Други светски рат: Дојава нацисте која ми је спасила баку и деду

Натпис на слици Фани и Рафаел Бодин

Док је пре 75 година деда Јеврејина Александра Бодина Сафира узимао меру високом нацистичком официру за кројење одела, добио је важну дојаву - спремају се хапшење и депортација.

Чињеница да је већина Јевреја из Данске успела да избегне холокауст често се назива "чудом". Сада се чини да је нацистичка власт у земљи намерно саботирала властиту операцију.

Била је хладна октобарска ноћ пре 75 година кад су моји деда и бака, Фени и Рафаел Бодин, стајали на доку луке на источној обали са петнаестомесечном ћерком Лис у рукама.

Замишљам их како зуре у мрак, нервозно ишчекујући рибара који ће их превести преко воде до неутралне територије у Шведској. До тог тренутка Јевреји из Данске - за разлику од оних из других делова окупиране Европе - могли су слободно да живе своје животе. Али сада је издато наређење да се транспортују у Немачку, „на обраду".

И тако су моји бака, деда и тетка одлучили да побегну. Док су се укрцавали у рибарски бродић, дали су рибару поприличну суму новца за једноставно путовање преко Оресунда - уског канала између Данске и Шведске.

Онда је почела киша, а моја тетка је почела да плаче. Рибар је, плашећи се да ће Немци чути њен плач, наложио деди и баки да оставе дете на доку или да напусте бродић. Они су се одлучили за ово друго и гледали како бродић одлази за Шведску са њиховим новцем и вероватно последњом приликом за бег.

Срећом, то није била њихова последња прилика. Успели су да пређу већ наредне ноћи - након што су ћерки дали пилулу за спавање како би се осигурали да ће ћутати - и остатак рата проживели у Шведској.

Њихова прича слична је причи већине данских Јевреја. Према Софи Лене Бак, ванредној професорки историје на Универзитету у Копенхагену, избегло је њих 7.056, док је њих 472 ухваћено и депортовано у концентрациони логор Терезин.

Рибарски бродић којим се бежало на слободу Image copyright Getty Images
Натпис на слици Рибарски бродић којим се бежало на слободу

Ово је постало познато као "Чудесно спасавање", али многи дански историчари данас верују да је то било мање чудо него што се мисли. А искуство мојих деде и баке пружа доказе за ту теорију.

Мој деда - познатији под надимком Фоле - одувек је тврдио да је разлог зашто су успели да побегну почетком тог месеца пуног чуда један високи немачки официр који је дошао у кројачку радњу његовог зета, „Н. Голманс" у Истедгадеу, улици црвених фењера у Копенхагену.

После рата, мој деда ће отворити властиту радњу, „Р. Бодин" у Сент Конгенсгадеу, једној од најмодернијих улица у Копенхагену, али 1943. године он је још учио занат. Заједно са зетом Нејтаном узимао би мере новим муштеријама и записивао их са свим другим релевантним информацијама на картице формата А5. Те картице одлагале су се у писаћи сто у радњи.

Претпостављам да су се руке мог деде тресле док је узимао меру и сужавао одело овог конкретног немачког официра, који мора да је био веома задовољан завршним производом. Мог деду и његовог зета упозорио је: „Бежите, док још можете. Доћи ће до масовних хапшења."

Рафаел Бодин узима меру клијенту
Натпис на слици Рафаел Бодин узима меру клијенту

Деда никад није рекао како се звао немачки официр, али годинама касније Нејтан је пренео запањујућу информацију мојој рођаци Маргит.

Извор дојаве који је спасао моју данску породицу био је нико други до доктор Карл Рудолф Вернер Бест - управо човек који је, као немачки пуномоћник у Данској (и штавише, заменик команданта СС трупа) био задужен да се дански Јевреји пошаљу у смрт.

Зашто би се, дакле, један такав човек - припадник ужег круга Хитлерових сарадника, познат као Кољач из Париза због немилосрдног прогона француских Јевреја само годину дана раније - зближавао са јеврејским кројачима у улици црвених фењера у Копенхагену, а камоли упозоравао их да побегну. У то је било тешко поверовати.

Кад је Маргит чула ту причу, одмах је отишла до писаћег стола који је и даље заузимало посебно место у породичној кројачкој радњи. Потражила је картице са мерама из периода између 1940. и 1943. године и прелистала их све до слова Б. Срце јој је малтене стало кад је извукла картицу доктора Карла Рудолфа Вернера Беста.

Картице за мере у међувремену су загубљене, али та прича ме је одувек фасцинирала. Пре неколико година кренуо сам да је претворим у позоришни комад и тада сазнао да су историчари већ преиспитивали званичну верзију о том чудесном спасавању.

Portraits of Raphael Bodin
Натпис на слици Фотографије Рафаела Бодина

Доктор Вернер Бест био је доктор права и имао је малтене натприродну способност да преокрене закон у своју корист. После рата не само да је убедио данске судове да преиначе његову смртну казну у затворску, већ је годинама касније - кад је оптужен да је потписао смртну пресуду за 8.000 Пољака - успео да убеди судију да је сувише болестан да би му се судило.

Од случаја се одустало, а он је поживео наредних 17 година као слободан човек пре него што је умро природном смрћу.

Кључни приоритет за Беста, као пуномоћника Трећег Рајха у Данској, био је да одржи прилив пољопривредних производа из те земље у Немачку. Није узалуд Данска била позната као „остава Немачке" и као „шлаг фронт" - према неким проценама, ова земља намиривала је и до 15 одсто немачких потреба.

Да би се постарао да ће се то наставити, политичка стабилност била је од суштинске важности. Али у лето 1943. године дански Покрет отпора се осилио, а данска влада је дала оставку из протеста због нове политике да се над осуђиваним саботерима спроводи смртна казна.

Хитлерово наређење да Данску „ослободи од Јевреја", стога је дошло у најгорем могућем тренутку за Беста.

„Лето 1943. године био је огроман талас саботажа, штрајкова и физичких сукобa између Данаца и Немаца", каже Софи Лене Бак. „Бест је страховао од побуне и генералних штрајкова уколико дође до прогона Јевреја."

И тако се чини да је Бест почео да организује хапшење Јевреја - док га је истовремено саботирао.

Кад је степен неуспеха масовног хапшења постао очигледан, Хитлер је послао телеграм Бесту захтевајући од њега објашњење. Овај је одговорио да је урадио како му је речено - ослободио је Данску од Јевреја.

Заслуге за спасавање данских Јевреја често су приписиване Георгу Ф. Даквицу, немачком поморском аташеу и Бестовој десној руци, који је дојавио датум хапшења Хансу Хедтофту из Данске социјал-демократске странке.

Хедтофт је заузврат информацију проследио вршиоцу дужности главног рабина Маркусу Мелкијору, који је својој пастви саопштио наредно јутро - дан пре Рош Хашане, јеврејске Нове године - да тога дана неће бити службе. Уместо тога сви треба да пођу кућама, посвршавају све послове и пронађу начин за бекство.

Георг Даквиц (лево) и Вернер Бест Image copyright Getty Images
Натпис на слици Георг Даквиц (лево) и Вернер Бест

После рата, Даквиц је постао амбасадор Западне Немачке у Данској (1955-58), а израелски Меморијални центар Јад Вашем прогласио га је „Праведником међу народима". Али кад се све сабере и одузме, Вернер Бест био је тај који је одговоран за спектакуларни неуспех хапшења.

Војници задужени да похапсе Јевреје добили су наређење да куцају и звоне на врата јеврејских домова, али ни под којим условима да их разваљују или разбијају прозоре. Најмање једна породица све је преспавала.

А кад је постало очигледно да је примарна маршрута бекства преко Оресунда, сви немачки патролни бродови на води добили су наређење да се врате у луку. Остали су тамо три недеље, у време док је већина бегунаца прелазила у Шведску. Званично објашњење било је да бродови морају да се окрече. Сви бродови - у исто време.

„Уздржавање Немаца у Данској специфично је у односу на остатак Европе", каже Софи Лене Бак. „Не само по питању метода примењених у ноћи рације, већ и по питању ограничених ресурса за хватање Јевреја после ње."

Ништа од тога не доводи у питање храброст данског народа, Покрета отпора или оних који су бежали. Дански Јевреји и свако ко им је помагао 1943. године имали су оправдан страх од егзекуције. На крају крајева, то се дешавало у остатку Европе, зашто би Данска била иоле другачија?

Моји деда и бака провели су остатак рата у Шведској, вративши се кући тек кад је он окончан, у јуну 1945. године. Као и многе друге, код куће их је дочекало свеже цвеће на столовима које су им оставиле данске комшије.

Рафаел и Фени на плажи
Натпис на слици Рафаел и Фени на плажи

Позоришни комад Бодина Сафира, Розенбаумово спасавање, премијерно је одигран у Парк Театру, у Финсбери Парку, у јануару ове године.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи