Температура и климатске промене: Топлотни талас широм Европе, на Балкану благо лето

A young FIlipino boy enjoys a bath on a Manila street Image copyright Getty Images
Натпис на слици Освежите се кад год можете

Док француски град Бордо обара температурне рекорде, а Западна Европа се припрема за други топлотни талас овог лета, Србија и Балкан готово да уживају.

У уторак је у Бордоу забележена температура од 41,2 степена. У овом граду је тако оборен рекорд из 2003. године када је жива у топломеру била на 40,7 степени.

Метеоролози предвиђају рекордне температуре у Европи читаве недеље, а најтоплије ће бити у Белгији, Немачкој и Холандији.

Клер Нулис, портпаролка Светске метеоролошке организације, каже да су топлотни таласи „знак климатских промена".

„Као што смо могли да видимо у јуну - постали су све учесталији, почињу раније и интензивнији су", истиче Нулис.

„А то није проблем који ће тек тако нестати".

А Србија и Балкан?

Србија и Балкан без проблема пролазе кроз прилично благо лето.

„Тако делује зато што нисмо имали екстремно високе температуре, оне изнад 40 степени, каквих обично буде у ово доба године", каже за ББЦ Слободан Совиљ, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода, РХМЗ-а.

Совиљ каже да је почетком јула на истоку и југу Србије температура била нешто изнад 35 степени, али се од тада углавном задржава испод тог подеока.

„И поред тога је температура изнад просека - јун је за четири степена био топлији од просечних вредности, а јул је у граници просека".

Поједини медији најављују жесток топлотни талас, али Совиљ каже да нема разлога за бригу.

„У наредних петнаестак дана неће бити великих врућина у Србији и на Балкану, максимална температура ће бити између 30 и 35 степени.

„Август ће бити топлији од просека за два степена и не би требало да буде проблема, али топлотни таласи се не могу искључити.

„Нешто виша температура ће у наредним данима бити само у западним деловима Балкана - у Словенији и Хрватској - због топлотног таласа на Западу Европе", истиче Совиљ.

Image copyright AFP
Натпис на слици Record-high temperatures are expected across France - including the capital, Paris

Колико ће бити топло на западу Европе?

Па прилично.

У деловима Француске проглашен је наранџасти метеоаларм - други највиши ниво упозорења.

Метеоролози истичу да би Париз могле да погоде рекордне температуре у четвртак. Највиша температура измерена је у главном граду Француске 1947. године - тада је било 40,4 степена.

Током топлотног таласа у Француској у августу 2003, због високих температура умрло је 15.000 особа.

Температуре ће широм Европе бити изнад 40 степени:

  • Белгија је издала црвени метеоаларм који важи на територији читаве земље
  • Црвени метеоаларм је на снази и у Шпанији, али само у региону Сарагосе који је прошлог месеца имао велике проблеме због пожара. Иначе, стручњаци наводе да постоји велика опасност од пожара у Шпанији и Португалу
  • Холандска влада је активирала „национални план за борбу против топлоте"
  • Очекује се да температура у Великој Британији буде изнад 35 степени - што би такође могло да обори неке рекорде
  • Температурни рекорди у јуну оборени су и у Чешкој, Словачкој, Аустрији, Андори, Луксембургу, Пољској и Немачкој

Како се припремити за врућине?

То се зна, али никада није згорег поновити - лагана исхрана, прикладна одећа и унос доста воде коју би увек требало имати поред себе.

Такође, не би требало излазити напоље по најјачем Сунцу.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Пазите да не изгорите

Европске земље се на разне начине боре против врућине.

Како би се ограничило загревање воде која се користи за хлађење нуклеарних реактора, у француској електрани Фолфек биће затворена два реактора док се температура не спусти.

Осим тога, ледене купке и додатне тачке за преузимање воде направљене су за бициклисте на Тур де Франсу који ове недеље улазу у завршну фазу.

Да ли су за све криве климатске промене?

Ово је само један топлотни талас и није све тако једноставно, али...

Иако се екстремни временски услови, попут топлотних таласа, дешавају потпуно природно, стручњаци наводе да су због климатских промена они све учесталији.

Подаци који датирају још од 19. века показују да се просечна температура на Земљи од почетка индустријализације повећала за око један степен.

Такође, из института у Потсдаму истичу да је пет најтоплијих лета од 1500. године до данас забележено у 21. веку.

Научници су забринути због све бржег раста просечне температуре у свету. Овај раст повезују са употребом фосилних горива, а све више температуре , а што би могло да озбиљно утиче на климу читаве планете.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи