Климатске промене: Морамо брзо да садимо дрвеће

Енглеска је засадила око 1.420 хектара, Велс 520, а Северна Ирска 240 Image copyright Getty Images
Натпис на слици Енглеска је засадила око 1.420 хектара, Велс 520, а Северна Ирска 240

До значајног пораста броја засађених стабала дрвећа у Великој Британији „мора да дође брзо" уколико се не испуне други циљеви за смањење угљеника, упозорили су владини саветници.

Одбор за климатске промене (ЦЦЦ) предлаже да се годишње сади 30.000 хектара шумске површине, више него двоструко више од новог дрвећа засађеног прошле године.

Речено је и да ће то вероватно морати да се повећа на 50.000 хектара уколико не буду постигнути други циљеви смањења угљеника.

Британска влада је саопштила да планира „убрзано да увећа шумски омотач".

Она се обавезала на ЦЦЦ-ов циљ да Велика Британија смањи све емисије гасова стаклене баште до 2050. године - такозвана потпуна нула.

Одбор - састављен од стручњака за науку, економију и пословање - изјавио је да то захтева да се пошумљене површине повећају са 13 одсто земљишта у Великој Британији на 17 одсто.

Добротворна организација Вудленд Траст саопштила је да би то био еквивалент око 1,5 милијарде нових стабала и да би будуће генерације биле „изневерене" слабијим квалитетом ваздуха и повећањем „урбане врелине" уколико се не испуне циљеви одбора.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Andy Howard says Scottish officials tend to be in favour of planting, while in England the Forestry Commission is more cautious

Колико још шумских површина мора да се засади?

ЦЦЦ је саопштио да је годишње потребно 30.000 хектара нових стабала дрвећа до 2050. године.

То је еквивалент прекривања више од 46.000 стандардних фудбалских стадиона или простора од око три четвртине величине Острва Вајт сваке године.

Ева Кмиетовиц, тим лидер Одбора за саобраћај и пољопривреду, рекла је: „Влада мора да развије стратегију постизања циља од 30.000 хектара и то мора да се деси брзо."

Међутим, ЦЦЦ је саопштио да сађење дрвећа можда мора још више да се увећа - на 50.000 хектара годишње и више него три пута више од количине шумских површина засађене 2018-19 - уколико други сектори привреде, укључујући индустрију и саобраћај, довољно не смање емисије.

Кмиетовиц је додала: „Треба времена да дрвеће нарасте и упије угљеник. Има много трошкова унапред кад се сади дрвеће."

„Влада мора да укључи фармере у све то."

ЦЦЦ је рекао да није разрадио која је то тачка кад сађење дрвећа мора да се подигне на 50.000 хектара годишње, али да ће „то зависити од свега што се дешава у привреди."

Бројке показују да је између априла 2018. и марта 2019. године засађено скоро 13.400 хектара, од чега је огромна већина - 11.210 хектара - била у Шкотској.

Енглеска је засадила око 1.420 хектара, Велс 520, а Северна Ирска 240.

Иако се сађење повећало у претходне четири године, последњи пут кад је Велика Британија засадила 30.000 хектара дрвећа у једној години било је 1989. године, кад је дрвна индустрија покренула иницијативу за повећање дрвних залиха земље.

Шта се чини да се подстакне ново сађење?

Image copyright Andrew O'Brien
Натпис на слици Прво дрвеће засађено је на локацији Додингтон Норт Мур у марту 2018. године

Земљопоседници у Енглеској могу да се пријаве за помоћ до 6.800 фунти по хектару земље за пројекте сађења, а најављен је и други програм који додељује 10 милиона фунти за 130.000 „урбаних дрвећа" у местима и градовима.

Енди Хауард, власник компаније која проналази места за нове шумске површине, установио је да је лакше добити дозволу у Шкотској него у Енглеској.

Овај 47-годишњак рекао је да је, да би пројекат у Шкотској био одобрен, било потребно 10 месеци, док је слична иницијатива за сађење 600.000 новог дрвећа у Додингтону, у Нортамберленду, била „крајње мучна" и требало је две године да буде одобрена.

„Често постоји велики отпор Комисије за шумарство због визуелног утицаја шумских површина на пејзаж", рекао је он.

Локација Додингтон Норт Мур, близу Вулера, користиће се за стазе за маунтин бајкове и образовање, као и за дрвну грађу.

Хауард је рекао је да је пошумљено земљиште „безбедна инвестиција која расте", за коју је потребно око 20 година да се поврати кад се дрвеће посече, стабла продају и посаде замене.

Стјуарт Гудол, генерални директор Конфора - који представља сектор шумарства и пилана широм Велике Британије - рекао је да одговор на пријаве за сађење може да се „вуче" годинама.

Министарство за животну средину, храну и руралне послове (Дефра) саопштило је да је минимална величина локације за сађење смањена са 30 хектара на 10 да би подстакла људе са мањим земљиштима на иницијативу. Програм је отворен за пријаве током читаве године.

Постоје различити програми за земљишта у Шкотској, Велсу и Северној Ирској.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Волонтерски приступ у сађењу дрвећа није дао резултат у Великој Британији

Колико је дрвећа засађено?

Са средствима владе у Енглеској је посађено око 15 милиона дрвећа између 2010. и 2018. године - али стопа може веома да варира и многи урбани крајеви нису добили ниједно.

Више од четвртине посађено је само у пет области - Нортамберленд, Стратфорд на Ејвону, Еден, Карлајл и Каунти Дарам.

Хаверинг је био једини лондонски кварт са новим дрвећем које је финансирала влада, са 19.100 стабала посађених између 2010. и 2018. године.

Дефра је саопштила да су многа места која нису добила средства - укључујући Ливерпул, Бристол, Кројдон и Лестер - „густо насељене области" као што су градови или мања места са „мало земљишта погодног за сађење".

Подаци о сађењу потичу из Комисије са шумарство и не покривају дрвеће које су финансирале локалне власти, она која су заменила посечена или она која су финансирана приватно.

У Велсу је у последње три године посађено више од три милиона дрвећа под програмима Гластир Вудленд Кријејшн и Плант!.

Подаци локалних власти нису доступни за Шкотску и Северну Ирску.

Зашто садити још дрвећа?

Стив Марш из Вудленд Траста рекао је да дрвеће помаже да се смање здравствени проблеми које изазива загађеност ваздуха и „урбана врелина" - укључујући респираторне болести.

„Дрвећа су плућа Земље, у нашим местима и градовима осетићете разлику у квалитету ваздуха уколико не будемо садили више", рекао је он.

Он је рекао и да је, иако се очекује да ће се квалитет ваздуха поправити како људи буду више прелазили на електрична возила, потребно више дрвећа да би се изборили са урбаном врелином која настаје кад зграде и бетон упију топлоту током дана а отпусте је током ноћи.

Докторка Џенифер Алан, која предаје еколошку политику на Универзитету у Кардифу, рекла је: „Дрвеће служи као тампон против олуја, одржава квалитет воде и штити земљу у пољопривредним областима."

Она је додала да она нису „потпуно решење".

Портпарол Дефре је рекао: „Од 2010. године посадили смо преко 15 милиона дрвећа у Енглеској и недвосмислено смо се обавезали током нашег двадесетпетогодишњег Еколошког плана да наставимо да садимо шумски омотач."

Он је додао да ће се министарство консултовати око „енглеске стратегије сађења дрвећа" која ће одредити на који начин ће се „убрзано узгајати шумски омотач".

Актуелни циљ шкотске владе је да до 2015. године сади 15.000 хектара дрвећа годишње, а велшка влада је зацртала себи циљ сађења 2.000 хектара сваке године од 2020. године.

Званичници у Северној Ирској кажу да желе да увећају шумске области земље са 8 одсто на 12 одсто до средине века.

Више о овој причи