Еколошки дуг: За живот нам није довољна једна Земља - тренутно нам треба 1,75 планете

планета земља
Натпис на слици Имамо само једну планету, за сада

На дан када су тигрови славили дан, а Етиопљани засадили стотине милиона стабала - планета Земља је ушла у еколошки дуг.

Тог 29. јула 2019. популација је потрошила више природних ресурса него што ће их планета произвести у овој години.

Познат као Дан еколошког дуга, овај догађај је наступио најраније од када је почео да се обележава 1970-их година.

„Дан еколошког дуга се израчунава на основу тога колико је на планети доступне воде, шума, метала и осталих ресура и тога којом брзином се троше", каже за ББЦ на српском професор Анте Вујић са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.

„Ако све ресурсе узмемо као главницу која нам је на располагању у току једне године, када је премашимо, настаје еколошки дуг."

Тако од данас светска популација користи ресурсе које ће планета моћи да произведе тек наредне године,

Мрежа за глобални еколошки отисак израчунава ког дана популација постаје еколошки дужна.

Та мрежа је израчунала да човечанство тренутно користи природу 1,75 пута брже него што екосистем планете може да се регенерише.

То значи да нам је да бисмо били на „нули" потребно 1,75 Земље.

Image copyright Global Footprint Network
Натпис на слици Кад смо ушли у еколошки дуг

„Имамо само једну Земљу - то је констекст који дефинише људско постојање. Не можемо да користимо 1,75 планете без деструктивних последица", рекао је Матис Вакернагел, саопштила је Мрежа за глобални еколошки отисак чији је он оснивач.

Та мрежа је израчунала и да би за живот светске популације на начин на који живе рецимо Американци, било потребно пет Земаља.

Image copyright Global Footprint Network
Натпис на слици Потребно нам је 1,75 планете

Када би читав свет био попут Аустралије, било би потребно нешто више од четири плнете, док је за Русе и Немце потребно око три Земље.

Да бисмо били у балансу са планетом до 2050. године, односно да еколошки дуг не постоји, већ да смо компатибилни са ресурсима које Земља створи за годину дана, потребно је да се Дан еколошког дуга сваке године помери за пет дана ка крају године.

За све то су потребни велики напори, а на пример, смањење емисија угљен диоксида из фосилних горива за 50 одсто би овај дан померило за три месеца.

Многи светски борци за екологију прикључили су се идеји #MoveTheDate.

Идентификовано је пет кључних области која најоштрије дефинишу дугорочне трендове људи, а сва су обликована појединачним и колективним изборима, наведено је у опису овог пројекта.

Реч је о дизајну градова, производњи енергије, производњи, дистрибуцији и конзумирању хране, понашању према природи и порасту популације.

Словенија испред свих

Осим за читаву планету, Мрежа за глобални еколошки отисак израчунава и када појединачне државе прекорачују ресурсе које производу за годину дана.

Катар и Луксембург су тако на пример прве две државе које су у еколошко дугу ове године, још од прве половине фебруара.

Србија од 18. јула ове године у еколошком дугу. Прошле године то се догодило 30. јула - два дана пре прошлогодишњег светског Дана еколошког дуга.

Иако важи за „зелену" државу, Словенија је од некадашњих југословенских република прва ушла у еколошки дуг и то 27. априла. Следи Хрватска која је у дугу од 1. јуна.

Девет дана касније и Босна и Херцеговина је премашила ресурсе које ствара.

Црна Гора је у дуг ушла шест дана пре Србије (12. јула), а Северна Македонија 23. јула.

Човечанство је први пут приметило еколошки дефицит почетком 1970-их. Прекорачење је могуће јер исцрпљујемо природни капитал, угрожавајући будући регенеративни капацитет планете.

Професор Анте Вујић је оптимиста и каже да људи постају све свеснији колико пажње треба посветити екологији и проблемима с тим у вези.

„У сваком сценарију постоји онај који је катастрофалан", објашњава професор Вујић.

Прича да постоје два могућа сценарија.

Према првом, човечанство ће се суочити са толико лошом ситуацијом, да ће морати да обави огромне промене.

„Други је да препознамо показатеље и променимо начин живота", каже Вујић.

Оптимиста је и радује га то што су негативни трендови - попут одбране река од градње мини хидроелектрана у Србији - изазвали реакцију људи и подигли их против градње која би изазвала велике еколошке проблеме.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи