Смрт у Леденој долини: Мистериозна жена, шифроване поруке и случај нерешив пола века

Форензички цртеж Жене из Исдала Image copyright Stephen Missal
Натпис на слици Форензички цртеж Жене из Исдала

Потпуно спаљено тело жене пронађено је у забитима Ледене долине у близини Бергена у Норвешкој.

Са њене одеће исечене су етикете, а са свих њених ствари уклоњена су обележја која би могла да открију њихово порекло. У њеним коферима, полиција је открила шифроване поруке, маске, трагове лажних идентитета...

Било је то 1970. године. Случај убиства загонетне жене до данас није решен.

Прошле године, ББЦ новинари су у подкасту Смрт у Леденој долиниоткрили нове трагове. Сада су слушаоци пронашли још њих.

У брдима изнад Бергена окруженим високом боровом шумом, где са грана висе дуге леденице, поново смо на трагу Жене из Исдала. Ово хладно и забито место налази се у центру мистерије која већ пола века збуњује Норвешку.

Питања је прегршт. Зашто се нашла баш ту, наоко сама, неприпремљена за ледену ноћу у дивљини? Зашто је имала више идентитета? Да ли је била шпијун? Ако јесте - за кога је радила?

У коферима је чувала низ шифрованих порука и бројне маске. Неколико пута је мењала хотелске собе. Под велом тајне, срела се неким. Чини се са поморским официром.

Зашто је полиција закључила истрагу након свега неколико недеља, упркос томе што су многа питања остала неразјашњена?

Image copyright Paul S Amundsen
Натпис на слици Истражитељи у заштитној опреми

Да ли је неко желео да се читава ствар заташка?

Помак у овом крајње збуњујућем нерешеном случају донела је модерна наука.

Прошле године смо сарађивали са форензичком полицијом како бисмо уз помоћ изотопа тестирали зубе и кости вилице - једине делове њеног тела који нису сахрањени након што је случај закључен 1971. године.

Тестирања су оквирно повезала жену са Нирнбергом у Немачкој и показа да је у време смрти била је ближе четрдесетој години, него тридесетој - како се раније мислило.

Слушаоци подкаста су у Фејсбук групи Смрт у Леденој долиниизнели разне теорије о плану пута мистериозне Жене из Исдала, али и открили порекло кашике пронађене у њеном пртљагу.

Многи детаљи већ су били познати: имала је размакнуте предње зубе, доручковала је овсену кашу и носила крзнену капу. И мирисала је прилично јако на бели лук.

Невероватно, али јавили су нам се људи који се још сећају детаља сусрета са њом. Кажу да је пре пет деценија говорила енглески са „страним" акцентом.

Црно-бела прича из прошлог века почела је да поприма боју и контекст.

А онда су откривени нови детаљи.

Торбица

„Ово је добар звук", каже нам Арне Магнус Вабо машући детектором за метал. Сигнал је непрекидан, а квалитет звука му говори каква се врста метала вероватно крије испод земље.

На истој овој падини пре много месеци, гласан звук детектора помогао му је да открије нешто што је мистериозна жена оставила у шуми.

Тон је сугерисао да се испод земље крије предмет од мешавине метала - можда гвожђе, можда бронза или бакар.

Image copyright Paul S Amundsen
Натпис на слици Арне Магнус Вабо са детектором за метал

Почео је да копа по хладној земљи. Прсти су напипали нешто.

Око 15 центиметара испод површине, лежала је ручна торбица. По начину на који је била закопана, рекло би се да је ту намерно сакривена.

„То је био први пут да сам тражио на овом месту", каже овај 57-годишњак.

„Кад сте сами, уме да буде језиво. Знате да су људи ово место раније користили за ритуале или да би неком одузели живот. Није баш најлепше место за боравак."

Вабо је пажљиво извукао торбицу пазећи да остане чврсто затворена. Обавестио је нас, а људи из тима Смрти у Леденој долини однели су је у полицију.

Торбица је била тешка. Корење дрвећа провукло се кроз њен материјал.

Image copyright Paul S Amundsen
Натпис на слици Торба које се распада, а пронашао ју је Вабо

Пронађена само 40 метара од места на ком је лежало тело Жене из Исдала, торбица је могла да буде први нови траг пронађен у Леденој долини након скоро 50 година.

Неколико дана касније, форензичари су у лабораторији отворили торбу и у њој пронашли - земљу.

Ако је унутра и било нечег, време, киша и снег су то уништили.

Након што су је стручњаци пажљиво очистили, показало се да у рукама имају малу плаво-сиву торбу са црвеним пругама. Дршке дуге око 35 центиметара сугеришу да је можда купљена за неко дете.

Толико дуго је била у земљи да су стручњаци рекли да нема сврхе вршити ДНК анализу. Торбица је скоро сигурно закопана у истом периоду када је пронађено тело Жене из Исдала.

Узбуђење у лабораторији је нагло спласло. Тим се надао да ће пронаћи остатке пасоша, неког другог документа или било какав траг који би јасно повезао торбицу са случајем из Исдала.

Нису га пронашли.

Деда

„Кад сам питала оца зна ли да је деда радио на случају Исдал, реаговао је као никад до тад. Ућутао се и изгледао као да сам га ударила у стомак", каже Сесили Торсред Фло. Чак и данас је потреса сећање на његову реакцију.

„Тај случај уништио је веру мог деде у његов посао и мој отац је рекао да га је тај случај излудео. Мој деда је имао осећај да му се непрестано постављају препреке", каже она.

Знамо да је Сесилин деда радио у полицији Бергена. Иако није био водећи човек на случају, био је близак пријатељ са једним од главних истражитеља. Њих двојица су се често састајали и разговарали о томе колико су незадовољни.

Сесилин отац је у то време имао десет година, али се и даље живо сећа свега. Пристао је незванично да разговара са нама, али иначе тражи да његова ћерка буде та која ће испричати ову непријатну породичну причу.

Image copyright Claus Boesen
Натпис на слици Деда Сесили Торсред Фло је радио за бергенску полицију 1970.

„Оклевала сам да вам се јавим након што сам чула првих осам епизода, али онда сте почели да помињете могуће везе са неком страном обавештајном службом, вероватно израелском", објашњава она.

„Тад сам знала да морам да вам пишем. Секунд касније, мој отац је рекао да су постојале неке везе с Израелом и да је случај због тога закључен."

„Чим је бергенска полиција почела да копа дубље и открила везе са једном страном обавештајном службом, чини се да су тада локалној полицији везали руке."

Током истраживања за подкаст Смрт у Леденој долини, новинари нису пронашли јаке доказе о вези између Жене из Исдала и Израела. Иако други истраживачи сматрају да је то врло могућа теорија, ми је још увек истражујемо.

Да ли је жена надгледала супертајне пробе лансирања норвешких пројектила типа Пингвин које су се у овој области изводиле од краја шездесетих? Поверљиви документи до којих је дошла екипа нашег подкаста, наводе да је тајна полиција заиста истраживала ту могућност.

Друге теорије указују на могуће шпијунирање за невладину групу, можда једну од радикалних левичарских организација које су постале озлоглашене током седамдесетих, као што је Бадер-Мајнхоф.

Image copyright Anna Doble/BBC

Сесилин утисак, судећи по снази дединих реакција, јесте да ту има још много тога да се открије.

„Разумем оца и деду мало боље откако знам за ово. И мој отац и ја вас позивамо да наставите да радите на овом случају."

Ове речи показују да ова мистерија ни након пет деценија није заборављена, као и да је смрт Жене из Исдала оставила траг у животима многих.

Криминалистички клуб

Недалеко од Осла, група младих људи среће се за трпезаријским столом у дому родитеља једног од њих. Испред њих је кутија, а у њој старе новине и велика фасцикла испуњена полицијским извештајима.

Они су дуго пријатељи, али се сада састају са посебним циљем: да покушају да разреше случај Жене из Исдала.

„Почели смо да слушамо подкаст и смишљамо разне теорије о томе ста се десило", каже Томас Хејс.

„Мислимо да је она шпијун или нешто слично, зато што је примећена у близини војних објеката у Бергену. Мислимо да се уморила од посла и да је извршила самоубиство."

Али не слажу се сви у клубу са овом теоријом.

Image copyright Inger Marie Norstrøm
Натпис на слици Томас Хејс (други здесна) глуми у норвешкој тинејџерској серији Скам

„Мислим да је била шпијун или агент, али како је умрла? Мислим да ју је неко убио, не верујем да се сама убила", каже Фредрик Кнудсен.

Кутију је донео члан клуба Синдре Братли. Једног дана само се појавио носећи извештаје. Испоставило се да је његов ујак истраживао случај пре много година, док је радио као новинар.

„Радио је за један дневни лист у Бергену деведесетих."

„Двадесет пет година касније, написао је велики чланак. Позајмио је неке документе од бергенске полиције и никад их није вратио", каже Синдре.

Испоставило се да су документи у кутији копије полицијских докумената. Као и са торбицом, иако су деловали обећавајуће, на крају се испоставило да су јалово откриће.

Image copyright Stephen Missal
Натпис на слици Форензичари су нацртали Жену са Исдала

Хејс је звезда - не само у Скандинавији. Глуми у норвешкој онлајн тинејџерској серији Скам која је популарна широм света.

Иако има више од милион пратилаца на интернету, рад на случају Жене из Исдала је нешто што су ова четири пријатеља чувала само за себе.

„Биће занимљиво причати о овоме са људима, кад једном изађе овај интервју", каже он.

„Имам много пратилаца из Русије и Украјине, а они вероватно имају родбину која је нестала седамдесетих. Можда ће нешто испливати. Можда неко има баба-тетку или неког другог ко је нестао."

Планина

„Морао сам да испричам некоме о томе. Ова трагедија ме прогони већ толико дуго. Нисам је заборавио 48 година. Одувек сам имао потребу да испричам то некоме. Нисам желео да је задржим за себе."

Путујемо успињачом, кратком пружном линијом уз планину у Бергену. Отворена је пре 150 година и веома је популарна међу туристима. Пролазимо поред белих дрвених кућица, мостова и стена, а пејзаж полако прекривају снег и лед.

Дошли смо да се нађемо са Кетилом Кверсојем, поморским капетаном који је некада живео у овом крају. Он има нешто да нам исприча.

Image copyright Paul S Amundsen
Натпис на слици Кетил Кверсој верује да се случајно срео са Женом из Исдала

На врху, Кетил нас води у шуму. Пред нама се простире Долина Исдал, под нама Берген. Овде смо у дубоком снегу, зима је, свуда око нас је дрвеће глога, оморике и четинарска шума.

Повремено поред нас пролети скијаш, али иначе не срећете друге људе. Место је удаљено од свега. Кетил дуго није долазио овамо.

„Нисам био овде од тог сусрета, пре 48 година. Пре тога, долазио сам овамо често. Али након тога, више нисам могао да се натерам", каже он.

Он говори о дану из 1970. године. Верује да је тада случајно срео Жену из Исдала. Било је касно поподне и враћао се из Бергена.

„Изненадио сам се. Неки људи су се пели уз планину. То није био уобичајен призор. До тада нисам срео никог, а већ сам ходао неколико сати", каже он.

Ка њему је ишла жена. Пратила су је два мушкарца. Каже да су сви носили одећу прикладнију граду, него леденој дивљини.

„Гледала је у мене, а израз њеног лица мени је говорио да је уплашена и да су јој све лађе потонуле", каже он.

Два мушкарца ходала су око 20 метара иза ње.

„Кад ме је погледала, имао сам осећај да је заустила нешто да ми каже, али није. Онда је погледала иза себе и видела те мушкарце. Сигуран сам да је знала да је прате."

Кетил каже да се и данас живо сећа њеног изгледа.

„Сећам се њене косе, тамне, не превише дуге. И мушкарци који су ишли иза ње, имали су тамну косу. Нису изгледали као Норвежани, више су ме подсетили на јужну Европу."

Image copyright Paul S Amundsen
Натпис на слици Кетил Кверсој жали што ономад није пријавио полицији оно што је видео

Иако је на крају испричао полицији шта је видео, жали што то није учинио раније.

„Предуго сам чекао. Нисам одмах отишао у полицијску станицу јер сам се осећао као неки лудак који има лудачку причу."

Али његов пријатељ који је у оно време био полицајац, рекао му је да је случај ван надлежности бергенске полиције. Пријатељ му је рекао да је случај међународни и да никад неће бити решен.

Кетил каже да је жену срео у недељу касно после подне и да је управо ово необично у његовој причи.

Тело Жене из Исдала, наиме, пронађено је у недељу ујутру. Последњи пут је виђена жива скоро недељу дана раније - у понедељак.

Овај сусрет, ако је то заиста била Жена из Исдала, није могао да се деси оне недеље кад је пронађена. Морала би да буде једна недеља пре тога или нека друга недеља. Али то не значи да то није била она.

ДНК

Слушаоци су нас питали зашто нисмо упоредили ДНК профил Жене из Исдала са највећим комерцијалним базама података које садрже милионе ДНК профила.

ДНК материјал у овом случају припада норвешкој полицији. Из правних и етичких разлога, полиција до сада није дозволила да се материјал провуче кроз ове базе које људи користе како би открили порекло.

Image copyright Anna Doble/BBC
Натпис на слици У последњих неколико месеци, на месту смрти Жене из Исдала постављен је дрвени крст

Али можда има наде.

Генетска генеалогија се све чешће користи у истрагама о неидентификованим особама, нарочито у Сједињеним Државама. Анализом ДНК непознате особе проналазе се даљи рођаци.

Ове информације у комбинацији са традиционалним генеалошким методама, помажу истраживачима да склопе породично стабло и открију идентитет непознате особе.

Џозеф Џејмс де Анђело, бивши полицајац, оптужен је у осам тачака за првостепено убиство у априлу 2018. године, на основу ДНК доказа сакупљених у потрази за такозваним Убицом из Голден Стејта.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Џозеф Џејмс де Анђело на суду

Уз помоћ ДНК, полиције је утврдила идентитете троје убијених у случају који је јавности познат као Убиства из Бер Брука.

Мерилиз Елизабет Ханичерч и њене две ћерке, Мари Елизабет Вон и Сара Лин Маквотерс, нестале су крајем седамдесетих.

Генетска генеалогија помогла је и да се идентификује човек који их је највероватније убио - Тери Педер Расмусен, серијски убица који је преминуо 2010. године. Четврта жртва, за коју се мисли да је дете женског пола, тек треба да буде идентификована.

Овај случај постао је познат након што је о њему у подкасту НПХР говорио Бер Брук. Брук је говорио о раду Барбаре Ре-Вентер, аматерке која се бави генетском генеалогијом и која је повезало различите злочине приписане Расмусену.

Колин Фицпатрик, водећа аналитичарка у овој области ДНК истраживања, контактирала је тим Смрти у Леденој долинии понудила да помогне у идентификацији Жене из Исдала.

„Прочитала сам чланак о томе како сте извршили већ нека тестирања изотопа и добили неке информације о њеном пореклу, тако да ми је то пробудило знатижељу", каже она.

Фицпатрик учествује у пројекту ДНК Доу, организације која користи генетску генеалогију да идентификује непознате људе. У Сједињеним Државама, полиција неидентификоване жртве назива Џон и Џејн Доу.

„Радимо на многим случајевима у којима је тестирањем изотопа установљен идентитет особа", каже она.

„Жена из Исдала је веома познат случај и веома занимљив, волели бисмо да радимо на њему."

Image copyright Anna Doble/BBC

У Норвешкој су се сада многе ствари покренуле са мртве тачке.

Након што је прихваћено да је коришћење ових метода довело до револуције у решавању застарелих случајева, биће одржано рочиште на ком ће се одлучивати о томе да полиција сме да анализира или дозволи ДНК анализе остатака Жене из Исдала.

Није јасно када ће се то рочиште одржати. Али за сада, чекамо и надамо се.

Уживо у Бергену

Три главна учесника подкаста Смрт у Леденој долини придружују нам се на сцени у замраченој просторији у студентској унији Универзитета у Бергену.

Пред публиком пуном фанова подкаста - међу којом су многи из Бергена, али и из Немачке, Француске и са Исланда - детаљно пролазимо кроз истрагу са форензичким патологом Инге Морилд, писцем криминалистичких романа Гунаром Сталсеном и Нилсом Јарлеом Гјовагом из Бергенске полиције.

Image copyright Anna Doble/BBC
Натпис на слици Инге Морилд, Гунар Сталсен, Нилс Јарле Гјоваг, Марит Хиграф и Нил Макарти снимају нову епизоду подкаста

„Моја теорија је да је она ловила нацистичке ратне злочинце... Израел и Норвешка гајили су веома пријатељске односе. Ако је тајна служба знала да је то оно што је она радила овде, они би то чували као тајну. Али, то је само теорија", каже Сталсен.

Неко из публике питао је да ли постоји могућност да је жена умрла негде другде, а затим донесена на локацију на којој је пронађено њено тело. Морилд мисли да је то мало вероватно.

„Удисала је дим и око њеног тела је горела ватра, тако да мора да је умрла на месту на ком је горела ватра", каже он.

„Или су то морали да буду дим или ватра на неком другом месту, што, колико ја знам, није пријављено. Мислим да је умрла не месту где је горела ватра."

Расправе попут ове, као и интересовање које влада, охрабрујући су знаци за високог полицијског службеника Нилса Јарлеа Гјовага.

„У многим случајевима, а поготово у случајевима попут овог, ослањамо се на грађане", каже он.

„Људи су најбољи детективи. У овом случају, покушавамо да одгонетнемо идентитет непознате жене и ми не знамо одакле је она дошла. Кад се случај овако изнесе у јавност, можда ће неко рећи нешто попут: 'Хеј, па имао сам тетку која је нестала у то време - је ли могуће да је то она?'"

Image copyright Hannah Higraff

Од када је покренут подкаст Смрт у Леденој долини, непрестано добијамо информације од људи из разних крајева света. Марија, студенткиња у Бергену, жели да зна како бирамо трагове које следимо.

Одговор је да заједнички тим из НРК-а, националног сервиса Норвешке, и ББЦ-јевог Светског сервиса у Лондону, пролази кроз све трагове и предлаже нове идеје. Неке од њих не можемо да одолимо да не истражимо, иако нас често не одведу никуда.

Ијан Бригз питао је у Фејсбук групи да ли ћемо снимати нове епизоде подкаста.

Још је рано да би се на ово питање дао коначан одговор, али неки од нових трагова одвели су нас на места која истински нисмо очекивали.

Читаоци који желе да поделе корисне информације у вези са случајем Жене из Исдала могу да контактирају тим истражитеља преко интернет странице Смрт у Леденој долини.

Додатно извештавање: Амелија Батерли и Ана Добл

Повезане теме

Више о овој причи