„Мидсомар”: Како да направите хорор филм, а да буде заиста страшан

  • Мајкл Багс
  • Репортер Њузбита
Мидсомар

Аутор фотографије, Gabor Kotschy / A24

Потпис испод фотографије,

Другачији хорор

Када помислите на хорор филм, замишљате мрачне подруме, таване са много паучине и места на којима нема много светла.

Други филм у каријери редитеља Арија Астера је ипак мало другачији, јер говори о шведском фестивалу који се догађа током лета и током којег сунце скоро и не залази.

Астер је режирао и „Наслеђено зло" (Hereditary), хорор филм који је прошле године успео да задовољи и критичаре и љубитеље хорор филмова. Ово је био његов први дугометражни филм.

Прве критике о његовом другом хорор филму Мидсомар показују да има још један успех у рукама.

Након толико година снимања и емитовања хорор филмова, љубитење овог жанра није лако заплашити.

Изгледа да Ари добро ради свој посао, јер је публика током гледања његовог филма и крвавих убистава скакала са столица.

Зато смо га питали: Како се данас прави добар хорор?

Ево његових савета:

1. Јефтини трикови- не користите их често

Мачке искачу из ормара? Тога нема у Астеровим филмовима.

„Постоји начин како се скокови страха постављају у филм, али ме они узнемиравају и не уживам претерано у њима", рекао је Астер за Њузбит.

Аутор фотографије, Csaba Aknay

Потпис испод фотографије,

Ова заједница из Шведске не делује као да ће да вас повреди, зар не?

Али ако сте гледали „Наслеђено зло", онда знате да у њему постоје скокови страха. Астер каже да им је место у овом филму.

„Имао сам правило док сам снимао овај филм, ако осетим потребу да у том делу филма постоји скок, онда ће тамо и бити. Ипак, трудим се да их избегавам", каже Астер

Аутор фотографије, A24

Потпис испод фотографије,

У првом Аријевом филму Тони Колет игра мајку у породици која се суочава са неприродним силама

Астеру је важније како се гледаоци осећају када одлазе из биоскопа, од тога да им убрза срчану радњу док гледају филм.

„Када сам био дете, хорор филмови би ме опчињавали због слика које би ми остајале у глави након гледања и због расположења које су ми стварале", каже Астер.

2. Треба бити стрпљив

Мидсомар траје два сата и 20 минута. У једној сцени Флоренс Паг (Дани) има дугачак телефонски разговор са дечком (Кристијаном). Кадар је на њеном лицу током целог разговора.

Ово није филм који жури са кулминацијом.

„Знам да као гледалац, морам да упаднем у филм. Ако се нисам везао за ликове или за бар једног од ликова, уопште нисам повезан за њиховим искуствима и није ме брига шта се догађа било коме", каже редитељ.

Он каже да верује у гледаоци могу бити стрпљиви и да током грађења приче треба ударити добре темеље.

Аутор фотографије, GABOR KOTSCHY

Потпис испод фотографије,

Дени (Флоренс) креће на пут са дечком Кристијаном (Џек Рејнолдс), али не може да побегне од туге

Најјачи адут овог филма је то што у њему нема мрака, већ је сунчева светлост била кључна у стварању атмосфере и за екипу која је радила на филму.

„Снимање хорора у сред бела дана није једноставно. Циљ нам је био да створимо свет у коме људи живе и губе се".

Свакако, љубитељи хорора не морају да брину- филм има довољно шокантних тренутака, тако да ће и најзагриженији фанови бити задовољни.

3. Закорачите у хорор који се дешава сваког дана

Мидсомар се налази у удаљеној шведској заједници и филм почиње трагедијом која се дешава Даниној породици и која је прати током путовања по Европи.

Патња у Мидсомару и његовом првом хорору је нешто што постоји у свакодневним животима.

„Оба филма сматрам егзистенцијалним хорор филмовима који се боре са страховима за које тренутно не постоји лек. То је страх од смрти, од губитка најближих. Страх да никада нећемо заиста упознати људе који су нам најближи. Рекао бих да је филм о томе, али је истовремено и филм о раскиду", каже Астер.

Аутор фотографије, Merie Weismiller Wallace

Потпис испод фотографије,

Кристијанови пријатељи Џош (Вилијам Џексон Харпер) и Марк (Вил Полутер) уживају у шведској гостопримљивости