Фејсбук: Постаје ли ова мрежа још гора

Марк Закерберг Image copyright Getty Images
Натпис на слици Марк Закерберг жели да корисницима Фејсбука приушти „приватније" искуство на овој мрежи

Претходних месеци, Марк Закерберг нашироко је говорио о великом плану да „поправи" Фејсбук.

Укратко, план подразумева кретање ка вишем степену приватности на овој мрежи која би била посвећенија затвореним круговима, попут група или директних порука, а мање јавном Њуз Фиду.

Закерберг је план представио у марту, годину дана после скандала са Кембриџ Аналитиком.

Тада сам напоменуо да су критичари забринути зато што би промена на Фајсбуку уједно значила и одрицање од неких одговорности.

Претварање Фејсбука у приватну мрежу тешко да би спречило злоупотребе - али би отежало људима изван система да открију слабе тачке Фејсбука.

Последње вести говоре да су бриге вероватно биле оправдане.

Портал ПроПублика објавио је постојање приватне групе на Фејсбуку у којој су размењиване узнемирујуће шале које наводно постављају припадници америчке пограничне службе.

Истраживачки сајт тврдио је да је међу коментарима и исмевање миграната који су умрли у притвору, као и агресивни, сексистички коментари упућени познатим политичаркама.

Група постоји три године и има око десет хиљада чланова.

„Желимо да се сви који користе Фејсбук осећају безбедно - наши стандарди примењују се на целом Фејсбуку, укључујући и тајне групе.

Сарађујемо са федералним властима у истрази", каже за ББЦ портпарол Фејсбука.

С друге стране, у свом прошломесечном извештају, калифорнијска истраживачка група „Ривил" открила је групу где су полицајци из више од 50 различитих одељења широм Америке делили расистичке мимове, ширили исламофобију и теорије завере.

„Вашингтон пост" детаљно је писао о поплави група које нуде чудне „савете" против рака, попут коришћења соде бикарбоне уместо хемотерапије.

Овим групама дозвољено је да расту и развијају се, а „Вашингтон пост" пише да постоје бар две са више од сто хиљада чланова.

Фејсбук тврди да обезбеђује линкове ка кредибилним вестима на постовима који могу садржати лажне информације, али нема статистике која би показала успешност ове мере.

С друге стране, Фејсбук је блокирао жене које су делиле своје ожиљке после операције тумора дојке у знак солидарности и подршке другим женама које бију битку са канцером.

Скривено од погледа

Шта ове случајеве злоупотребе чини значајнијим од онога што смо могли да видимо раније?

Они показују како стратегија Фејсбука има моћ да проблеме потисне у сенку.

ПроПублика је могла да посматра групу пограничних службеника захваљујући некоме ко им је слао скринштове - у супротном би група остала потпуно скривена.

„Ривил" је морао да користи посебно написан софтверски код који је упоређивао листе чланова група мржње са онима који су се пријавили да прате легитимне странице о раду полиције.

Репортер „Вашингтон поста" успео је да се учлани у неке групе, али је убрзо избачен и блокиран - чим се открило ко је у питању.

И сам Фејсбук има проблема са сопственом одговорношћу када се покрене питање група.

Сајт признаје да могућност коришћења алгоритама и вештачке интелигенције у проналаску говора мржње има мане, те да се због тога умногоме ослања на корисничке пријаве недоличног садржаја.

У групама, ово постаје далеко мање вероватно - недолични садржај је разлог зашто су људи уопште и постали део те групе.

Фејсбук је уједно показао ограничену жељу да сам активно трага за оваквим случајевима злоупотребе.

Групе су део Фејсбука од самих почетака ове мреже, али никада раније нису биле толико значајне.

Фејсбук сада, по наредби свог творца, агресивно упућује кориснике да чешће користе групе.

Покренута је и рекламна кампања у којој се користе руком осликани мурали, постављено ново уочљиво дугме усред мобилне апликације.

Приватно је ново јавно.

„Оваква визија може брзо да да негативан одговор", упозоравао је 2018. године француски професор новинарства Фредерик Пилу.

„Давање значаја групама значиће јачање Фејсбукових најгорих карактеристика - когнитивних балона - у којима се корисници одржавају уз помоћ поплаве лажних вести и екстремизма."

Немојте имати заблуде: мало или ниједан од проблема на којима Фејсбук тренутно „озбиљно ради" доспео би у јавност да није било спољног притиска новинара, законодаваца, академске заједнице или група бораца за људска права.

Примери који сам навео отварају питање: да ли Фејсбук себе поправља, или нам само отежава да видимо да постоји квар?

Повезане теме

Више о овој причи