„Шта доказује чаршав после прве брачне ноћи“: Како прастари брачни обичаји и даље прогоне савремене жене

Тужна млада на дан њеног венчања, у позадини се виде три жене са строгим погледима Image copyright ББЦ

„Кад је почео да се свлачи преда мном после венчања, била сам престрављена", присећа се Елмира (име је измењено).

„И без обзира на то колико сам се трудила да поверујем да то мора да се деси сад кад сам удата, нисам успевала да се смирим. Кроз главу ми је само пролазило да сад и ја морам да се скинем."

Елмира је имала 27 година, управо је завршила факултет и радила је као преводилац. Мужа су јој одабрали родитељи. Пристала је на брак, како би „усрећила мајку".

„Био је само наш комшија, били смо потпуно различити; није био образован, нисмо имали ништа заједничко", присећа се она.

„Са њим су ме упознала моја браћа и рекли су да је добар човек. Мама је била срећна што се удајем за комшију, јер бих јој тако била близу и увек би знала шта се дешава."

Елмира је више пута говорила мајци да још не жели да заснује породицу. Мајка је то испричала родбини, која је одмах почела да врши притисак на њу, сумњајући да можда није девица.

Али током прве брачне ноћи је заправо први пут имала секс.

Знајући то, њен муж је потпуно занемарио њена осећања и самопоштовање, објашњава она.

Само је легао на њу и кад је њена глава почела да удара у ормар, чула је куцање и повишени женски глас из суседне просторије: „Хеј, тише мало тамо! Какав безобразлук!"

Иза врата су биле Елмирина мајка, две тетке, свекрва и још једна далека рођака (која је покуцала и викнула) - њихово присуство традиционално је нужно како би се потврдило да је дошло до испуњења брачне обавезе и „чина физичке љубави", као и да је млада невина.

„Могао је да се чује и најтиши звук", присећа се Елмира. „Тресла сам се од бола и понижења и помислила сам: 'Је ли брак заиста овако изгледа?'"

Та иста далека рођака је овде била у својству „енгија" - удате жене која одлази у кућу младенаца одмах после венчања и седи читаве ноћи у соби поред спаваће.

Једна од њених обавеза је саветовање, а идеја је да сексуално неискусна невеста може било кад да истрчи из спаваће собе и затражи савет старије и искусније жене.

Друга обавеза енги је да узме чаршав после прве брачне ноћи.

„Прве брачне ноћи су обавијене велом тајне"

Показивање чаршава ујутро после брачне ноћи уобичајена је традиција на Кавказу.

Крв на њему пружа доказ родбини да је дошло до испуњења брачне обавезе. Породице се окупљају да честитају младом брачном пару кад виде крваве мрље и тек после тога се брачни ритуал сматра довршеним.

„Због тога је прва брачна ноћи обавијена толиким велом тајне - шта ће чаршав показати ујутро?", каже Шакла Исмаил, која студира женска права у Азербејџану.

Ако нема крви, жена би могла да буде изопштена и враћена родитељима као „оштећена".

После тога се сматра разведеном и често јој је тешко да се поново уда - могла би и да буде злостављана у родитељском дому.

Група рођака подиже заставу од крвавог чаршава Image copyright ББЦ

Активисти за људска права у Азербејџану кажу да је традиција сведочења првој брачној ноћи и парадирање чаршавом и даље нашироко распрострањена у руралним деловима земље.

Такође, понекад пре венчања жену прегледа „специјалиста" како би се уверио да је и даље девица.

Ову процедуру оштро осуђују водеће међународне организације. Прошле јесени, УН и СЗО позвали су на окончање ове праксе - која се и даље спроводи у најмање 20 земаља - назвавши је понижавајућом и трауматичном за жене.

У саопштењу се помиње и да медицинска наука не признаје концепт „девичанства" и да он постоји само у друштвеним, културним и религиозним веровањима.

„Траума је надјачала било какву срамоту"

Елмира са првом брачном ноћи повезује осећања страха, бола и срамоте.

„Била сам ван себе и престрављена да бих рекла било шта. Нисам спавала читаве ноћи, али њега то није занимало. После свега је уснио спокојним сном."

Ујутро су „сведоци" дошли у спаваћу собу да узму чаршав.

„Тада ме већ више није било брига - схватала сам колико је све то одвратно, али је траума од претходне ноћи надјачала моју срамоту", каже Елмира.

„Знала сам да ће сви да прегледају чаршав, али сам била у толиком шоку да се једва сећам како су га уопште скинули."

Ова традиција сваке године постаје све трауматичнија за жене, каже психолошкиња Елада Горина.

У савременом свету, где се све више људи венчава касније у животу и има бар некакво сексуално искуство пре брака, младим људима нису потребни савети родбине која седи у суседној просторији и њихова улога постаје готово искључиво потврђивање невиности младе.

„И дан-данас, многе жене присуство енги сматрају нормалним", каже Горина. „Траума, конфликт и патња настају кад нове генерације одрасту у напреднијим временима од родитеља".

Три жене прислушкују Image copyright ББЦ

Негар, која је некада живела у руралном Азербејџану, сећа се да прве брачне ноћи није имала једног или двојицу „консултаната", већ се у суседну просторију нагурало „читаво село".

„Никад ме у животу није било више срамота, али сам мислила да је то нормално, јер су старији ваљда боље знали."

Негар објашњава да, ни она, ни њен муж нису имали жељу за сексом, јер су чули како иза врата „људи шкрипе столицама и дишу". Ујутро су и они морали да покажу чаршав.

У то време, Негар је имала само 18 година; сада је у тридесетим и разведена, а живи у главном граду Бакуу. Она своју родбину назива „перверзњацима".

Међутим, не добије свако прилику да започне нов живот, а због положаја жена у патријархалним друштвима до промена долази споро.

„Црвена јабука"

Слична традиција са чаршавом постоји и у суседној Јерменији, а понекад на њу може да се наиђе и у Грузији и неколико других руских република на северном Кавказу.

У јерменској верзији, нема „сведока" који седе иза врата. Тамо се ова традиција зове „црвена јабука", што је суптилни наговештај крвавих флека на чаршавима.

Још једном, обичај је најраспрострањенији ван главног града Јеревана.

„Што се више удаљите од главног града, то је 'пацијент' болеснији и више се опире променама, на неким местима достигавши чак тачку фанатизма", објашњава Нина Карапетианс, активисткиња за људска права.

Жена и мушкарац стоје са црвеном јабуком Image copyright ББЦ

Она каже да се понекад позивају комплетна родбина и комшије да посведоче да је млада „чиста и честита".

„И тако у ритуалном понижавању учествује цело село", каже Карапетианс.

У руралним крајевима девојке се често удају чим напуне 18 година, а многе од њих немају школе, нити посао. Ако таква девојка не прође „тест јабуке", њени родитељи могу да је се одрекну.

„Никад нисмо говорили о тој ноћи"

Према Елади Горини, неке жене се са овом традицијом носе релативно лако, док друге могу да проживљавају трауму годинама.

„Био је један случај када после прве брачне ноћи није било никакве крви на чаршаву. И тако усред ноћи, мужевљева читава фамилија одвела је невесту доктору да провери је ли девица или није", објашњава Горина.

Ово нарушавање женине приватности може да је наведе да се осећа као жртва насиља, оставивши јој дугорочне трауме, каже Горина.

Шест месеци после венчања, Елмирин муж је умро. „Пола године нисмо причали о тој првој ноћи", каже она.

После смрти њеног мужа, Елмира није имала друге мушкарце - каже да има психолошку блокаду.

„Била сам спремна поново да се удам или чак почнем да се виђам с неким, али ме спречава моје претходно искуство... Кад бих морала поново да прођем кроз то данас, понашала бих се потпуно другачије у друштву мужа и тих жена", каже она.

Стручњаци из Јерменије и Азербејџана слажу се да ова традиција полако постаје ствар прошлости. „Нове генерације спремне су да се боре за своја права", каже Нина Карапетианс.

„Знам породице које су одбиле да учествују у овој церемонији", истиче Шакла Исмаил. „Мислим да су ти људи фантастични и да промена почиње са њима."

***

Ариф и Малеика (имена су измењена) су млади пар из Азербејџана из скромних породица, и упознали су се преко родбине.

Према традицији, на њиховом венчању млада и младожења седе одвојено на издигнутом столу; једино на њиховом столу нема алкохола.

Они гледају како њихови гости - око 400 људи - плешу и забављају се. Младожења не љуби младу - то није прихватљиво у јавности.

Жене јуре у колима Image copyright ББЦ

Али потпуно неочекивано, Малеика ускоро одбацује скромни ненасмејани израз лица и, на запањене погледе родбине, и сама почиње да плеше.

Гости шапућу и трачаре, називајући Малеику бесрамном. „Ово није диско!", жали се једна жена.

„Како може да буде толико нескромна! Она не поштује нашу традицију!", коментарише друга.

Гости нису задовољни што млада не обраћа превише пажње на њих, разговара са пријатељима уместо са родбином и што понекад говори мужу шта да ради.

Али чак и Малеика не може да побегне од традиције. Кад аутомобил са младенцима напусти салу за прославе, у стопу их прати један други, који вози четири припите жене.

Чак и овај модернији пар зна да вечерас неће бити сам у рођеној кући.

Илустрације: Магерам Зејналов

Више о овој причи