Можете ли да спречите родитеље да објављују ваше фотографије на интернету

„Шерентинг" - безазлена забава или нарушавање приватности? Image copyright Getty Images
Натпис на слици „Шерентинг" - безазлена забава или нарушавање приватности?

Свидело се то вама или не, ваши родитељи су стигли на друштвене мреже и изгледа да скорије неће одлазити са њих.

То је сјајан начин да останете у контакту - и увек је забавно гледати родитеље како покушавају да направе селфи или користе емоџије.

Међутим, ако без ваше дозволе на интернет поставе вашу фотографију - а не знају како се подешава приватност - јесу ли претерали?

И - уколико то желите - како да их убедите да скину те фотографије?

Појам „шерентинг" - кад родитељ на интернет окачи вести и слике своје деце - завршио је у медијима кад је глумица Гвинет Палтроу окачила слику себе и своје четрнаестогодишње ћерке Епл Мартин на скијању.

Више од 150.000 људи лајковало је слику, али Епл тиме није била импресионирана, написавши (са свог приватног налога на Инстаграму):

„Мама, око овога се нисмо договорили. Не смеш ништа да постављаш без мог пристанка."

Палтроу је одговорила: „Чак ти се ни не види лице!"

Многи обожаватељи Палтроу тврдили су да, као мајка, она има неприкосновено право да објављује слике рођене ћерке - док други тврде да и деца имају право на приватност.

Зашто неким људима толико смета шерентинг"?

Да иронија буде већа, деци технички није ни дозвољено да се пријаве на већину друштвених мрежа док не напуне 13 година - што значи да неки тинејџери који се строго држе правила доживе прави шок кад се једном нађу на интернету.

Конрад Итурбе, деветнаестогодишњи творац софтвера из Шпаније, каже да је доживео „велико откровење са 14 година", кад је схватио да су његови родитељи све време постављали његове фотографије на интернет.

Image copyright Konrad Iturbe
Натпис на слици „Ономад би слике нестајале, али данас је све на интернету и остаје ту заувек", каже Конрад

„Моја мајка је имала Инстаграм пре него што сам ја добио први телефон - тако да нисам знао да су моје фотке објављене", рекао је он за ББЦ.

„Мени се ионако не допада да моје фотке стоје на интернету - не качим ни слике самог себе на властитом Инстаграм налогу - тако да кад сам почео да пратим мајку и видео их на њеном профилу, рекао сам јој: 'Скидај ово, нисам ти дао дозволу'."

Он каже да се осећао као да му је „нарушена приватност". Посебно му је засметало што је ту било слика њега као веома малог детета, а Инстаграм налог његове мајке био је отворен за јавност.

„Нисам желео да се слободно деле около слике мог детињства, то је сасвим приватна ствар", каже он, додајући и да га брину „алгоритми за препознавање лица" и то што људи могу да „почну да прате шта ради као старији".

Соња Бокари, четрнаестогодишњакиња из Сједињених Држава, имала је слично искуство кад је први пут дошла на Твитер и Фејсбук.

Пишући за часопис Фаст компани, она каже: „Кад сам видела слике које је моја мајка годинама објављивала на Фејсбуку, осећала сам се крајње осрамоћено и дубоко изневерено."

„На њеном Фејсбук налогу, наочиглед свију, налазили су се сви бламови мог живота: писмо које сам написала Зубић Вили кад сам имала пет година, слике мене како плачем док сам била беба, па чак и слике са летовања кад сам имала 12 и 13 година за чије постојање нисам ни знала."

„Шерентинг", међутим, не смета свакоме.

Шарлота Кристи, двадесеттрогодишњакиња која студира у Лондону, каже да лично мисли да је то „прилично нормално".

Image copyright iStock
Натпис на слици Шарлота, родом из САД-а, каже да је навикла да њена мајка дели слике

Имала је 13 година кад је њена мајка почела да поставља њене слике на Фејсбук.

„Таговала би ме и то би се нашло на мом њуз фиду тако да сви могу да га виде. Било ме је срамота, али ми није сметало толико да од ње захтевам да то скине.

„Осећам као да живим у друштву у ком сви желе да на фоткама буду у свом најбољем издању - али ако моја мама окачи неку слику на којој нисам у најбољем издању, то ми искрено неће засметати.

„Мислим да качим мајчине слике бар у оноликој мери колико она качи моје - мислим да је природно делити их и не видим зашто би морала да тражи моју дозволу - она ми је мајка."

Може ли шерентинг" да буде опасан?

Сару (није њено право име), двадесетдевотогодишњу здравствену радницу из Хонг Конга, највише је забринуо аспект приватности.

„Кад сам имала 21 годину, мама ме је таговала на Фејсбуку, и видела сам да је окачила гомилу мојих фотографија - од времена кад сам била беба па све до мојих двадесетих година", рекла је она за ББЦ.

„Њена подешавања била су намештена на јавни приступ, тако да сам сматрала да је то веома небезбедно. Нисам желела да слике мене као бебе могу да виде сви, а знала сам да на Гуглу можете да пронађете нечије име преко његових фотографија. А с тим што је поставила још много више фотографија мене на интернет, технолошке компаније добиле су више података о томе како изгледам."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Експерти тврде да „шерентинг" може да подстакне сајбер силеџијство

Андра Сибак, професорка медијских студија на Универзитету у Тартуу, у Естонији, спровела је неколико истраживања „шерентинга".

У једној студији естонске деце узраста између девет и 13 година, открила је да се деци свиђа „што родитељи деле позитивне ствари о њима", али је било „великих неподударности између онога што су деца и родитељи сматрали лепим фоткама".

„Деца нису била за то да родитељи објављују слике које их не представљају у њиховом најбољем издању - на пример, ако им је коса неочешљана или ако на себи имају хаљину која им се не допада", наводи она.

„У многим контекстима родитељи нису сматрали те ствари неким великим проблемом, али код предпубертетске деце то може да утиче на њихову властиту слику о себи" или потенцијално доведе до сајбер силеџијства.

Друга потенцијална опасност од „шерентинга" је „дигитална отмица", каже професорка Сибак, када непознате особе преузму јавно доступне слике деце и користе их у криминалне или сексуалне сврхе.

Да ли родитељи треба озбиљније да схвате забринутост деце?

Професорка Сибак каже да многи родитељи сматрају да су, као одрасле особе, одговорне за благостање властитог детета и да им не треба дозвола деце док год сматрају да им фотографије не чине никакво зло.

Међутим, она тврди да родитељи „апсолутно" морају озбиљније да схвате забринутост своје деце за приватност.

„Само прост разговор са децом о томе какве слике воле и да ли се слажу да се оне објаве помоћи ће да се изгради бољи однос на релацији родитељ-дете."

Родитељи деци често намећу строга правила употребе интернета како би им заштитили приватност, али чини се да та „правила важе само за децу, не и за одрасле у породици".

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Професорка Сибак каже да разговор о друштвеним мрежама може да помогне да се изгради међусобно поверење

И Конрад и Сара кажу да су родитељи испрва одбацили њихове притужбе - делом због недовољног разумевања приватности на интернету.

„Испрва се моја мама насмејала и рекла 'нико то неће видети - то је само за пријатеље', иако је њен Инстаграм профил отворен за свакога", каже Конрад.

На крају јој је објаснио због чега је забринут за своју приватност, она је разумела и сада тражи дозволу пре него што објављује.

У међувремену, Сара каже да се, кад је од мајке тражила да промени подешавање приватности, њена мајка „испрва прилично увредила".

„Рекла је да је поносна на мене и да жели да дели ствари о мени на интернету... кад сам покушала да јој објасним због чега сам забринута, рекла ми је да она то не разуме и да се 'на интернету све ионако надгледа'."

„Мислим да многи родитељи не схватају сајбер безбедност онолико озбиљно као ми, зато што је њихова генерација рођена без интернета."

На крају, каже Сара, њена мајка јесте пристала да промени подешавање приватности на „само пријатељи", иако „има више од 1.000 Фејсбук пријатеља од којих већину ни не познаје - тако да је на неки начин све то и даље веома јавно!"

„Након што ме је таговала, почела сам и сама да добијам захтеве за пријатељство од њених пријатеља. Одмах сам их одбила."

„Хвала богу па још не зна како се користи Инстаграм."

Како да убедите родитеље да промене подешавања?

Компликовано је - поготово зато што нема начина да их физички или правно спречите да објављују слике. Често се све сведе на убеђивање - или на компромис.

Конрад предлаже да апелујете на њихову емпатију на начин који могу да разумеју.

„Ја бих им рекао - како бисте се ви осећали да моји деда и бака објаве на насловним странима новина слике вас како радите ствари којих вас је срамота? Ономад су слике нестајале, али данас је све на интернету и остаје тамо заувек."

У међувремену, Сара каже: „Установила сам да је боље држати се чињеница и не увлачити емоције."

„Некад сам користила емоције - говорила мајци да сам изгледала ужасно на фоткама као беба или да мислим да су фотке непристојне зато што нисам обучена - она би ми само говорила: 'Али људима је то слатко'."

„Међутим, кад сам јој изнела чињенице о интернет безбедности и како не знамо шта ће људи радити са тим фоткама, моја мама је обећала да ће бити пажљивија."

Њена мајка и даље објављује фотографије без њеног одобрења, али Сара сматра да су побољшана подешавања њене интернет приватности прихватљив компромис - а и сама је нашла начин како да заобиђе тај проблем.

„Практично сам изменила властита подешавања приватности, тако да моји пријатељи сад не могу да виде слике на којима ме је таговала моја мајка."

Она признаје и да је за многе родитеље дељење фотографија на којима су њихова деца њихов начин да „изразе љубав".

„То је за њих начин да покажу колико им недостају деца [ако не живе заједно] - и то је један од главних разлога зашто сам одлучила да је потпуно не зауставим у томе."

Више о овој причи