И Индија кренула у свемир - лансирана ракета, циљ јужни пол Месеца

The rocket that will carry the Chandrayaan-2 satellite Image copyright EPA
Натпис на слици Ракета је тешка као пун џамбо-џет авион

Недељу дана након што је лансирање обустављено због техничких проблема, Индија је успешно у васиону послала летелицу чији је циљ да слети на Месец.

Летелица Чандрајан 2 лансирана је у 14:43 по локалном времену са Шрихарикота свемирске станице.

Индија се нада да ће мисија, вредна 150 милиона долара, бити прва која ће забележити како изгледа јужни пол Земљиног сателита.

Лансирање је уживо емитовано на телевизији, као и на профилима индијске свемирске агенције на друштвеним мрежама.

Неколико минута након полетања, док је ракета увелико ишла ка небу, у контролној соби Индијске агенције за истраживања свемира (ИСРО) чуо се аплауз.

Реч је о најтежој и најкомпликованијој свемирској мисији коју је Индија покушала.

„Ово је почетак историјског пута Индије ка Месецу", изјавио је Каиласавадиво Сиван, директор индијске свемирске агенције.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionМоже ли Индија да се укључи у свемирску трку?

Проблеми

Прошле недеље није све ишло тако лако - одбројавање је „због техничког квара" заустављено 56 минута пре полетања.

Индијски медији су убрзо пренели да је цурио хелијум из мотора ракете, након чега су инжењери испустили гориво и утврдили где је квар.

„Није то било тешко поправити, али је проблем заиста био озбиљан и довео би до потпуног неуспеха мисије", истиче извор из свемирске агенције.

Индија је још 2008. послала прву мисију у свемир, али њен циљ није био да слети и са површине Месеца шаље податке.

Та летелица је радарима извршила детаљну потрагу за водом на Месецу.

Image copyright Isro
Натпис на слици Индијска телевизија је уживо преносила лансирање ракете, што је гледало више стотина милиона грађана

Циљ

Нова летелица зато има нешто тежи задатак - Чандрајан 2 ће покушати да слети на слабо истражени јужни пол.

Џиљ је испитати површину Месеца, тражити воду и минерале, као и измерити потенцијалне потресе.

Иначе, Чандрајан 2 ће у свемир однети најснажнија ракета коју Индија има - тешка 640 тона, што је 1,5 пута више од пуног 747 џамбо џет авиона и висока 44 метра.

Сама Чандрајан летелица тешка је нешто више од 2,5 тоне и састоји се од три дела - летелице која ће путовати до Месеца, дела за слетање и ровера за кретање по Месецу.

Део Чандрајана за слетање, назван Викрам, по оснивачу Индијске агенције за истраживање свемира, носиће ровер у којем су инструменти за анализу месечевог тла.

Ровер, назван Прагјан - мудрост, на санскриту - може да пређе око пола километра, а задатак му је да шаље податке и фотографије на Земљу.

„Надамо се да ћемо добити први селфи са површине Месеца, чим ровер заврши посао", изјавио је Сиван.

Image copyright Isro
Натпис на слици Прошле недеље је полетање обустављено због техничког квара

Колико траје пут до Месеца?

Лансирање је само почетак путовања дугачког 384.000 километара.

Индијски научници се надају да би Чандрајан могао да на Месец слети 6. или 7. септембра, иако је полетање било одложено за седам дана.

Дакле, Чандрајан ће летети до Месеца око шест недеља, што је прилично дуже од четвородневног путовања Аполо 11 мисије, пре 50 година.

Актери те мисије, Нил Армстронг и Баз Одлрин, први су људи који су крочили на Месец.

Зашто ово путовање траје толико дуже? Да би се чувало гориво.

Индијска свемирска агенција је изабрала кружну руту, како би летелица искористила Земљину гравитацију да се, попут праћке, лансира ка Месецу.

То све зато што немају довољно јаку ракету која би летелицу упутила директно ка Месецу - ракета Сатурн 5, коришћена током Аполо програма, остаје највећа и најснажнија ракета икада коришћена.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media caption„Клинци који су освојили Месец": Иза Нила Армстронга је стајала читава екипа талентованих младих научника.

Крај

„Биће то 15 ужасавајућих минута за научнике када се летелица за слетање сјури ка површини јужног пола Месеца", каже Сиван.

Како наводи, они у том кључном тренутку за мисију неће имати никакву контролу над летелицом, већ ће све бити аутоматски.

Ако сви системи буду радили, слетање ће проћи добро, а у супротном Чандрајан 2 ће се слупати о површину Месеца.

Управо се то догодило израелској летелици пре неколико месеци, у њиховом првом покушају да пошаљу летелицу на Месец.

Више о овој причи