Да ли Русија покушава да утиче на европске изборе

Званичници Европске уније кажу да се Русија служи дезинформацијама како би утицала на исход избора за Европски парламент. Колико озбиљно треба схватити њихова упозорења?

„Зима није једино што долази - ту је и опасност од уплитања у наше изборе", изјавио је Сер Џулијан Кинг, комесар за безбедност ЕУ, на конференцији за штампу крајем прошле године.

Њихов главни осумњичени је Русија. Званичници ЕУ кажу да Кремљ годинама користи дезинформације да би сејао раздор и конфузију широм Европе, подривајући поверење гласача у Европску унију и њену демократију.

Русија енергично негира оптужбе, називајући их „потпуно неистинитим" и „недоказаним". Али неки коментатори верују да за незадовољство гласача Европском унијом - за шта се Москва оптужује да распирује - не треба одговорним сматрати стране актере, већ домаћу политику.

Какви докази постоје за уплетеност Русије?

За многе људе, изрази као што су дезинформација и „лажне вести" појавили су се на радару тек после америчких председничких избора 2016. године.

Тада је, према тврдњама америчких обавештајних агенција, Русија у тајности покушала да утиче на изборне резултате. Москва је ту оптужбу назвала „апсурдном".

Али званичници из Брисела предузимају мере против потенцијалних руских дезинформација од 2015. године када је настала радна група Стратком Исток.

То је јединица која се састоји од 15 људи, а мисија јој је да препозна и разоткрије било какве покушаје Кремља да доведе грађане ЕУ у заблуду и збуни их.

„Докази се сакупљају већ неколико година да Русија покушава да утиче на европске демократске процесе", казао је вођа радне групе Џајлс Портман за ББЦ Трендинг.

„Било је покушаја хаковања и цурења информација, да се оклеветају одређени политичари или да се погрешно представи одређена политика. Најбољи начин да Русија ојача је да ослаби противника."

Као пример, он наводи изборе 2017. године за немачки парламент, када је десничарске наводно подржала Русија.

А током француских председничких избора исте године, медијске куће које финансира Русија оптужене су за „ширење неистина" током читаве изборне кампање. Било је и наговештаја да је Русија уплетена у покушај у задњи час да се хакују мејлови из кампање Емануела Макрона.

Али шта је конкретно с овим европским изборима?

Званичници признају да тренутно постоји врло мало доказа за покушаје високог профила да се шире дезинформације које имају директне везе са овонодељним гласањем.

„На основу онога што смо до сада видели око кампање за европске изборе, у овом тренутку они изгледају мање сензационално него неки други покушаји које смо виђали у прошлости", каже Џајлс Портман. „Тренутно видимо настављање ширења порука да се Европа распада, да елите не воде рачуна о обичним људима и да су европске вредности и идентитет угрожени."

Али избори су се често појављивали у програмима медијских кућа које финансира Кремљ, укључујући емитера РТ и новинску агенцију Спутњик.

„Овом темом су се они доследно бавили у протеклих неколико месеци", каже Олга Робинсон, која прати дезинформације за ББЦ Мониторинг. „Заиста изгледа као да благо гурају поруке усмерене против естаблишмента."

Неке од тих порука слажу се са порукама анти-ЕУ, популистичких и анти-естаблишмент партија које последњих година стичу све више присталица широм Европе. Анкете сугеришу да је велика вероватноћа да ће те партије добити већи број посланичких места у Европском парламенту.

Кад је већ тако, како ЕУ може да гарантује да се њени напори да спречи руске дезинформације уместо тога неће уплитати у легитимну демократску расправу?

„Ни на који начин не сугеришемо да покушавамо да говоримо људима у шта да верују, како да гласају или да се мешамо у право људи да имају какво год мишљење желе да имају", каже Портман. „Само доводимо у питање манипулацију расправе и поручујемо да је најбоље да људи мишљење заснивају на чињеницама."

Колико озбиљно ЕУ схвата све ово?

Европска комисија, извршно тело ЕУ, каже да су дезинформације део руске војне стратегије и да Москва троши до 1,1 милијарде евра на медије које подржава - што је огромна сума кад се упореди са буџетом радне групе Стратком Исток од 3 милиона евра до краја 2020. године.

Радна група води базу података отворену за јавност, у којој наводи и разоткрива новинске чланке из руских медија који, према њеној анализи, садрже неистине и дезинформације које иду у корист Кремљу. До данас је сакупила више од 4.500 таквих случајева. Објављују и недељни њузлетер са неким од својих открића.

Иако се тренутно радна група бави искључиво руским медијских кућама са везама са Кремљом, она се нашла на мети оштрих критика 2018. године због навођења чланака које су објавили холандски медији као примера дезинформације.

У то време радна група је оптужена за покушај гушења медијских слобода и суочила се са могућношћу судске тужбе. Радна група је реаговала повлачењем и уклањањем три спорна чланка из базе података.

Међутим, јединица је само мали део ширег „акционог плана ЕУ усмереног против дезинформација", најављеног у децембру прошле године.

Постоје и кампање подизања дигиталне свести, додатног финансирање тимова експерата задужених за откривање дезинформација и ширих обавезивања гиганата друштвених мрежа као што су Гугл, Фејсбук и Твитер. Међу њих спадају већа транспарентност политичког маркетинга и уклањање лажних налога.

Направљен је и „Систем брзог узбуњивања" како би помогао европским владама да реагују у реалном времену на нове претње дезинформацијама. Међутим, портпарол Европске комисије Јоханес Барке потврдио је за ББЦ да до узбуне до сада није дошло.

Могу ли други актери да учествују у дезинформисању?

У потрази за знацима руских кампања за дезинформисање, експерти су запазили доказе сличних покушаја обмане - који су потицали од медија који немају никакве везе са Кремљом, већ од партијски обојених група из ЕУ.

„Те групе гурају изразито поларизујући садржај", каже Олга Робинсон из ББЦ Мониторинга. „Неке од порука које сам видела последњих неколико недеља засноване су на потпуним лажима."

Она каже да многе од тих порука личе на дезинформације које потичу из Кремља.

„То не значи да су оне на било који начин повезане. Могуће је да Русија само искоришћава циљеве Еуроскептика и то ради већ дуго, дуго времена", каже она.

Шта Русија каже на те оптужбе?

У свом саопштењу, Руска амбасада у Лондону описала је оптужбе за уплитање у изборе као „потпуно неистините" и „непоткрепљене доказима".

Трендинг се обратио и руском каналу за вести РТ тражећи његов коментар. У саопштењу, заменица главног и одговорног уредника Ана Белкина рекла је да оптужбе за дезинформисање против руских медијских кућа „за циљ имају ућуткивање и уклањање легитимних гласова из јавне расправе."

„Више је него наивно мислити да ако РТ не би постојао, не би постојали ни проблеми које ми покривамо", рекла је она. „Занемаривање другачијих гласова нешто је што одавно подрива медијско-политички естаблишмент, а не РТ."

Је ли могуће да ЕУ претерује у озбиљности претње?

Упркос свој медијској пажњи коју је ова тема добила последњих година, нека академска истраживања заправо су довела у питање домет дезинформација и лажних вести широм континента.

Има оних који, иако признају да дезинформације које шире Руси постоје, тврде да је реакција ЕУ погрешна.

„Усредсредивши се на руске дезинформације, Европска комисија преусмерава пажњу са важнијих акутних политичких проблема, а то је опасно", каже Џулија Роун, истраживачица са Кембриџове Катедре за политику и међународне студије.

„Има људи који су легитимно забринути у вези са економском неједнакошћу, незапосленошћу младих и посебно имиграције", каже она. „Много је мобилизације са крајње деснице широм Европе и не може за све да се просто окриве страни агенти."