Млади, коцкање и зависност: Ситуација у Србији и свету

илустрација са казино сајта Image copyright Getty Images
Натпис на слици Како коцкање утиче на мозак

Све више младих људи већ у пубертетском узрасту експериментише с алкохолом, психоактивним супстанцама и коцкањем и тиме отвара пут ка болестима зависности.

Игре на срећу су у почетку узбудљиве, али убрзо могу прерасти у страст која се не може контролисати и која може да проузрокује бројне проблеме. Подаци показују да се млади у Србији с коцком почињу јако рано.

Слична ситуација је и у Великој Британији у којој ће се ове године отворити прва клиника за одвикавање младих од зависности од коцкања, која ће помагати људима између 13 и 25 година.

Ситуација у Србији

У Србији је 2017. године било 33.000 регистрованих коцкара, показало је истраживање Института за јавно здравље Батут. Међу младима између 18 и 26 година, свака четврта особа има проблем са коцкањем.

Пре неколико година, истраживање центра Живот није игра показало је да је 26 одсто од 720 испитаника у три основне и три средње школе у Новом Саду коцка, од којих шест одсто спада у категорију патолошких коцкара. Половина оних који коцкају први сусрет са овим пороком имали су између 10 и 14 године и то најчешће у кладионици.

Истраживање Специјалне болнице за болести зависности „Вита" показује да је чак 92,7 одсто средњошколаца у Србији пре 18. године проба алкохол, а да њих 69,5 одсто је пило или имало искуство пијанства.

Алкохол скоро узима 58,5 одсто средњошколаца, махом у време излазака у град викендом.

Истраживање показује сличне резултате и кад је дрога у питању.

Сваки шести средњошколац узраста од 15 до 18 година пробао је неку од дрога. Марихуана, екстази и амфетамини чине 80 одсто доступних наркотика, док је само марихуана заступљена у 54 одсто случајева.

Зашто је тако лако развити зависност од коцкања?

Да бисмо одговорили на ово питање, морамо да се вратимо у време када је човек био ловац и када му је једини посао био да преживи у природи.

„Једноставно речено, наши мозгови су дизајнирани на начин да траже награде", објашњава др Сајрус Абасијан, специјалиста за болести зависности у Најтингејл болници у Лондону.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Др Сајрус Абасијан каже да коцкање отима примитивне делове мозга

Та награда, каже он, долази у облика допамина, хемикалије у мозгу која чини да нам буде лепо.

На сличан начин мозак реагује када се узима дрога или алкохол.

Навала допамина преусмерава мозак да жели више дроге, што доводи до зависности. Свака дрога и алкохол која се злоупотребљава утиче на хемију мозга на посебан начин и све оне подижу ниво допамина високо изнад природне границе.

„Коцкање делује на примитивни део мозга, који се бави наградама. У времену када смо ловили животиње да бисмо преживели, добијали смо велику емотивну награду, јер смо успевали да нахранимо породицу", каже Абасијан.

Он каже да сада живимо у вештачкој средини и да нисмо „дизајнирани" да возимо аутомобиле, авионе и возове.

„Тај примитивни део мозга је и даље присутан и функционалан", каже доктор и додаје да многе компаније које се баве производњом алкохола, дувана и игара на срећу то користе.

Када се коцкамо и када добијемо, наш мозак нам даје емотивну награду.

Image copyright Dr Cyrus Abbasian
Натпис на слици Др Абасијан каже да је коцкање болест зависности коју је најтеже лечити

Многи ће успети да се одупру нападу допамина и наставе да живе нормално.

Али неки неће.

„Када људи постану зависни долазе у стање када нормалне активности не доносе награду и онда је коцка једина која доноси срећу тој особи", каже доктор.

Склоност ка зависности делом је и генетско наслеђе.

„Дефинитивно се то наслеђује. Некима је у генима да воле да добију емотивне награде".

„Они то намерно раде"

Џејмс Грамјс се скоро половину живота коцкао и каже да може да се поистовети са објашњењем др Абасијана.

„Осећам да ми се тело мења у том тренутку, да су ми рацио, логика и паметно одлучивање анестезирани. Изгубим се у времену и у томе што доноси та енергија и акција", каже 29-годишњи Грајмс.

Image copyright James Grimes
Натпис на слици Како би подигао свест о коцкању Џејмс (риђокоси) је организовао шетњу са пријатељима и активистима

„Губитке никад не доживљавате као кад победите и верујем да је то трик компанија које се баве клађењем. Они знају како функционише психа коцкара и таргертирају рањиве", каже Џејмс.

Више о овој причи