ДНК анализа открива ко је изградио Стоунхенџ

Стоунхенџ
Натпис на слици Изградња Стоунхенџа је вероватно започета око 3.000 године пре нове ере

Преци градитеља Стоунхенџа путовали су на запад преко Медитерана пре доласка у Британију, показало је ново истраживање.

Истраживачи су поредили ДНК остатака неолитског човека у Британији са онима који су у исто време живели у Европи.

Насељеници у време неолита кретали су се из Анадолије (простор данашње Турске) ка Иберијском полуострву, пре него што су кренули ка северу.

Стигли су у Британију око 4.000 година пре нове ере.

Детаљи истраживања објављени су у часопису „Природа, екологија и еволуција".

Та рута ка Британији била је само једна од оних којима су се кретали људи из Анадолије.

Тако су 6.000 година пре наше ере ови наши преци на неки начин најавили стварање ратарских , сталних, насеобина у Европи.

Пре тога, Европу су насељавала мала, номадска племена, чији су припадници ловили дивљач, сакупљали биљке и шкољке.

Једна група раних пољопривредника ишла је сливом Дунава ка Централној Европи, док је друга кренула на запад пут Средоземног мора.

ДНК остаци откривају да су неолитски насељеници Британије у великој мери потомци групе која је ишла медитеранском рутом.

Image copyright Royal Pavilion & Museum, Brighton
Натпис на слици Реконструкција лица жене из околине Сасекса у Енглеској, 3.600 година пре нове ере

Када су истраживачи анализирали ДНК раних британских пољопривредника, открили су да највише подсећају на неолитског човека са Иберијског полуострва.

Ови иберијски ратари потичу од људи који су путовали Медитераном.

Из Иберије (или неког другог оближњег места) ишли су на север кроз Француску.

Можда су у Британију ушли са запада, кроз Велс и југоистичну Енглеску. Уз помоћ методе радиоактивног угљеника утврђено је да су људи из периода неолита нешто раније стигли на запад, али то је тема којом ће се научници позабавити у будућности.

Људи који су током Неолита стигли у Британију су почели су да праве споменике од великог камења, познатог као мегалит. Изградња Стоунхенџа у Вилтширу је била део ове традиције.

Иако је Британију насељавала група „ловаца сакупљача са запада" у тренутку када су фармери стигли око 4.000 хиљаде година пре нове ере, ДНК анализе показују да се ове групе нису претерано мешале.

Британске ловце сакупљаче су скоро у потпуности потиснули неолитски фармери, осим једне групе на западу Шкотске, где су неолитски насељеници прихватили културу локалног становништва.

Због тога су фармери постали бројнији.

„Не налазимо никакве доказе о локалним ловцима-сакупљачима након доласка неолитских фармера", каже коаутор истраживања доктор Том Бут, специјалиста за анализу древних ДНК из Природњачког музеја у Лондону.

„То не значи да се нису мешали, већ да њихов број није био довољно велики да оставе било какво генетско наслеђе."

Image copyright Channel 4/Plimsoll Productions
Натпис на слици Реконструкција човека из Чедара. ДНК анализе откривају да је имао тамну кожу и плаве или зелене очи.

Коаутор истраживања, професор Марк Томас каже да су неолитски фармери вероватно морали да се прилагоде различитим климатским условима, како су се кретали Европом.

Док су стигли до Британије, већ су били припремљени и обучени за узгајање усева у климатским условима северозападне Европе.

У истраживању је такође анализирана ДНК британских ловаца-сакупљача. Анализиран је скелет човека из Чедара, чији остаци датирају до 7.100 година пре нове ере.

Човек из Чедара је део реконструкције изложене у Природњачком музеју прошле године.

ДНК анализа указује да је човек из Чедара, као и већина ловаца сакупљача из тог периода, имао тамну кожу и плаве или зелене очи.

Генетска анализа показује да су, за разлику од ловаца, неолитски фармери били бледи са смеђим очима и црном или тамно-смеђом косом.

Од краја Неолита, око 2.450 година пре нове ере, потомци првих фармера су готово у потпуности замењени новом популацијом, познатом као Народ пехара, који су дошли са Европе.

Тако да су се на британском тлу одиграле две велике генетске смене у неколико хиљада година.

Професор Томас каже да се каснији догађај одиграо након што је неолитска популација неко време била у опадању, како у Британији, тако и широм Европе.

Томас искључује проста објашњења, попут сукоба, и додаје да је до смене популације дошло вероватно због „економских" фактора.

Пресудили су животни стилови који су били најодговарајући за откривање и насељавање пространства.

„Тешко је утврдити да ли генетске смене имају нешто заједничко - у питању су две веома различите промене. Постоје некакве назнаке да се радило о нестанку популација. Али разлози за нестанке су различити, тако да може бити само случајност", одбјасни је доктор Бут.

Више о овој причи