Упис у средње школе: Новац или интересовање - шта је битније младима када бирају професију

  • Марија Јанковић
  • ББЦ новинарка
протест Прва гимназија
Потпис испод фотографије,

Протест ученика, наставника и родитеља Прве гимназије због затварања одељења друштвеног смера ради једног ИТ одељења

Константинос Пантос живи у Београду, има 18 година и иде у Прву београдску гимназију.

Омиљени предмет му је историја, а наредне године ће вероватно уписати Правни или Факултет политичких наука.

„Разумем ја да ИТ-ијевци најбоље зарађују, али не могу да упишем нешто што не волим.

„Надам се да ћу отићи у дипломатију, а и то се добро плаћа, ако си баш успешан. Онда добијеш и једно и друго - и новац и радиш нешто што желиш."

Он је један од многих који се не слажу са одлуком министарства просвете да укине једно одељење друштвеног смера у гимназији и заузврат отвори разред за ИТ.

На протесту садашњих и бивших ђака, родитеља и наставника који је одржан испред ове гимназије отворена је полемика - да ли би требало подстицати децу да се воде само тржиштем или интересовањима, када бирају средњу школу.

Ко ће бити нови Аристотел, а ко опремати климе по Немачкој

Вукан Марковић је већ шест година у иностранству.

Мисли да гимназија не би требало да постане техничка школа само због тога што су нека занимања плаћенија.

„Као неко ко годинама живи на Западу, могу да разумем да школе треба да прилагодимо тржишту.

„Али, Србија није Калифорнија и Силицијумска долина."

Додаје да је „као народу који нестаје, веома важно да наша деца имају предмете који се уче на друштвеном смеру".

„Треба да развијамо критичко мишљење и да покажемо деци како се размишља.

„Не да очекујемо од свих да уписују техничке школе и заврше на уграђивању клима у Немачкој."

Потпис испод видеа,

Упознајте Иву, седамнаестогодишњакињу из Ниша

Коста Недељковић жели да упише ФОН или ЕТФ, иако је ишао на друштвени смер у гимназији.

„Схватио сам да ме више интересују те природне науке, а и могу добро да зарадим.

„Ипак, све што сам научио у гимназији ми много помаже да пролазим кроз живот, научио сам неке опште ствари. Без тога бисмо били потпуно необразовани."

Његова девојка Анђела ићи ће на Филолошки факултет. Каже да не може да размишља сада колико ће зарађивати као преводилац или писац, већ да јој је само битно да ради оно што воли.

Потпис испод фотографије,

Анђела и Коста ићи ће на различите факултете

На ИТ могу само одликаши

Статистика је на страни технологије.

Уколико бисмо се водили њоме, сви би децу слали на ИТ смерове.

Прошле године је доњи праг за упис у Прву гимназију био 89 поена, али је четири бода више требало ђацима који су желели да упишу информационе технологије у средњој школи Никола Тесла, објашњава за ББЦ на српском Александар Марков из Форума београдских гимназија.

„Последњих година су популарни ИТ смерови у гимназијама. Електротехничких одељења у гимназијама има шест, а ту је и пет електротехничких школа."

И у остатку Србије је слично. Тако је чак 71 гимназија у Србији прошле године изразила жељу да отвори специјализовано одељење за ученике са посебним способностима за информатику и рачунарство.

Примена рачунара, оперативни системи и рачунарске мреже, базе података, веб програмирање - неки од стручних предмета које ђаци у овим разредима слушају током школовања. ИТ одељења имају до 20 ученика, који се на часовима информатичких и програмерских деле на групе. Школе морају да опреме кабинете за овај вид наставе, а наставници информатике се за то обучавају током лета.

И тржиште рада је на страни компјутера.

У Србији најлакше налазе послове дипломирани инжењери информационих технологија, електротехнике и рачунарства, као и грађевински и машински инжењери са одговарајућим лиценцама.

Међу траженијим пословима у Србији су и професори математике, физике и страних језика, подаци су Националне службе за запошљавање.

Према подацима ИТ Академије, плата програмера почетника у Србији је 700 евра, док они искуснији зарађују просечно више од 2.000 евра месечно, што је пет пута више него просечна плата у земљи.

Из угла стручњака

Сва деца која размишљају о упису средње школе или факултете требало би да оду на Професионалну оријентацију, каже за ББЦ на српском Александра Обрадовић, психолог Центра за информисање и професионално саветовање при Националној служби за запошљавање.

„Када деца дођу на тестирање, пролазе тестове професионалних опредељења и тестове личности.

„Тек комбинацијом тих показатеља можемо да видимо шта је најбоље за дете. На пример, не може дете које није креативно да иде у уметничку школу или ђаци којима не иде администрација да упишу Правно -биротехничку."

Дечији психолог Гордана Мијалковић каже да је најбитније да деца имају све информације пре него што се одлуче за школу.

„За некога ко има 14 година појам тржишта није толико битан и већина њих га најбоље ни не разуме.

„Чињеница да је неко занимање тражено тих година када они размишљају о школовању може, али и не мора да буде битна. Јер, њихово школовање ће се завршити за десет година од тада, када се ситуација на тржишту рада можда промени."

Мијалковић објашњава и да је јако битно да деца имају осећај да њихов избор „није крај пута" и да могу да промене мишљење.

„Јако је битно да се направи модел при којем ће деца знати шта су предности и мане неке школе да би знали шта да одаберу. Ипак, неопходно је и да добију прилику да промене мишљење, поготову након прве године средње школе. Јер, често се догоди да дете тек тада постане свесно да неко усмерење није за њега."

Потпис испод фотографије,

Јако је битно и да деца могу да промене мишљење

Шта кажу родитељи - „телеграфиста постаје најважнији човек у земљи"

Саша Недељковић из Новог Сада каже да је охрабривао обоје деце да се упишу у јаке техничке школе, а да затим иду на Електротехнички факултет.

„Будимо реални, да ли наша деца треба да чекају посао у школи као наставници филозофије или социологије или да нађу посао одмах чим изађу са факултета?

Каже да не жели да му деца прођу као и он „тражећи посао на одређено од приватне фирме до фирме јер немају занат у рукама".

„И овако је тешко живети у Србији, а камоли када си незапослен. Једини начин да се пристојно живи и без много стреса јесте да имате добар посао."

Драгомир Антонић се не би сложио. Он је одшколовао обе ћерке у гимназији, а каже да су обе данас веома успешне.

Једна је завршила психологију и данас има своју фирму, а друга је отишла у Грчку на даље школовање.

„Код нас се дешава нешто јако чудно, што раније није било, а то је да телеграфиста постаје најважнији човек у земљи."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk