистичка омладина.

Ови студенти, поштоваоци Лењина, са црвеним заставама и симболима, водили су кампању против Путинове реформе пензионог система.

Потпис испод фотографије,

Протести нису довољно велики

Они су против трошења новца на војне акције у Сирији и Украјини, радије него на друштвена питања код куће. Сада планирају активности против пораста цене горива.

„Није било разговора о овим реформамам пре последњих избора", каже лидер активиста Максим. „Оне се сада дешавају, а подршка председнику опада."

„Ова влада нам се заиста не допада", каже 21-годишњи Евгени. „Морамо да заменимо председника његовим пријатељима".

Не постоји револуција у Иркутску, колико год да би то Комунистичка омладина волела. Чак су и протести до сада били релативно мали.

Говор Владимира Путина о Великој Русији одзвонио је у нацији која се осећала снажном и стабилном након трауме пост-совјетских година.

Али овде, у леденом срцу Сибира, чини се да почињу да се показују пукотине у тој поруци.