Венецуеланска криза: Тајно бекство у анти-имигрантску Мађарску

Путовање у Будимпешту ограничено је на Венецуеланце који могу да докажу мађарске корене Image copyright Getty Images
Натпис на слици Путовање у Будимпешту ограничено је на Венецуеланце који могу да докажу мађарске корене

Можда ће вас изненадити да су избеглице из хаоса у Венецуели топло дочекане у Мађарској - земљи чија је влада нашироко позната по непријатељству према мигрантима и азилу.

Њих око 350 већ је стигло с авионским картама које је финансирала држава. Њих још 750 налази се на листи чекања, у Каракасу, а могли би да их стигне и више од тога.

Али постоји „квака".

Сви који се пријављују за долазак морају да докажу мађарско порекло, колико год оно било далеко.

Портпарол владе прописно се намучио да објасни како су они заправо прави Мађари који се „враћају кући", иако је врло мали број њих стварно рођен у Мађарској, а камоли да говори језик.

Ко су они?

Већина Венецуелаца мађарског порекла емигрирала је у два таласа.

Први, после Другог светског рата, укључивао је многе повезане са режимом Миклоша Хортија, који је стао на страну нацистичке Немачке. Неки од њих су учествовали у депортацији мађарских Јевреја у нацистичке логоре смрти.

Знатно другачија група од око 400 њих отишла је после неуспеле револуције 1956. године, укључујући неке који су јуришали на совјетске барикаде на улицама Будимпеште.

Ова заједница у међувремену је нарасла на неколико хиљада људи. Многе младе Венецуеланце без мађарског порекла привукао је живахан културни живот ове заједнице у Каракасу, са својим плесним и извиђачким групама. Можда ће вас изненадити да су избеглице из хаоса у Венецуели топло дочекане у Мађарској - земљи чија је влада нашироко позната по непријатељству према мигрантима и азилу.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици После неуспеле револуције 1956. године против совјетске власти, на стотине Мађара побегло је из Будимпеште за Јужну Америку

Тек кад се ситуација значајно погоршала 2017. године, кад је уз глад стигло и насумично насиље, лидери ове заједнице обратили су се за помоћ мађарској влади.

Њих 350 који су стигли први били су великодушно примљени, са пријавом за часове језика, смештајем и интеграцијом у првих 12 месеци.

Орбан и његова анти-имигрантска кампања

Иронија је да је програм осмислио министарски тим из Фидесове владе, која се последње четири године енергично противи имиграцији.

Националистички премијер Виктор Орбан је кампању за изборе у Европски парламент у мају градио искључиво на борби против имиграције у Европској унији.

ЕУ је осудила кампању која се састојала од билборда и новинских огласа као извртање истине и жељу да се „створи мрачна слика о тајној уроти довођења више миграната у Европу".

Већину програма интеграције избеглица овдашња влада је укинула 2016. и 2017. године.

У првих девет месеци 2018. године азил у Мађарској добило је свега 94 људи. Још 290 њих добило је блажи облик заштићеног статуса.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Плакат владине кампање у Будимпешти на зуб је узео и ЕУ и милијардера филантропа Џорџа Сороша

Долазак Венецуеалаца разоткрио је независни њуз портал Индекс, а мађарске власти тражиле су од учесника у овом плану да не причају са медијима.

„Влада нам је јасно ставила до знања да ће бити тешко извештавати о томе - поготово због њене властите хистеричне анти-мигрантске кампање", рекао је један од Венецуелаца који се већ безбедно налази у Мађарској, а који је тражио да остане анониман.

„Инсистирају на употреби речи 'репатријација' - али она се испочетка примењивала прилично слободно. Сада су услови строжи."

Тежак задатак убеђивања

За њихову ствар у међувремену се заузео потпредседник владе Жолт Шемјен.

„Било је испрва тешко убедити владу колико се ситуација тамо погоршала. Да је моја месечна пензија једва покривала један једини оброк", рекао је мој извор.

„Нисмо олако постали избеглице. Нарочито не они који су пре тога већ избегли из Мађарске. Знали смо да можемо да изгубимо све што смо у животу стекли, наше станове, све што смо имали у Венецуели."

Авионске карте, па чак и превоз до аеродрома, сређени су преко мађарске амбасаде у Еквадору и Мађарско-малтешке добротворне службе.

Први Венецуеланци стигли су у априлу 2018. године и сви су дубоко захвални мађарској влади на помоћи.

Али необична анти-имигрантска атмосфера коју је створила Орбанова влада довела је до неких трагикомичних сцена.

Кад су нове придошлице први пут смештене у туристичко одмаралиште у Балатоносоду, локални Мађари су забарикадирали прозоре и у паници позвали полицију кад су на улицама приметили људе које су назвали „црнцима".

„Истина је да су неки од нас прилично тамне пути", насмејао се мој венецуелански контакт. „Али неки од нас су више Мађари од самих Мађара!"

Шта чека имигранте у Мађарској?

Годину дана касније, деца већ течно говоре језик и добро су интегрисане у локалним школама.

„Воле слободу, да изађу безбедно на улице. Слободу да уче, да буду овде своја, да буду егзотична", рекао је један други родитељ.

Али старије међу њима море разне бриге.

Image copyright AFP
Натпис на слици Венецуеланске избеgлице које су се „вратиле" смештене су у овом неугледном хотелу западно од Будимпеште

„Шта ћемо да радимо кад прође годину дана и истекне нам добротворна помоћ? Немамо права на пензије овде", рекао ми је један од њих.

То је само један од проблема које покушава да реши мађарски министар за људске ресурсе.

Опозиционе странке назвале су владу лицемерном зато што је прихватила Венецуеланце, а одбила Сиријце, Ирачане и Авганистанце.

Венецуеланци се плаше да би такви напади могли да ослабе владин став да дозволи улазак онима који још чекају да дођу.

Они су приметили застој у новим доласцима, док се влада труди да процени да ли ће актуелна венецуеланска влада опстати.

Према закону усвојеном у Мађарској 2018. године, правна и физичка лица која помогну мигрантима могу бити кажњена новчано или затворском казном и да им држава конфискује 25 одсто имовине како би финансирала подизање ограде на граници.

Мађарска опозиција шали се да држава у овом случају мора да казни саму себе.

Питам саговорника: Ако Мадурова влада падне, да ли ће се вратити у Венецуелу?

„Наравно. То је мој дом."

Више о овој причи