Млади и друштвене мреже: „Родитељи не треба да брину", кажу научници

Девојке се смеју на кревету Image copyright Getty Images

Утицај друштвених мрежа на тинејџере и то колико ће бити задовољни животом врло је ограничен и „слаб", показала је студија спроведена на 12.000 британских адолесцената.

Породица, пријатељи и школа имају већи утицај на њихов осећај задовољства, поручује тим истраживача са Универзитета Оксфорд.

То су резултати њихове студије која је темељнија и озбиљнија од претходних.

И позивају компаније да објаве податке како људи користе друштвене мреже да би помоћу њих могли боље да разумеју како технологија утиче на животе младих.

Студија објављена у часопису ПНАС, покушава да одговори на питања да ли су тинејџери који натпросечно користе друштвене мреже незадовољни животом и да ли адолесценти који нису задовољни животом више користе друштвене мреже.

Претходна истраживања о односу технологије и менталног здравља младих често су била противречна.

Тривијалне тезе

Професор Ендрју Прибилски и Ејми Орбен, са Интернет института Универзитета Оксфорд, истичу да су се ранија истраживања заснивала на ограниченим доказима, који не пружају целу слику.

Њихова студија показује да су већином тезе о везама између радости живота и употреби друштвених мрежа тривијалне, јер се односе на мање од један одсто тинејџера - а да утицај друштвених мрежа није једносмерна улица.

Професор Прибилски, шеф тима истраживача са института, каже да у „99,75 одсто случајева то да ли је неко задовољан животом нема никакве везе са друштвеним мрежама".

Испитивања су трајала од 2009. до 2017. године. Истраживачи су разговарали са хиљадама тинејџера старости од 10 до 15 година који много времена проводе на друштвеним мрежама како би оценили колико су задовољни различитим аспектима њихових живота.

Утврдили су да нешто више тог утицаја има код девојчица.

Међутим, и ту је утицај друштвених мрежа „мали" и нема велике разлике у односу на дечаке.

Image copyright Getty Images

„Родитељи не треба да брину о друштвеним мрежама - и да мисле да је то погрешно", каже Прибилски.

„Стално размишљамо о појму времена проведеног пред екраном, то треба да променимо, јер резултати показују да нема разлога за велику забринутост".

Истраживачи кажу да је важно утврдити које групе младих су подложније утицају друштвених мрежа и који фактори утичу на то да се они осећају мање или више задовољно.

Планирају да о томе разговарају са великим компанијама и науче више о томе како млади користе различите апликације, а не само колико времена за њима проводе.

Мали први корак

Госпођа Орбен, коауторка студије и предавач психологије на Универзитету Оксфорд, каже да индустрија треба независним истраживачима да пружи податке о употреби апликација.

„Приступ је кључ за разумевање различитих улога које друштвене мреже имају на животе младих", каже она.

Доктор Макс Дејви са Краљевског колеџа педијатрије и неге детета, подржао је позив компанијама да сарађују са научницима и студију назвао „малим првим кораком" у том смеру.

Додаје да постоји још питања која треба истражити - колико време које људи проводе испред екрана утиче на остале активности попут сна, вежбаања или времена које проводе са породицом и пријатељима.

„Препоручујемо породицама да прате наша упутства и наставе да избегавају коришћење телефона или компјутера сат времена пре одласка у кревет, а постоје и други разлози поред менталног здравља који утичу на добар сан код деце".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uк

Више о овој причи